Pas
Osetljiviji smo na patnju pasa nego ljudi – Šta nam to govori?
Šokantna Britanijska Studija
Jedno istraživanje pokazalo je da su ispitanici ispoljili više empatije prema povređenom štenetu nego prema povređenom mladiću od 30 godina. Ovo otkriće je iznenadilo i britansku i svetsku javnost, jer je otkriveni nedostatak saosećanja prema ljudima zabrinuo mnoge, dovevši ih do pitanja – kuda to ide čovečanstvo?
Pozabavili smo se pitanjem da li je ovakvom stanju stvari doprinelo otuđenje čoveka od čoveka, činjenica da je pas mnogima jedini prijatelj i član porodice, ili su nas mediji učinili manje osetljivim na patnju ljudi. Ili možda sve podjednako.
PROČITAJ JOŠ
Tekst: magazin Pas, Foto: Shutterstock
ISTORIJA ODNOSA ČOVEKA I PSA
Prema dostupnim podacima, pas uz čoveka živi duže od 32.000 godina. Kroz vekove mu je pomagao u čuvanju stoke, imanja i zaštiti od divljih zveri, a u poslednjih sto godina postao mu je i najbolji prijatelj i verni saputnik kroz putovanje zvano život.
U svakom broju našeg magazina pišemo o tome koliko su psi evoluirali i prilagodili se čoveku, te tako mogu bez poteškoće da čitaju naše emocije, izraze lica, govor tela, da nanjuše od čega bolujemo. Najbolje znaju kako da nas uteše, oraspolože, da nam ugode. I nema tog vlasnika koji neće posvedočiti da nema veće radosti od one kada vas pas dočeka na vratima veselo mašući repom.
BRITANSKO ISTRAŽIVANJE – Metodologija i Rezultati
Naučnici su odlučili da istraživanje o empatiji formulišu tako što će ispitati da li su učesnici studije, 240 studenata londonskih univerziteta, osetljiviji na patnju životinja ili na patnju ljudi. Studentima su ponuđeni četiri fiktivna novinska izveštaja o brutalnom prebijanju koji su bili identični po svemu, osim po tome ko je bio žrtva.
U prvom, žrtva prebijanja, koja je zadobila teške prelome i kontuzije, bio je tridesetogodišnji mladić, u drugom beba od godinu dana, u trećem šestogodišnji pas, i u četvrtom štene. U izveštajima je stajalo da su žrtve brutalno pretučene bejzbol palicom i da su pronađene bez svesti.
ŠOKANTNI REZULTATI – Više Saosećanja prema Psima
Kako su londonski istraživači objasnili, uzrast žrtve igrao je presudnu ulogu u stepenu empatije kod ispitanika, ali ih je iznenadilo i to što je najveći broj učesnika studije više žalio štene nego mladića od 30 godina. I ne samo to. Pokazali su više saosećanja i prema odraslom psu nego prema čoveku. S druge strane, razumljivo, najemotivnije su doživeli izveštaj o nasilju nad bebom.
ANALIZA EMPATIJE – Struke i Razmišljanja
Istraživanja su na pitanje iz različitih perspektiva. Bespomoćnost životinje igrala je važnu ulogu u empatiji. U razgovoru sa dr Ratkom Božovićem, sociollogom i ljubiteljem pasa, otkrivena su duboka objašnjenja.
“Verovatno je reč i o jednom i o drugom. To što se šapa našla u čovekovoj ruci danas više nego ikada ranije je, čini se, kompenzacija za prethodne jade, za neostvarenu ljudsku uzajamnost. Odnos između ljudi i njihovih ljubimaca temelji se na dubokim emocijama.”
ANALIZA EMPATIJE – Struke i Razmišljanja
Istraživanja su na pitanje iz različitih perspektiva. Bespomoćnost životinje igrala je važnu ulogu u empatiji. U razgovoru sa dr Ratkom Božovićem, sociollogom i ljubiteljem pasa, otkrivena su duboka objašnjenja.
“Verovatno je reč i o jednom i o drugom. To što se šapa našla u čovekovoj ruci danas više nego ikada ranije je, čini se, kompenzacija za prethodne jade, za neostvarenu ljudsku uzajamnost. Odnos između ljudi i njihovih ljubimaca temelji se na dubokim emocijama.”
OTUĐENOST MODERNOG ČOVEKA – Tehnologija i Usamljenost
Dr Božović posebno ističe ulogu tehnologije u gubitku empatije između ljudi:
“Ne sporeći vrednosti tehnološkog uspona, dinamizam tehnologije može umrtviti čovekove individualne potencijale. Savremenik se pasivizirao i uspavao tamo gde ga je zamenila mašina. Jednostavno, nestala je važna dimenzija komunikacije kao neposredne ljudske međuzavisnosti, nestala je blizina drugog čoveka.”
To je i razlog što su savremenici povezani uz pomoć novih tehnologija, što su zajedno kao nikad pre, ali i što ostaju usamljeni i što se dosađuju kao nikad ranije. Zato je jedno od najozbiljnijih i najteže rešivih pitanja savremene civilizacije: kako izaći iz carstva dosade?
ULOGA MEDIJA – Desenzitizacija na Nasilje
U velikoj meri neodređena i hibridna forma novinarstva sa izrazitom emocionalizacijom crne hronike i ekstremnog svakodnevlja, zaglibljenog u svakojake patologije, više je od podsticaja za lovljenje ljudskih duša. Kad se takvom smeru novinarske ekscentričnosti pridoda senzacionalizam, koji je sagrađen od bizarnog, pervertiranog nasilja, neočekivanih tragičnih ishodišta, ljudskih nesreća i nezaobilaznih afera, uveliko se doliva ulje na vatru.
PSI KAO SPASONOSNI PRIJATELJI
Dr Božović ističe i da ljudi kojima je život prožet usamljenošću, monotonijom i dosadom nalaze spasonosno rešenje u druženju sa svojim kućnim ljubimcem. U neposrednom i intenzivnom kontaktu s njima nalaze bliskost, spontanost i privrženost.
Uz ljubimce smo srečniji i zdraviji – saznajte detaljno o zdravstvenim i psihološkim prednostima druže sa psima.
Psi znaju kad smo tužni – pročitajte kako psi percipiraju naše emocije i kako pokušavaju da nas uteše.
Reč-dve više…
Ovih dana u knjižarama se pojavila sedma knjiga, dopunjeno izdanje, „Sjaj u očima”, u ediciji „Bestseler”, beogradske „Čigoja štampe”, koju potpisuju dr Ratko Božović i Marijana Rajić. Ova zbirka pripovedaka nudi vesele, duhovite, ponekad tužne, ali poučne priče. Autori su u ovu knjigu svrstali lične priče novinara, muzičara, umetnika, književnika, ali i ljudi koji nisu javne ličnosti – profesora, pravnika, politikologa, i sve to da bi nam prikazali odnos između ljudi i pasa.
Autori u ovim pričama analiziraju suživot sa svojim kućnim ljubimcima i žele da nam pokažu koliko je taj odnos poseban. Knjiga koju morate imati u svojoj kućnoj biblioteci.
