Beli švajcarski ovčar je jedna od rasa koja je poslednjih nekoliko decenija sve popularnija među odgajivačima i ljubiteljima pasa u Evropi. Iako se kao matična zemlja u standard navodi Švajcarska, a i u samom imenu rase se nalazi odrednica zemlje, beli ovčar tokom svog razvoja i nije imao puno dodira sa zvaničnom matičnom zemljom. Dugo godina ovi psi su se pojavljivali pod imenom američko – kanadski beli ovčar. Iako su rodonačelnici ove rase amerikanci, ona nije nastala na tlu te države, već potiče iz Nemačke.

Sobzirom da se radi kinološki mladoj rasi, njen nastanak možemo pretiti od samog početka. Kada pogledamo put nastanka belog ovčara može se videti da je on u uskoj vezi sa nemačkim ovčarom. Rodonačelnik rase nemački ovčar bio je pas pod imenom Horand fon Grafrath. Engleski sudija Džordž Horovits je 1923. podrobnije objasnio put nastanka Horanda.On je zapisao da su 1882. na izlozbi u Hanoveru bila izlozena dva alzaska ovcara (i danas se u nekim knjigama nemacki ovcari nazivaju alzaskim ovčarom). Jedan je bio Greif, ostenjen 1879. i imao je belu boju dlake. Pas Horand von Grafrath, potiče upravo od Greif-a. Ovo ukazuje da je rodonačelnik savremenog nemačkog ovčara imao gen za belu boju dlake, a takođe u prvom standardu za ovu rasu bela boja nije smatrana diskvalifikacionom manom. Takođe i dosta potomaka Horanda bili su beli psi. Da su beli nemački ovčari bili poznati kazuje i činjenica da ih je 1900. austrijski Kraljevski dvor upotrebljavao kao pratioce lipicanera.Uz to fotografije ovih pasa nalaze se i u knjizi “Der Deutsche Schaeferhund in Wort und Bild” koju je napisao tvorac nemačkog ovčara Maks fon Štefanic.

Daljom selekcijom i uzgojem savremenog nemačkog ovčara beli psi su eliminisani.  Razvoj belih ovčara nastavljen je u Americi. Godine 1912. En Trejsi uvozi nemačkog ovčara iz jedne od u to vreme značajnih odgajivačnica u Evropi. U leglima koje je dao ovaj pas bilo je i belih štenadi koji su registrovani u rodovnu knjigu Američkog kinološkog saveza tokom 1917. godine. Početikom 1920. u SAD uvezen je još jedan beli nemački ovčar poreklom iz Nemačke.

Beli psi su postajali sve popularniji među odgajivačima u Americi. Vremenom počelu su da se pojavljuju nesuglasice između odgajivača belih ovčara i nemačkih ovčara. U dogovoru između Američkog kinološkog saveza i kluba dogajivača nemačkih ovčara iz Nemačke 1968. godine beli psi bivaju diskvalifikovani na izložbama. Beli ovčar je ipak i dalje mogao da se registruje u rodovni knjigu Američkog saveza. Godine 1970  ljubitelji belog ovčara iz cele Amerike osnovaju klub.

Prvi pas koji iz Amerike dolazi u Evropu početom 70-tih, odlazi u Švajcarsku što će kasnije biti presudno za ime rase.  Američki mužijak pod imenom Lobo se može smatrati začetnikom rase u Švajcarskoj. Naslednici tog mužijaka su upisivani u Švajcarsku rodovnu knjigu zajedno sa drugim psima koji su uvoženi iz Amerike i Kanade. Kod nas se psi ove rase sve češće mogu videti na izložbama, a takođe postoji i nekoliko odgajivača ove rase.

Ime rase

U junu 1991. u Holandiji rasa dobija naziv Američko-Kanadski beli ovčar po zemljama koje su najviše radile na stvaranju rase. Uporedo sa tim nazivom koristi se i beli nemački ovčar. Posle priznavanja rase u nekoliko nacionalnih saveza pod imenom Američko-Kanadski beli ovčar rase je preimenovana u beli ovčar zbog FCI pravila. Nakon toga Švajcarska je aplicirala za medjunarodno priznanje rase i tada je rasa preimenovana u Švajcarski beli ovčar ( Berger Blanc Suiss).  Uslovno je priznata kao rasa od strane FCI 2001. a zvanično od jula 2011.

Izgled

Snažan, prilično mišićav ovčarski pas srednje veličine sa uspravnim ušima,i zduženog oblika, srednje teških kostiju, elegantnih, skladnih kontura. Visina mužjaka je od 60 do 66 cm u grebenu, a ženki 55 do 61 cm. Mužjaci su teški od 30 do 40 kg, a ženke od 25 do 35 kg.

Glava je snažna i suva. Gledana odozgo i sa strane, klinastog oblika. Dlaka je srednje dužine, gusta, polegla sa dobrom podlakom. Lični deo glave, uši i prednje noge su pokriveni kraćom dlakom. Na vratu i zadnjoj strani zadnjih nogu dlaka je nešto duža. Blago talasasta, oštra dlaka je dozvoljena. Boja dlake je bela.

Temperament

To su živahni psi, pažljivi i oprezni. To su pravi porodični psi, psi željni pažnje koju višestruko vraćaju. Svi van kruga porodice za njih su stranci. U načelu teško sklapaju poznanstva van kruga porodice ali kada ga sklope onda je to za čitav život. Zato im treba dati šansu da oni nas prihvate kao prijatelje i u tome ih nikako ne treba požurivati. Zbog svoje skladne građe u stanju su da trče satima. Izuzetno su inteligentni i veoma brzo uče. U radu ne trpe grubosti I najbolje uče kroz igru.

Zdravlje

Beli švajcarski ovčar je relativno zdrava i otporna rasa. Kod njih se mogu pojaviti problemi sa displayijom kukova, mada ona nije toliko česta. Takođe mogu se pojaviti i problemi sa alergijama. Prosečan životni vek je oko 11 godina.