Spada u izrazito retke pasmine, originalna je mađarska pastirska vrsta pasa i uzgojen je kako bi čuvao stada na prostranim pašnjacima.
Izgledom veoma podseća na vojvođanskog pulina, i sliči drugim mađarskim rasama puli i pumi od kojih se odvojila 1930. godine.
Piše: petmagazine
Danas mudi nije isključivo radni pas, ali se u ruralnim delovima Mađarske može videti kako budno motri na stado.
Veoma su brzi i potrebno im je mnogo istrčavanja i fizičke aktivnosti tokom dana. Zbog toga ova rasa nije dobar izbor za stan, jer mu život u urbanim sredinama ne prija. Ipak, ukoliko je vlasnik aktivan, ima veliko dvorište, svakodnevno ga vodi u duge šetnje, pruža mu dovoljno igre i uči ga trikovima – mudi može biti srećan i u gradu.
Privržen je, poslušan i razigran, ali ume da bude lajav
Veoma je inteligentan i uči jednako brzo kao i border koli – poznatiji kao Ajnštajn među psima. Veoma je snažan, neustrašiv i ničega se ne boji. Ukoliko naiđe na divljeg vepra s lakoćom će ga savladati.
Odličan je i kao pas čuvar. Ipak, veoma je privržen i nežan prema članovima svoje ljudske porodice, ali ako zatreba – hrabro će braniti svoje ljude i životni prostor. Najčešče se najviše veže samo za jednog člana domaćinstva.
Mudi ume da bude nepoverljiv prema strancima. Prema njima nije agresivan i nikad ih neće napasti, ali će im prići tek kada se uveri da je osoba prijatelj. Zato im je neophodna rana socijalizacija, dok su još štenci. Vole decu i slagaće se dobro i s drugim psima, kao i s drugim životinjama ukoliko je s njima odmalena. Poslušan je, razigran, ali ume da bude lajav i glasan.
Odrasli mudi dostiže težinu od osam do 13 kilograma i visinu od 38 do 47 centimetara. Dlaka mu je srednje talasasto kovrdžava i kratka na glavi i nogama. Iako ima gustu, kovrdžavu dlaku, ne linja se mnogo i potrebno ga je četkati jedanput nedeljno kako mu se dlaka ne bi umrsila.
Životni vek im je od 13 do 14 godina. Izuzetno su zdrava pasmina, tek veoma retko ovaj pas može patiti od displazije kuka.