Zajedničko provođenje vremena korisno je i za pse i za vlasnike. Bilo koja interakcija poput maženja, igre ili obraćanja povezuje se s lučenjem neurohemikalija koje doprinose pozitivnim osećanjima i stvaranju bliskih veza. Ali šta je hemija koja stoji iza ovog odnosa?

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Posebna povezanost između ljudi i pasa

Postoji neka posebna povezanost između ljudi i pasa. U odnosu na svoje bliske rođake – vukove – psi pokazuju drugačije ponašanje prema vlasnicima koji su ih odgajili. Razumevanje tog odnosa započinje razumevanjem kako komuniciramo.

Razumevanje kroz pogled

Suživot s ljudima i pripitomljavanje doveli su do toga da psi razviju određene načine komunikacije nalik ljudskim. Jedan je, izgleda, posebno zanimljiv i specifičan. Psi obraćaju pažnju na ljudska lica i koriste pogled kad, recimo, žele da naglase da im je potrebna pomoć ili kad su nesigurni.

Mogu da ukažu na lokaciju predmeta tako što skreću pogled naizmenično sa ljudskog lica na objekat. Takođe, kad se iznenada pojavi neki preteći ili nepoznati objekat, gledaju isključivo u vlasnika.

Možda vam deluje uobičajeno i ne preterano važno, ali onaj momenat kad pogledamo u svog ljubimca i kad nam uzvrati pogled – može da nam pomogne da rasvetlimo kako i zašto ostvarujemo takvu bliskost sa njim.

Pogled – Ključ razumevanja

Pogled, odnosno kontakt očima, među najvažnijim je neverbalnim ljudskim ponašanjima. Ne samo da doprinosi razumevanju tuđih namera – već se na taj način i ostvaruje jaka povezanost sa drugima. Pogled je ključan za vezivanje majke i deteta, i što duže majka gleda u dete, njen nivo oksitocina se povećava.

Povratno se povećava i nivo oksitocina kod deteta, čime se pojačava međusobna privrženost.

Oksitocin – Hormon ljubavi

Oksitocin je ona neurohemikalija koju zovemo “hormonom ljubavi i sreće” – “hormonom grljenja” – jer ga telo otpušta tokom intimnog i ljubavnog kontakta između dvoje ljudi, posebno tokom brige o potomcima.

Jedno istraživanje potvrdilo je da se ista povratna sprega lučenja oksitocina može pronaći i u odnosu vlasnika i psa. U prvom delu eksperimenta, vlasnici su provodili neko vreme sa svojim ljubimcima psima, ali i vukovima, dok su naučnici merili koliko su često životinje i vlasnici razmenjivali poglede.

Pre i posle interakcije, uzeli su uzorak urina kako bi utvrdili nivo oksitocina. Pokazalo se da što duže psi gledaju u vlasnika, nivo koncentracije ovog hormona kod vlasnika je sve veći – ali se povratno povećava i kod pasa. Kratak pogled ili prekid pogleda, smanjuje nivo koncentracije.

Sa druge strane, vukovi uopšte nisu gledali u svoje vlasnike.

Čudne polne razlike

U drugom delu eksperimenta, naučnici su nameravali da provere šta se dešava ukoliko poprskaju oksitocin ljubimcima u nos – dok se nalaze u prostoriji s vlasnicima i strancima. U ovom slučaju, samo ženke su duže gledale u svoje vlasnike, dok se i nivo lučenja oksitocina povećao – i to samo onda kad je vlasnik uzvratio pogled.

Ovakve polne razlike koje se nisu javile u prvom delu mogu se objasniti osetljivošću ženki na propratne efekte vezivanja – dok mužjaci prilaženjem strancima i vlasnicima žele da pokažu da su u stanju pripravnosti i budnosti.

Veza slična odnosu majke i deteta

Ovakvi nalazi upućuju na to da je razmena pogleda vlasnika i psa, kao i međusobna bliskost, slična odnosu majke i deteta. Dešava se isto – nežni pogledi povećavaju nivo “hormona ljubavi” kod vlasnika, dok se u isto vreme povećava i kod psa, učvršćujući njihovu povezanost.

Uzvraćanje pogleda i vezivanje verovatno je nešto što su psi stekli tokom pripitomljavanja i zajedničke evolucije s ljudima. Iz istog razloga, pogled je izostao u slučaju vukova – što ne znači da ljudi i vukovi ne mogu razviti povezanost. Možda samo nismo pronašli način na koji funkcioniše njihov sistem oksitocina.

Postoje situacije u kojima i oni znaju da uzvrate pogled – iako im primarno služi kao reakcija na opasnost.

Više od hemije

Oksitocin je samo jedan od mnogih signala u mozgu koji su povezani sa društvenim ponašanjem. Dakle, ne možemo još uvek biti sigurni da li je on razlog tako jake veze koju imamo sa našim ljubimcima.

Svakako, ovakvi početni nalazi su od velikog značaja za buduća ispitivanja. Što se nas tiče – u to da je odnos sa psom sličan odnosu s najboljim prijateljem ili drugim osobama za koje smo emocionalno vezani – nema potrebe da sumnjamo.