Labrador retriver – najomiljeniji pas na planeti

Kada se na TV-u vrte reklame, koji pas reklamira banku, nameštaj, montažne kuće? Kada gledate film, koji je pas simbol srećne porodice? Koji je pas na fotografiji pored nasmejanog tate, lepe, negovane dečurlije i mame koja se sa osmehom nalaktila na stidljivog sina tinejdžera? Ili, na primer, kada odete u park za kog psa vam se čini da je nekako uvek tu?

Piše: Petmagazine.rs

Odgovor na ova pitanja je naravno – labrador retriver.

Ako vam sve ovo nije dovoljno da poverujete da je labrador retriver najpopularniji pas na svetu, onda pogledajmo zvaničnu svetsku statistiku, a ona kaže da je ova rasa gotovo tri puta zastupljenija od zlatnog retrivera koji se na toj svetskoj listi pseće popularnosti nalazi na drugom mestu. Inače, labrador retriver suvereno drži prvo mesto od 1991. godine.

Inteligentan i privržen

Najveću moguću popularnost koju uživa labrador retriver duguje kombinaciji svestranosti, dobrote, ljubaznog temperamenta, ali i prilagodljive prirode i druželjubivosti, i ono što je možda najbitnije – labradori retriveri principijelno, od svog nastanka do danas, obožavaju čoveka. Verovatno se u tom grmu krije tajna njihove slave. Labradori su inteligentni, poslušni, društveni i porodici i ljudima privrženi psi. Obožavaju vodu, odlični su plivači i lovci. Odgajivači, ali i ljudi koji ih imaju za ljubimce kažu da se odlično slažu sa drugim psima, ali i sa drugim vrstama životinja.Prema deci su strpljivi i umiljati, lako se dresiraju, ali ne podnose grubost. U milion primera se ova rasa pokazala kao odličan terapeut koji osobama sklonim depresiji i drugim psihičkim oboljenjima vraća osmeh na lice i volju za životom. Nije slučajno da ćete, osim na reklami, labradore retrivere često moći da vidite i u domovima za stare, u rehabilitacionim ustanovama, sanatorijumima ili kako pomažu osobama s posebnim potrebama.

U knjizi “Kompletan labrador retriver” iz 1964. godine, autorka Helen Varvik je zapisala: “Labrador retriver je po svom dobroćudnom karakteru jedan od milion.” Ova izjava ne može biti bliža istini. Prvobitno razvijan kao lovački pas ili “gun dog”, labrador se danas smatra za idealnog psa porodice koja živi u predgrađu, savršen za decu, pas kome nije potrebno mnogo prostora za vežbu i koji će možda u želji da vidi svoje ljude obarati stvari mahanjem repa.

Vratimo se na početak. Tačna istorija nastanka i razvitka ove rase i danas je predmet rasprave. Ono što je jasno i što niko ne osporava jeste da su ovi psi početkom 19. veka sa kanadskog ostrva Njufaundlend uvezeni u Englesku. Pre “napada” na Britaniju bili su pod pokroviteljstvom ribolovaca koji su želeli dobrog, svestranog i vernog ribolovačkog psa. Njufaundlend je važio za veoma hladno područje, ali su evropski ribari, među kojima je najviše bilo Portugalaca i Baska, brzo otkrili da je ostrvo bogato ribom. Veruje se da je dug period koji je proveo na tom surovo hladnom ostrvu za retrivera bio od velike koristi. Učinio ga je izuzetno otpornim na hladnoću, a njuh i plivačke sposobnosti razvijeni su mu do besprekornosti. Naviknut na vodu, “zarađivao” je pomažući ribarima – izvlačeći mreže iz ledene vode i donoseći ribe koje su iz mreže pobegle. Takođe, čuvao je skladišta u kojima se usoljavala riba, mahom bakalar. Zanimljivo, u to vreme labrador retriver se zvao pas Svetog Džona, po glavnom gradu Njufaundlenda. Prema jednoj šašavoj legendi, labrador je nastao iz ljubavi između vidre i psa, a kao dokaz se iznosi to što današnje labradore krasi rep kao u vidre.

Početkom 19. veka, tačnije oko 1820. godine, vlasti Njufaundlenda su, u želji da pospeše stočarstvo, uvele brojne takse na ribolov. To je bio znak da je retriver svoje završio na ovom ostrvu i da je vreme da ga i svet upozna. Prva stanica bila je Velika Britanija. Ribari su ih brodovima dopremili do Engleske, a već u prvim godinama se nazire da će ovi vodeni psi polako postati lovački. Britanske aristokrate počinju da došljaka sa kanadskog ostrva ukrštaju sa lovačkim psima, a iz tog eksperimenta su nama danas poznate dve linije: labrador retriver i zlatni retriver. Ubrzo je, 1903. godine, labrador retriver primljen u čuveni Kanel klub i može se reći da je u to vreme i zvanično od ribarskog postao pas sa prefinjenim i istančanim ukusom za život. Baš onakav kakvog poslovično nadmeni Englezi i vole.

Rad britanskih aristokrata bazirao se na “prevođenju” vodenog psa u lovnog. Dodata mu je krv poentera, setera i španijela da bi mu se pojačao njuh. Može se reći da su uspeli jer se retriveri danas smatraju za pse koji najbolje pronalaze divljač – specijalisti su za pamćenje mesta gde ptice padaju. Veruje se da ono što ih motiviše nije instinkt niti strast za lovom već želja da obraduju svog vlasnika. Posle primanja u Kanel klub, u Londonu je osnovan i prvi Labrador retriver klub, a stotinak godina kasnije, od trenutka kada je uvezena u Veliku Britaniju, ova rasa je stigla i do Amerike. Popularnost joj je posebno porasla posle Velikog rata 1914-1918.

Omiljeni Amerikanac

Danas je labrador retriver – ili, kako ga zovu, kralj svih retrivera – najpopularnija rasa u Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj i mnogim drugim zemljama sveta. Osim kao omiljeni porodični pas, i dalje se koristi u lovu, ali kao i službeni policijski pas za pronalaženje droge i kao vodič za slepe. Naravno, labradori su sjajni ljubimci i kompanjoni. Ipak, ova rasa nije za svakoga. Štene labradora zahteva da bude trenirano i naviknuto na otvoreni prostor. Bez pravilnog treninga, energija i privrženost mladog labradora mogu postati nepodnošljive. Stručnjaci kažu – ignorišite ih, kažnjavajte (naravno ne fizički), zabranjujte, ali džabe. Neće vam zameriti, ali neće se ni smiriti. A njihova ljubav prema vlasniku i porodici biće i jača nego što je bila ranije. Potpuno ludo.

Ono što bi im se eventualno moglo zameriti jeste da su skloni gojenju. Međutim, i tu bi se mana pre mogla pripisati vlasnicima nego njima samima. Najčešća greška vlasnika koji labradora drže kao kućnog ljubimca je što prečesto padaju na njihov pseći pogled i dopuštaju mu da im lako izmami hranu, pogotovo ako se radi o poslasticama. Što, naravno, nije dobro jer labradori genetski imaju problema s kukovima, a višak kilograma samo pogoršava situaciju. Labrador retriver može biti veoma halapljiv kada hrane ima u izobilju. Ukoliko se slabo kreće ili je sterilisan, rizik od prekomernog povećanja težine raste. Vrlo je važno kontrolisati energetsku vrednost unete hrane kako bi se izbeglo gojenje.

Pas:

Mačka: