Kad pogledate svog ljubimca u krilu, sigurno se zapitate kako je moguće da su pre nekoliko hiljada godina psi bili divlji poput njihovih rođaka vukova?

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Psi zapravo ne potiču od današnjih vukova, već vučjeg pretka koji je izumro. Ma koliko se naučnici trudili da ustanove kad su ljudi pripitomili tog davno izumrlog vučjeg pretka i kad smo dobili najbolje pseće prijatelje kakve danas poznajemo, nažalost, to je nemoguća misija. Psi su prve životinje ikada koje je čovek pripitomio, ali nikada nećemo saznati tačno kada.

Pročitajte i 10 ključnih razlika između pasa od vukova. 

Pripitomljavanje

Pre nego što smo počeli da gajimo useve ili smo naselili Severnu Ameriku, psi su bili uz nas i pomagali nam. Moguće je čak da smo se lepo družili i pre ledenog doba. Prema danas dostupnim podacima, suživot pasa i ljudi počeo je, otprilike, pre oko 27.000 godina i ljudi su tada počeli pseće ponašanje da prilagođavaju svojim potrebama.

Instinkti

Ali, mnogi instinkti koji odlikuju i današnje vukove, zadržali su se i kod pasa. Kad je reč o plenu i satisfakciji zvanoj hrana, postoji pet glavnih instinkata kod vukova, koje, ako malo obratite pažnju, svakodnevno možete uočiti i kod svog umiljatog mezimca. Evo i koji su:

Potraga – vukovi njuše trag plena i tako ga prate. Ovaj „alat” najizraženiji je kod pasa krvoslednika, a najpoznatiji je pas svetog Huberta. Njegov njuh 40 puta jači je od čovekovog, i može „uhvatiti” trag koji je ostavljen pre nekoliko dana. Kad svog psa vidite kako znatiželjno njuška, to znači da dobija informacije o okolini i prati trag koji je ostavila mačka ili veverica.

Vrebanje – kad vuk putem njuha stekne uvid u to kako se i gde plen kreće, tada na osnovu vizuelnih tragova i signala koje šalje čoporu, kreće u vrebanje kako bi se neopaženo približili plenu. Ova praksa najuočljivija je kod border kolija jer imaju supervid. On im omogućava odličan periferni vid i odličnu procenu situacije – „alate” neophodne kako bi stoku i stado držali na oku i na broju. Zavaljujući većem broju štapićastih ćelija u oku, oni znatno bolje vide od ljudi i pri slabijem svetlu. Ako primetite da se vaš pas usporeno i povijeno približava ptici pre nego se zatrči „u napad” – to je nasledio od svog pretka vuka.

Potera – za vukove su brzina i izdržljivost ključni u preživljavanju jer moraju trčati brže i imati više snage od plena kako bi jeli. Hrtovi, na primer, mogu u trku dostići brzinu od 60 kilometara na sat jureći za životinjom koju spaze da se kreće.

Ugriz i hranjenje – uključujući i samo držanje u ustima i smrtonosni ugriz, što će u divljini, kad je reč o vukovima, zavisiti od toga da li je plen veliki ili manji. Ipak, kako love u čoporu, vukovi uglavnom idu na to da odmah ubiju plen. Ovi instinkti i ponašanja specifični su za pse tipa retriver, jer su im dragocene u lovu. Oni mogu da uhvate životinju bez toga da joj nanesu povrede, već da je nežno u zubima donesu lovcu. Škotski terijeri, na primer, zahvaljujući ovom instinktu (ali onom mehanizmu smrtonosnog zagrižaja) decenijama su kontrolisali populaciju glodara. Kad vidite svog psa kako grize i komada igračku ili uživa u navlačenju konopca – to je instinkt koji je nasledio od svog divljeg rođaka.