Psi su s nama desetinama hiljada godina. Ali kad su se ljudi tako snažno zaljubili u pse? Profesor sa Kembridža dr Filip Hauel tvrdi da se to dogodilo u Velikoj Britaniji u viktorijansko doba. U svojoj novoj knjizi “At Home and Astray: The Domestic Dog in Victorian London” Hauel piše da su psi kao ljubimci kakve danas poznajemo “izmišljeni” u Londonu u 19. veku.

Dok su neki psi postali nerazdvojni članovi porodice, drugi su tretirati kao štetočine. Ova transformacija odnosa između ljudi i pasa predstavlja fascinantan prelom u istoriji pet-industrije i prava životinja.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

PROČITAJ JOŠ

Kako nam psi pomažu da budemo zdraviji od drugih

Viktorijansko doba – početak revolucije ljubavi prema psima

Hauel baca svetlost na period u kojem se dogodila strmoglava promena odnosa između ljudi i životinja u gradovima. U toj promeni vidimo začetke pet-industrije i prava životinja.

Hauel je posebno zainteresovan za prostor i način na kojem ga ljudi i životinje dele. Ključnu granicu povlači između privatnih i gradskih javnih zona. Ovo razdvajanje je bilo presudno za stvaranje modernog koncepta ljubimca.

Psi u devetnaestom veku:

• Postaju privatno vlasništvo – kao ljubimci

• Oni u javnom prostoru počinju da se tretiraju kao lutalice i štetočine

• Stvara se slika psa koji po prirodi voli porodicu, a pati kada je beskućnik koji luta ulicama

Detaljnije o ponašanju pasa tokom različitih situacija možete pročitati u našem vodiču.

Kraj kamina, u spavaćoj sobi – selidba psa u dom

Sanitarna pravila menjaju pejzaž

U drugoj polovini 19. veka došlo je do buma populacije pasa u Londonu. U to vreme nametnuta su stroža sanitarna pravila i domaće životinje su proterane iz grada.

Do tog perioda:

• Ovce su se mogле videti u Londonu

• Telad su držana po gradu

• Svinje su bile deo urbanog pejzaža

• Guske su slobodno kretale gradskim ulicama

Od tog perioda sve se to promenilo – ovce, telad, svinje i guske od tog perioda više se nisu mogle videti u centralnim delovima Londona.

Psi popunjavaju prazan prostor

Prazan prostor koji je nastao popunili su psi. Deo pasa preselio se iz dvorišta i štenara u dnevnu sobu i pridružio se članovima porodice kraj kamina.

Ova selidba nije bila samo fizička – bila je duboka psihološka transformacija. Pas je tako stekao:

• Ime – individualni identitet

• Svoju priču – postaje ličnost, ne samo životinja

• Mesto za sahranu – postaje značajan članovi porodice

Antropomorfizacija – psi dobijaju emocije

Ljudi su počeli da žale za svojim psima i počeli da obeležavaju mesta gde su sahranjeni nadgrobnom pločom. Važilo je i obrnuto – pričale su se potresne priče o psima koji su žalili svoje vlasnike.

Pas ne samo da je postao ljubimac – ljudi su počeli da ga antropomorfizuju – projektuju ljudske emocije i osobine na njega. To je bila revolucionarna promena u percepciji životinja.

Saznajte više o emotivnoj vezanosti pasa sa vlasnicima.

Vrednost – prvi otmičari pasa

Kako je rasla ljubav prema psima, rasla je i njihova tržišna vrednost. Sa tom vrednosti došli su i prvi kidnaperi pasa.

1837. – godina lopova

Već 1837. godine policija je imala listu od 141 lopova koji su se specijalizovali za otimce pasa od bogatih dama. Ovo pokazuje koliko je psi kao vlasništvo postalo cenjena – toliko da ih je vredelo oteti.

Poznata otmica – Elizabet Baret

Čuven je slučaj otmice koker španijela pesnikinje Elizabet Baret koji će u romanu “Fleš” opisati Virdžinija Vulf. Ova priča postaje deo književnog kanona – pokazujući koliko su psi postali važni deo bogatih porodica.

Detaljnije o karakteristikama koker španijela kao rase možete saznati u našem vodiču.

Prvi azili – organizovana briga za životinje

Rast popularnosti pratila je povećana briga za životinje na ulicama, što je dovelo do otvaranja prvih azila za lutalice.

1860. – Halovej i prvi “dom”

“Privremeni dom za izgubljene i izgladnele pse” otvoren je u Haloveju 1860. godine. Ovo je bilo revolucionarno – prvi organizovani pokušaj da se brine o beskućnim psima.

Medijska kritika sentimentalnosti

Čini se da nije svi bili oduševljeni. Tajms je u to vreme ismejavao takvu sentimentalnost prema psima uz sarkazaman komentar:

“Ako pravimo azile za pse, zašto ne bismo počeli da otvaramo utočišta i za pacove?”

Ovo pokazuje da je briga za životinje bila kontroverzna tema – što i danas može biti.

Lutalice – veliki problem viktorijanskog Londona

Problem pasa lutalica bio je veoma prisutan – često veći nego što se može zamisliti.

1869. – Brojke koje govore

1869. novine su prenele da je tokom samo pet meseci policijske akcije u “dom” smešteno 12.465 pasa. To je enorman broj koji pokazuje koliko je problem bio rasprostranjem.

Šta se dešavalo sa psima:

• Slepi, oboleli i teško povređeni su uspavani – eutanazija kao jedino rešenje

• Ostali su vraćeni vlasnicima – ako su mogli da se identifikuju

• Nađeni su im novi domovi – za srećne jedinke

Reč “dom” kao simbolika

Korišćenje reči “dom” u ovom izveštaju, prema Hauelu, veoma je značajno.

• “Dobar dom” bio je potreban psima da bi ih izbavio s lošeg puta

• “Batersi dom za pse” pružio je put spasa za neke srećne pse

• Ali je uspavao lutalice koje nisu mogle da budu udomljene

Ova reč otkriva kako su Britanci počeli da misle o psima – kao bićima koja trebaju dom, ljubav, porodicu.

Dualni odnos – ljubimci i štetočine

Neobičan britanski paradoks

Hauel zaključuje da Britanci, kao većina nacija, imaju neobičan odnos prema psima:

• Ljubimcima se ugađa i slavi se njihov pedigre

• Psi na ulici se često posmatraju kao opasni i nepoželjni

Ovo je dvostruki standard koji još uvek postoji – neki psi su članovi porodice sa pravima, a drugi su opasne životinje koje trebalo držati podalje.

Nasleđe viktorijanskog doba – moderan odnos prema psima

Ono što se dogodilo u Londonu 19. veka ima direktne posledice na način na koji tretiramo pse danas:

• Psi u domovima su članovi porodice – sa svim pravima i privilegijama

• Psi na ulici se često tretiraju kao problemi koje trebalo rešiti

• Pet-industrija je vredna milijarde dolara – počev iz viktorijanskog Londona

• Prava životinja su posledica brige koju su viktorijanci pokazali

Ova transformacija od radnog životinjskog koji živi na obodu ljudskog života, do integralnog člana porodice koji spava u našim krevetima, predstavlja jednu od najvećih promena u odnosu čoveka i životinje.

Zaključak – kako su psi zauvek promenili naše živote

Psi nisu jednostavno postali popularniji u viktorijanskom Londonu – oni su postali deo kako razumemo ljubav, porodicu i odgovornost.

Dr Filip Hauel nam pokazuje da je psi kao ljubimci bili “izmisljeni” proizvod određenih društvenih, sanitarnih i ekonomskih promena. Nije to bio prirodan proces – bilo je to rezultat specifičnih istorijskih trenutaka koji su se desili na određenom mestu, u određeno vreme.

Danas, kada spavamo sa psom u našem krevetu, učestvujemo u kontinuitetu koji je počeo pre više od 150 godina. Viktorijanci su nam ostavili nasleđe koje nas povezuje sa psima na duboki, emocionalnih nivou. I teško da ćemo ikada to promeniti – niti bismo trebalo da pokušamo.