Izgradnja bezbednog i harmoničnog odnosa između dece i pasa je od ključne važnosti za sigurnost obe strane i za dugoročno zdravu porodičnu dinamiku. Pas i dete mogu postati najbolji prijatelji, ali to se ne dešava spontano, potrebno je upoznavanje, edukacija i nadzor. Učenje dece kako da se ponašaju oko pasa, kao i prepoznavanje psećih signala, temelj je za izbegavanje neželjenih situacija i povreda.

Piše: Pet magazine

Dete često ne zna kako da prepozna granice psa, niti signale nelagodnosti koje pas šalje, poput povlačenja, zavijanja repa, spuštenih ušiju ili pokazivanja zuba. Pas može biti nesiguran, preplašen ili previše uzbuđen oko deteta, a većina ujeda pasa nije posledica agresije, već reakcije na stres, bol ili nepoštovanje prostora. Često, čak i nežno dodirivanje ili igranje koje nije prilagođeno temperamentu psa može izazvati strah ili nelagodnost, zbog čega je stalni nadzor odraslih i edukacija dece od presudnog značaja za bezbedno i pozitivno iskustvo.

PROČITAJ JOŠ

10 prednosti odrastanja dece sa psom

Upoznavanje mačića sa mačkom ili psom: koraci i saveti

10 koraka za bezbedan i harmoničan odnos deteta i psa

1. Učite dete prema uzrastu da pas nije igračka. Objasnite kako se pas oseća (npr. ako spava – pusti ga, ako reži – uznemiren je). Koristite jednostavan jezik i primere iz svakodnevnog života.
2. Postavite granice i pravila da dete ne sme da vuče psa za rep, uši, šape, da ga jaše ili naglo grli. Pas treba da ima svoje “sigurno mesto” (npr. krevet, kućica) gde dete ne prilazi. Naučite dete da ne smeta psu dok jede ili spava.
3. Stalni nadzor bez izuzetaka. Nikada ne ostavljajte malo dete nasamo sa psom, čak ni ako je pas “najmirniji na svetu”. Čak i uz stalni nadzor, obratite pažnju na govor tela psa (npr. zevanje, okretanje glave, lizanje usana, to su znakovi stresa).
4. Upoznajte ih postepeno. Neka pas sam priđe detetu, a ne obrnuto. Nagrađujte i dete i psa za mirno i pozitivno ponašanje.
5. Zajedničke aktivnosti i igre su od izuzetnog značaja, npr. donošenje loptice, sakrivanje poslastica… Aktivnosti koje uključuju saradnju i pozitivna iskustva grade vezu.
6. Koristite nagrađivanje i za psa i za dete. Kad pas lepo reaguje na prisustvo deteta, nagradite ga. Kad dete lepo priđe psu, pohvalite ga i objasnite zašto je to bilo dobro.
7. Obezbedite prostor za povlačenje (za psa), jer pas treba da ima mesto gde može da se povuče kad mu je previše. To je njegov “sigurni kutak” i dete treba da zna da ne prilazi tamo.
8. Naučite dete “jezik psa” npr.: zevanje, okretanje glave, lizanje njuške je znak da je pas nervozan; ukoliko maše repom, ali kruto, znači da nije nužno srećan, a ako pokazuje zube – on upozorava.
9. Naučite psa da je osnovna poslušnost obavezna. Komande kao što su “sedi”, “čekaj”, “ne”, “dođi” moraju biti jasne. Pas mora da zna šta se od njega očekuje.
10. Uključite stručnjaka ako imate dilemu. Ako pas pokazuje znake stresa, straha ili agresije prema deci obavezno konsultujte veterinara/bihevioristu. Ako je dete traumirano (npr. zbog prethodnog ujeda), uključite psihologa, po potrebi.

Znakovi da odnos nije bezbedan (potencijalna opasnost):

• Pas se povlači, skriva ili izbegava dete
• Pas zuri u dete bez treptanja
• Ukočen rep, uzdignute dlake, režanje, stenjanje
• Dete ignoriše granice psa
• Pas brzo gubi strpljenje u prisustvu deteta

Bezbedan i harmoničan odnos između psa i deteta ne dolazi spontano, on se gradi svakodnevno, strpljenjem i edukacijom. Kada se pravilno uspostavi, ovaj odnos može postati izvor poverenja, ljubavi i međusobnog učenja koji traje ceo život.