U okviru jedne studije naučnici su sproveli dva eksperimenta komunikacije ljudi i pasa. U prvom su testirali direktan govor obraćanja odrasloj osobi, a u drugome govor obraćanja psu. Taj drugi bio je skrojen za potrebe pasa kako izborom termina (“Dobar pas” ili “Idemo u šetnju?”), tako i posebnim naglaskom i intonacijom.

Odrasli govor sadržavao je izjavne rečenice poput “Bio sam sinoć u bioskopu” izrečene “normalnim” tonom. Pseća pažnja merena je pri obraćanju jednim ili drugim tipom govora, a zatim su psi birali s kojim se od dva govornika žele da se druže.

Eksperimenti su pokazali da su psi u gotovo sto odsto slučajeva birali ljude koji su im se obraćali govorom “skrojenim“ za pse – navodi se u zaključku studije. Naučnici su istakli da psi najverovatnije nisu reagovali na same reči koje su ljudi izgovarali, već na emotivni ton kojim su im se obraćali.