Danas je Međunarodni dan pasa, koji se obeležava svake godine, 26. avgusta prema inicijativi aktivistkinje Kolin Pejdž

Piše: Petmagazine.rs

Cilj ovog dana jeste jačanje svesti kod građana o važnosti zaštite ljubimaca kao i podsećanje da je njihova vrednost u društvu neizmerna.

Pas je čovekov najbolji prijatelj, a mnogi kažu i sinonim za vernost i bezuslovnu ljubav. Odigrali su važnu ulogu u razvoju ljudskih zajednica, a današnja istraživanja nam govore da nema boljeg “leka” od kućnog ljubimca. Deca koja su rasla sa psima su mnogo društvenija, lakše se snalaze u kontaktu sa drugima i popularnija su u društvu. Univerzitet Oregona u obimnoj studiji potvrdio je da deca postižu bolje socijalne veštine ukoliko u predškolskom periodu brinu o štenetu.

Svoju odanost prema vlasniku pokazuju kroz neprestanu brigu i privrženost, a mi vam na njihov dan donosimo par zanimljivih činjenica:

1. Najpopularniji pas na svetu je ‒ mešanac. Iako postoji toliko različitih rasa, mešanci su ipak najbrojniji kućni ljubimci. A kada je o rasnim psima reč, u Srbiji ubedljivo prvo mesto na listi omiljenih pas, i to već decenijama, drži – nemački ovčar. U Sjedinjenim Američkim Državama još od 1991. godine to je labrador-retriver, a u Velikoj Britaniji najtraženiji je stafordski bul terijer.

2. Najviši mužjak na svetu je nemačka doga po imenu Fredi, koji živi u Eseksu u Velikoj Britaniji. Ovaj pas visok je neverovatnih 103,5 centimetara! Kao najviša ženka na svetu, u Ginisovu knjigu rekorda upisana je Lizi iz SAD, koja je visoka 96,41 centimetar. S druge strane, najmanji pas na svetu, očekivano, jeste jedna čivava, i to je ženka Mili iz Portorika, visoka svega 9,65 centimetara.

3. Psi su pametniji od mačaka, barem prema broju neurona u mozgu, kažu naučnici. Suzana Herkulano-Houzel, poznata naučnica sa Univerziteta Vanderbilt, iznela je nedavno podatak da psi imaju oko 530 miliona neurona, a mačke “samo” 250 miliona.

4. Veliki engleski hrt je ubedljivo najbrži pas na svetu, koji u trku dostiže čak 72 km/h. To i ne čudi kada se zna da je ova rasa odgajana kako bi gonila zečeve, lisice i jelene. Kasnije, veoma popularne trke pasa dodatno su doprinele povećanju njihove brzine i selektivnom uzgoju da bi postali najbrži na svetu.

5. Jedna pseća godina nije isto što i sedam ljudskih, kako se to često kaže i u šta se i dan-danas veruje. Životni vek pasa zavisi od njihove veličine, te veliki psi žive znatno kraće od malih. Na primer, životni vek nemačke doge je svega od sedam do deset godina, dok jorkširski terijer živi od deset do 15 godina.

6. U mnogobrojnim studijama u kojima su naučnici ispitivali odnos između dece i pasa, utvrđeno je: da se deca, a posebno devojčice koje imaju pse, radije “poveravaju” ljubimcu nego braći i sestrama; deca kojoj je nešto bilo uskraćeno tokom odrastanja, bilo usled bolesti, razvoda roditelja ili neke vrste nestabilnosti, po pravilu imaju jaču vezu s ljubimcem nego sa svojim vršnjacima; mališani koji imaju kućnog ljubimca brže razvijaju saosećajnost, odgovornost i disciplinu. Studije pokazuju i da čitanje naglas pred ljubimcem pomaže klincima da steknu više samopouzdanja i umanje strah od javnog nastupa u školi.

7. Prema rečima nekih naučnika, psi su zapravo odgovorni za napredak čovečanstva i evoluciju čoveka. Naime, kako objašnjavaju, psi su nam pomagali u lovu, čuvali stoku, i tako omogućili razvoj poljoprivrede, a pružali su nam i dragocenu zaštitu od divljih životinja, čime su nam dali prostora i vremena da civilizacija uznapreduje. Zanimljivo gledište, zar ne?

8. Rezultati jedne ankete u Sjedinjenim Američkim Državama pokazali su da bi čak dve trećine Amerikanaca radije na pusto ostrvo povele svog psa nego partnera. Takođe, oni godišnje potroše neverovatne 33 milijarde dolara na hranu za ljubimce i grickalice. Poređenja radi, na žitarice koje najčešće jedu za doručak godišnje potroše “svega” 8,5 milijardi.

9. Psi komuniciraju među sobom lavežom i režanjem, ali najčešće, njihova komunikacija je neverbalna. Naime, oni posmatraju govor tela drugog psa i na osnovu toga donose zaključke. Posmatraju rep, uši, stepen napetosti mišića… a sve to govori mnogo više od laveža. Takođe, utvrđeno je da je psima čitanje mimike najsigurniji način da razaznaju osećanja i namere drugih pripadnika svoje vrste. Zato se psi sa dužim njuškama i većom glavom bolje razumeju.