Ako pas povraća, depresivan je i ima bol u stomaku, verovatno ima neki oblik gastroenteritisa * Kod većine pasa sa hemoragičnim gastroenteritisom koje su vlasnici doveli na vreme, prognoza je dobra
Za magazin PAS piše spec. dr vet. Ana Vukićević
Gastritis kod pasa je relativno česta pojava, jer se radi o životinjama koje su često halapljive, gutaju nesažvakanu hranu koja je ponekad kontaminirana, a ne dešava se retko da unesu strano telo (igračku, parče drveta, kesten, kesu i otrovne biljke, hemijska sredstva). Sve ovo dovodi do akutnog gastritisa praćenog iznenadnim povraćanjem. U izbačenom sadržaju prisutna je hrana, žuč, ponekad i krv u tragovima. Ukoliko nije u pitanju neko drugo oboljenje (poput pankreatitisa, stranog tela u digestivnom traktu, parvovirusne infekcije kod mladih pasa, uremije, itd.), posle 1-2 dana potporne terapije, psu biva bolje, tj. nestaju simptomi gastritisa – anoreksija i povraćanje.
Hemoragični gastroenteritis (krvava upala želuca i creva) predstavlja specifičan sindrom koji se najčešće javlja kod malih rasa pasa (toj i minijaturna pudla, maltezer, patuljasti šnaucer), u srednjem životnom dobu. Radi se o znatno ozbiljnijem oboljenju od akutnog gastritisa. Nije do kraja poznato kako nastaje, ali se pretpostavlja da do njega dolazi usled alergijske reakcije (brza imunološka reakcija na sluzokoži želuca i creva psa na uneti antigen) ili kao posledica delovanja enterotoksina bakterije Clostridium perfringens.
Kod pasa sa ovim sindromom se javlja akutna, profuzna (vodenasta), krvava dijareja sa znatnom količinom sveže krvi, ponekad i sa prisutnim trakicama sluzokože creva u fecesu. Pas povraća (moguće i krvav sadržaj), depresivan je i ima bol u stomaku. Retko se javlja povišena telesna temperatura, zapravo, ona je najčešće snižena zbog gubitka tečnosti iz organizma. Kod teških slučajeva gubitak krvi i telesnih tečnosti je drastičan, životinja može postati dosta dehidrirana ili upasti u stanje šoka. Može nastati sepsa usled prolaska bakterija kroz zid oštećenih creva, što rezultira ubrzanim radom srca, bledim sluzokožama, slabim pulsom.
Veoma je bitno isključiti druge slične bolesti:
Parvoviroza pasa (mačja kuga), koja se javlja uglavnom do 6. meseca;
Salmoneloza;
Tumori creva koji se najčešće javljaju kod starijih pasa;
Davanje citotoksičnih lekova;
Strano telo koje pas pojede (npr. u toku šetnje unese parče folije, kosku, papir i sl.);
Koagulopatija (poremećaj u zgrušavanju krvi).
Ukoliko se jave ovi vrlo dramatični simptomi, neophodno je što pre odvesti psa kod veterinara. Doktor će obaviti detaljan klinički pregled, ispitati vlasnika o režimu vakcinacije psa protiv zaraznih bolesti, kada je poslednji put vakcinisan, kao i da li je pas mogao doći u kontakt sa parvovirusom.Uradiće test na parvovirozu. Proveriće stepen dehidriranosti psa, palpirati abdomen (trbuh je bolan na dodir). Trebalo bi uraditi krvnu sliku i biohemiju, kako bi se otklonila sumnja na parvovirusnu infekciju.
Neophodno je odmah započeti agresivnu intravensku terapiju tečnostima, dati (takođe intravenski) antibiotik širokog spektra dejstva kako bi se sprečio nastanak sepse. Daje se antiemetik ukoliko pas povraća. Čim se sanira povraćanje, započinje se sa hranjenjem psa češćim, manjim, lako svarljivim obrocima koji sadrže malu količinu masti (npr. kuvano belo pileće meso sa pirinčem). Većina pacijenata uprkos dramatičnoj kliničkoj slici, već nekoliko sati nakon davanja infuzije se mnogo bolje oseća. Oporavak kod većine slučajeva nastaje za 2-4 dana. Ukoliko pas ne reaguje na ovu terapiju, veterinar će uraditi dodatne analize i dijagnostičke preglede, kako bi utvrdio uzrok bolesti (npr. endoskopija je potrebna da bi se utvrdilo prisustvo tumora u gastrointestinalnom traktu).
Kod većine pasa sa hemoragičnim gastroenteritisom koje su vlasnici doveli na vreme, prognoza je dobra. Ponekad je moguć i letalan ishod usled cirkulatornog kolapsa, poremećaja u koagulaciji krvi i/ili otkazivanja bubrega.
Pored akutnog i hemoragičnog gastroenteritisa, može se javiti i hroničan gastritis. Njega karakteriše hronično povraćanje hrane ili žuči, ponekad sa primesama krvi u povraćenom sadržaju, smanjen apetit, mršavljenje, melena (krv u stolici). Ukoliko su prisutne i promene na koži, to može ukazivati na alergijsku reakciju organizma psa na određenu hranu. Hronični gastritis može nastati i usled zadebljanja sluzokože želuca, ili kod nekih rasa pasa usled atrofije sluzokože (stanjena sluzokoža). U svakom slučaju potrebna je detaljna dijagnostika, uz analizu krvi i urina, dijagnoza se potvrđuje biopsijom zida želuca i histopatološkim nalazom. Terapija hroničnog gastritisa se fokusira na saniranje metaboličkog oboljenja koje je dovelo do hroničnog gastritisa, ili uklanjanje stranog tela, toksina, iritantnih lekova, parazita, eventualno saniranje gljivične infekcije želuca i creva.