Da li ste znali da mačke imaju posebnu ključnu kost koja se naziva „plutajuća“ ili „slobodna ključna kost“? Za razliku od ljudske, ona nije čvrsto povezana sa lopaticama, što mačkama omogućava izuzetnu pokretljivost prednjih nogu. Upravo zahvaljujući toj anatomskoj osobenosti, mačke su neverovatno fleksibilne, okretne i sposobne da se provuku kroz iznenađujuće uske prostore – mnogo lakše nego većina drugih kućnih ljubimaca.

Životinjski svet prepun je neobičnih karakteristika i zanimljivih detalja koje možda do sada niste primetili. Zato vam donosimo 12 interesantnih činjenica o kućnim ljubimcima koje će vas zabaviti, možda nasmejati i pomoći vam da ih upoznate na jedan sasvim novi način.

1. Mačke i psi imaju pupak

PROČITAJ JOŠ

13 činjenica o krpeljima koje verovatno niste znali

Da li možda nesvesno ili iz neznanja nervirate svog psa?

Baš kao i ljudi, i mačke i psi dobijaju hranljive materije u majčinoj utrobi putem pupčane vrpce. Kada se štene ili mače rodi, majka pregrize pupčanu vrpcu, ostavljajući mali patrljak koji se vremenom osuši i otpadne. Na tom mestu ostaje sitan ožiljak, pupak.

Najčešće se nalazi na sredini stomaka, bliže donjem delu grudnog koša. Ipak, za razliku od ljudskog pupka, kod kućnih ljubimaca je diskretan i često gotovo neprimetan, pa ga nije uvek lako uočiti.

Pročitajte kako pupak kod pasa može ukazivati na različite zdravstvene probleme.

2. Mačke i psi imaju svoju verziju otiska prsta – Nos

Jeste li znali da je šara na nosu vašeg ljubimca jedinstvena? Otisak nosa svakog psa i mačke ima poseban obrazac, baš kao što ljudi imaju jedinstvene otiske prstiju.

Reljef, brazde i linije na nosu razlikuju se od jedinke do jedinke, što znači da ne postoje dva ista „nosna otiska“. Ko zna, možda će jednog dana upravo otisak nosa postati alternativa mikročipu u identifikaciji kućnih ljubimaca.

3. Psi obavljaju nuždu u skladu sa Zemljinim magnetnim poljem

Zvuči neobično, ali pojedina istraživanja sugerišu da psi imaju sposobnost da osete Zemljino magnetno polje. Primećeno je da se, prilikom obavljanja nužde, često postavljaju duž ose sever–jug.

Naučnici još uvek nemaju potpuno objašnjenje zašto se to dešava, ali pretpostavlja se da je reč o suptilnoj orijentaciji u prostoru – instinktivnom mehanizmu koji je ostao iz vremena kada su psi morali da se oslanjaju na prirodne signale iz okoline. Dakle, ako vam se učini da vas pas „čudno“ gleda dok obavlja svoje poslove, moguće je da je jednostavno okrenut ka severu.

4. Predenje mačaka može podstaći lučenje endorfina i smanjiti stres

Dok psi svoju radost pokazuju mahanjem repa, mačke emocije često izražavaju predenjem. Ipak, predenje ne znači isključivo zadovoljstvo – mačke ga koriste i kada žele da se umire, naročito u stresnim situacijama.

Zanimljivo je da se frekvencija mačjeg predenja, koja se kreće između 25 i 150 herca, dovodi u vezu sa podsticanjem zarastanja tkiva i ublažavanjem bola. Neka istraživanja ukazuju na to da zvuk predenja može stimulisati lučenje endorfina, hormona dobrog raspoloženja, i doprineti smanjenju stresa, kako kod mačaka, tako i kod ljudi.

Možda zato mačje predenje deluje toliko umirujuće, kao mali, prirodni mehanizam za opuštanje koji blagotvorno utiče na oba kraja povoca.

5. Psi i mačke imaju znojne žlezde na šapama

I psi i mačke poseduju znojne žlezde na donjoj strani šapa, ali u znatno manjoj meri nego ljudi. Zbog toga proizvode veoma malu količinu znoja, pa im ovaj mehanizam nije naročito efikasan za rashlađivanje tela.

Zato se psi hlade dahtanjem, dok mačke rashlađivanje uglavnom regulišu ponašanjem, traženjem hladovine, mirovanjem i negovanjem krzna.

6. Psi mogu da prepoznaju ljudske emocije

Istraživanja pokazuju da psi mogu da razlikuju osnovne ljudske emocije, poput sreće, tuge, ljutnje, straha, iznenađenja i gađenja. Oni pažljivo posmatraju izraze lica, ton glasa i govor tela, ali se oslanjaju i na izuzetno razvijeno čulo mirisa. Takođe mogu da prepoznaju i reaguju na stres vlasnika. 

Naime, psi mogu da registruju hemijske promene u telu koje prate određena emocionalna stanja. Zato, ako pokušavate da sakrijete raspoloženje, imajte na umu da je vaš pas verovatno već „pročitao“ kako se osećate.

7. Mačke se gotovo uvek dočekuju na noge

Mačke poseduju takozvani refleks ispravljanja, niz precizno usklađenih pokreta koji im omogućava da tokom pada rotiraju telo i dočekaju se na šape. Ovaj automatski mehanizam počinju da razvijaju već oko treće nedelje života, a potpuno ga savladavaju do sedme nedelje. Zahvaljujući elastičnoj kičmi i snažnim mišićima, u stanju su da se u vazduhu okrenu neverovatnom brzinom.

Ipak, iako su izuzetno spretne, to ne znači da su nepovredive. Mit o „devet života“ samo dodatno naglašava njihovu fascinantnu sposobnost snalaženja, ali i dalje im je potrebna zaštita i bezbedno okruženje.

8. Čulo mirisa kod pasa je zaista impresivno

Čulo mirisa kod pasa daleko nadmašuje ljudsko. Procenjuje se da je između 10.000 i 100.000 puta osetljivije. Dok čovek ima oko 5 miliona mirisnih receptora, pas ih može imati i do 300 miliona. To znači da svet doživljava prvenstveno kroz mirise, koji mu pružaju informacije o emocijama, zdravlju, pa čak i vremenskim promenama.

U poređenju sa mačkama, psi imaju veći broj mirisnih receptora, ali zanimljivo je da neka istraživanja ukazuju na to da mačke mogu preciznije razlikovati slične mirise. Drugim rečima, i jedni i drugi imaju izuzetno razvijeno čulo, samo ga koriste na različite načine.

9. Mačke mogu da „govore“ – na svoj način

Iako ne koriste reči kao ljudi, mačke raspolažu bogatim spektrom glasovnih signala. Za razliku od pasa koji se uglavnom oslanjaju na lajanje, mačke predu, mjauču, cvrkuću, trileruju i proizvode čitav niz drugih zvukova, svaki sa posebnom namenom.

Pojedini zvuci služe za komunikaciju sa drugim mačkama, dok su mnogi razvijeni upravo za interakciju sa ljudima. Vremenom su naučile da prilagode ton i intenzitet glasa kako bi privukle pažnju ili izrazile potrebu.

10. Zamor brkova – Kada osetljivost postane opterećenje

Brkovi mačaka i pasa nisu samo ukras – Oni su izuzetno osetljivi taktilni receptori koji pomažu u orijentaciji i registruju i najmanje promene u strujanju vazduha.

Međutim, ako su stalno izloženi pritisku ili dodiru, može doći do takozvanog „zamora brkova“. Najčešći uzrok su duboke i uske posude za hranu i vodu, čije ivice neprestano dodiruju brkove. To može izazvati nelagodnost, pa čak i izbegavanje obroka. Rešenje je jednostavno – pliće, šire posude koje omogućavaju da brkovi ostanu slobodni.

11. Mahanje repom – Više od pukog znaka sreće

Mahanje repom kod pasa nije uvek jednostavan znak radosti – ono može imati različita značenja, a na njegov izgled utiče čak i rasa. Na primer, biglovi često drže rep visoko i uspravno, hrtovi ga mogu povijati ispod stomaka, dok mopsevi imaju prirodno uvijen rep koji se gotovo i ne maše na klasičan način.

Još zanimljivije, pojedina istraživanja ukazuju na to da smer mahanja može imati značenje: psi češće mašu repom udesno kada su opušteni i srećni, a ulevo kada su napeti ili anksiozni. Ovo otvara mogućnost da, poput ljudi, imaju izraženiju aktivnost jedne moždane hemisfere u zavisnosti od emocionalnog stanja.

12. Mačke imaju posebne „senzore“ i na nogama

Vibrise, odnosno brkovi, predstavljaju čvrste i izuzetno osetljive dlake koje većina sisara ima na licu. Međutim, kod mačaka se one ne nalaze samo oko njuške.

Na zadnjoj strani prednjih nogu takođe se nalaze vibrise koje imaju važnu ulogu u orijentaciji. Smatra se da pomažu mačkama da procene širinu otvora i prostor kroz koji prolaze, dodatno unapređujući njihovu sposobnost da se provuku kroz uske prolaze sa neverovatnom preciznošću.

Upravo zahvaljujući ovim suptilnim „senzorima“, mačke su pravi majstori snalaženja u prostoru.