Netačno!

Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Poznato je da će se mačke prilikom pada gotovo uvek dočekati na noge, a razlog za ovo je takozvani refleks ispravljanja, odnosno sposobnost da se veoma brzo okrenu u ovaj položaj dok padaju.

Takođe, mace imaju i izrazito fleksibilan kičmeni stub, koji im pomaže da rotiraju svoje telo i dočekaju se na noge. Kada slete na tlo, njihovi zglobovi nogu nose težinu celog tela.

Prilikom izvrtanja kičme, mačka okreće šape u pravcu tla, i to tako da su prednje šape uvek bliže licu kako bi ga zaštitila od udara.

Međutim, ovo nije pravilo.

Naime, glavnu ulogu prilikom pada ima visina i, verovali ili ne, mačke se mogu ozbiljnije povrediti ako „slete” s manjih visina nego sa, na primer, petog sprata.

Razlog leži u tome što prilikom pada s manjih visina one nemaju dovoljno vremena da se okrenu i pripreme telo za „sletanje” na noge.

Njujorški medicinski centar je još 1987. godine sproveo studiju o mačkama koje su padale s velike visine. U tom slučaju, čak 90 odsto životinja je preživelo, iako je većina mačaka, očekivano, zadobila povrede.

U ovoj studiji utvrđeno je i da je kod mačaka koje su padale sa sedmog i viših spratova postojala manja verovatnoća da uginu od posledica pada.