Postoje priče o mačkama koje su vrcave, zanimljive, nežne, smešne… neponovljive. Ali, njih nikada nećemo čuti. Srećom, postoje i one priče do kojih se može doći, a koje nisu samo imale veze sa ulepšavanjem života i koje nisu samo dokaz i pokazatelj da veze između čoveka i mačke mogu biti duboke. Već, ove priče dovode mačke u vezu sa samim vrhovima svetske književnosti, gde one zaslužuju i da ostanu

Tekst: Petar Protić

Jedan od najvažnijih i najuticajnijih pisaca u istoriji, Čarls Dikens je, može se, reći život podelio sa mačkama. A najviše – Boba, svog starog prijatelja, mačka. Njihov odnos je bio intenzivan i pokazuje pravu međusobnu privrženost između čoveka i ljubimca, ali je u Dikensovom slučaju, Bob imao važno mesto u stvaralačkom procesu pisanja. O tome je jednom svedočila i ćerka čuvenog pisca. Ona je rekla da je mačak Bob uvek bio pokraj Čarlsa, dok je pisao i često, na tajnovit način razgovarao sa njim i pravio mu društvo. A ono što je znao da učini bilo je neverovatno. Mačak Bob je umeo da ugasi sveću Čarslu Dikensu, i tako mu stavi do znanja dve stvari: da je dovoljno pisao ali i da je vreme da malo vreme poseti njemu – donesu mu hranu ili ga pomazi. Sve to je Dikens savršeno razumeo.1862. je pisac bio veoma uznemiren nakon smrti svoje omiljene mačke. Otisak mačkove šape preslikao je na otvorač za pisma, od slonovače, koji je često koristio. I potom ugravirao natpis “C.D., Sećanje na Boba, 1862.“. Na taj način je mogao stalno da se podseća na svog starog prijatelja. Ovaj otvarač pisama danas je izložen u zbirci engleske i američke književnosti u njujorškoj javnoj biblioteci.

Tven

Drugi veliki autor, Mark Tven, je život proveo sa njegovom voljenom crnom mačkom, koja se zvala Bambino. Nije bila retkost da sedi na njegovom pisaćem stolu, kao da ga čeka, i govori mu da je vreme da i on, zajedno sa njom, uđe u neprikosnoveni svet literature. Međutim, Bambino je bila prilično nestašna, i često je napuštala kuću. Jednom, nisu mogli da je pronađu, pa je Mark Tven zaustavio sve važne poslove koje je imao i posvetio se traženju mačke, po Petoj aveniji, u Njujorku, gde je živeo. Kako bi ubrzao proces traženja, oblepio je čitav kvart oglasima u kojima se nudi, za to vreme velika nagrada: pet dolara za pronalaženje njegove mačke. Oglas je sadržao i opis, detaljan i vrlo asocijativan. Pisalo je da je nestala mačka po imenu Bambino, koja ima veliko, intenzivno, debelo i baršunasto krzno. Na grudima ima liniju od beličastih dlaka. Prilično je neupadljiva po dnevnom svetlu. Ova priča se srećno završila, zahvaljujući piščevoj brižnoj potrazi, ali verovatno i mačijoj inteligenciji, budući da joj se ništa dramatično nije dogodilo. I pronašli su je prilično brzo. Samo je odlučila da se malo prošeta, a onda vrati za pisaći sto.

Osim što je svoju visoku modernističku poeziju upotpunio aluzijama na mačje prijatelje još jedan književni velikan, T.S. Eliot je napisao knjigu lakih stihova pod nazivom ‘’Old Possum’s Book of Practical Cats’’, zbirku od 15 pesama, posvećenu detetu svoga kuma. Zbirka je zamišljena kao inicijacija jednog deteta u svet književnosti, a tema koja je odabrana bila je Eliotu vrlo bliska. Odlučio je da, u maniru dečijeg pesnika, naznači neke ekscentričosti koje su svojstvene mačkama i njihovim vlasnicima. Danas je Old Deuteronomy postao i lik prepoznatljiv širom sveta. Ovaj književni junak sinonim je starog, voljenog, šarmantnog mačka. Ali i drugi likovi iz zbirke pesama, kakav je Rum Tum Tugger, simpatični egocentrični pobunjenik, su postali poznati i kroz pozoričnu umetnosti. Zbirka pesama bila je priređena i kao Brodvejski mjuzikl. Kasnije su bile priređivane i animirane verzije. žT.S. Eliot je učinio, jednom zabavnom, poučnom zbirkom pesama da ne samo detinjstvo njegovog kumčeta postane oplemenjeno i zabavno. Već da deci i odraslim širom sveta, mačke postanu sastavni deo života – tako što su postale deo vrhunske umetnosti.

Hemingvej

Ernest Hemingvej i njegova porodica su bili zaista zaljubljeni u mačke, posebno dok su živeli u vili Finca Vigia, u Havani. Imali su dosta mačaka, a od jedne posebne – napravljena je istorija. Evo o čemu je reč. Tokom piščevih putovanja dešavale su se brojne anegdote, od kojih će neke biti zauvek ovekovečene u svetu književnosti. Možda je Ernest ponegde i preterivao, pojačavao opise, u želji da svoja putovanja što bolje opiše. No, opraštamo mu, sve i da se ponešto nije desilo. Ali, šestoprsta mačka se ipak desila. Da, Hemingveju je na jednom od putovanja poklonjen izuzetni redak, mačak-dečak sa šest prstiju. Polidaktilija je genetski promena koji se prepoznaje kao višak prstiju,a javlja se i kod ljudi i kod mačaka. Hemengviju je ovaj mališan sa polidaktilijom odmah prirastao za srce. Nazvao ga je Grudva, odnosno Snowball. Ono što se desilo postala je istorija. Stvorena je svojevrsna kolonija mačaka sa šest prstiju, koji su bilo Grudvini direktni potomci. Danas postoji pedesetak njegovih potomake o kojima su napravljene brojne reportaže i emisije. A dobile su naziv koji je postao globalno poznat: Hemingvejeve mačke.

Barouz

Vilijam Barouz je poznat po svojim “divljim“ spisima, ali je definitivno imao i svoju mekšu stranu, posebno kada su u mačke sa kojima je delio život. Napisao je autobiografsku novelu ‘’The Cat Inside’’ kao svojevrsni omaž ljubimcima koji su ga pratili tokom života. Na osnova toga se nesumnjihov može zaklučiti da su mačke njemu značile mnogo više nego poneki ljudi, o čijim je negativnim osobinama često pisao. Mačke su za njega bile izvor čistote duše, i prozor u onostrano. Poslednji zapis u dnevniku koji je Barouz zapisao pre nego što je umro odnosio se na čistu ljubav koju je imao prema svoja četiri ljubimca:

“Jedino što može rešiti sukob je ljubav, kao što sam osećao prema Flečuu i Ruskiju, Spuneru Kaliku. Čista ljubav. Ono što osećam prema sadašnjosti i prošlosti svojih mačaka. Ljubav? Šta je to? Najprirodniji lek protiv bolova koji postoji. LJUBAV.”

Jejts

Viljem Balter Jejts je često, živa personifikacija mačaka. Njegova privrženost ovim divnim, ponekad malo mističnim stvorenjma, može se pronaći u pesmama poput “The Cat and the Moon“, gde on koristi sliku mačke da predstavlja sebe, a sliku meseca predstavlja svoju muzu Maud Gone, feministkinja i glumicu koja je pesnika inspirisala tokom celog života. Pesma govori o Maudinoj mački po imenu Minaluš, koja sedi i gleda u promenljivi mesec. Jejts se zatim metaforički pretvara u mačku koja žudi za njenom ljubavi, želeći da se promeni stanje ravnodušnosti koje vlada i pitajući se da će se Maud ikada predomisliti. Verovatno je šteta, ali Maud Gone se nikada nije udala za Jejtsa,uprkos činjenici da ju je prosio čak četiri puta. Ali, svakako, ova ljubavna želja, u koju su upletene mačke, samo je dodatno začarala književnost sa ljubavnom tematikom. Tako što je njegova čežnja postala večna, zahvaljujući bezvremenom Jejtsovom peru.