Vlasti Jerusalima odlučile su da svake godine iz gradske kase finansiraju kupovinu hrane za sve mačke sa ulice. Kako je navedeno u saopštenju, grad će svake godine nabavljati oko 2.500 džakova hrane za nezbrinute mačke i tako pomoći životinjama, ali i stanovnicima ovog grada koji od svog novca hrane mačke sa ulice. Ova humanitarna odluka je postavila nov standard kako urbane sredine mogu da se brinu o svojim četveronoživim stanovnicima.

Tekst: magazine “Mačka”, Foto: Shutterstock

Zaštitni znak Jerusalima – Hiljade slobodnih mačaka

Svako ko je ikada posetio Jerusalim, saglasan je da u ovom gradu vlada božanska, umirujuća energija. Na svakom koraku su dragoceni ostaci bogate istorije i sveta mesta najvećih svetskih religija. Oni koji su ovde ostali nekoliko dana, primetili su još jedan zaštitni znak Jerusalima – mačke. Hiljade mačaka slobodno šetaju ulicama grada, leškare i dremaju na njegovim drevnim zidinama.

PROČITAJ JOŠ

10 saveta za dolazak novog mačeta u vaš dom

Dve mačke po domaćinstvu: Predlog rešenja problema napuštenih životinja u Australiji

Ove mačke su deo gradskog krajolika – bilo da se nalaze na kamenim stepenicama, pored starih kuća, ili ispred svetinja. One su tiho, gotovo nevvidljive, ali sveprisutne. Za stanovnike, to je postalo normalno, gotovo romantično – antička varoš sa svojom florom od mačaka.

Problem podzemnih kontejnera – Kada humanost poziva na akciju

Gradske vlasti nedavno su odlučile da kontejnere koji su bili postavljeni uz trotoare zamene onim podzemnim. Ovo je bila standardna operacija modernizacije urbane sredine – kontejneri bi bili čistiji, grad bi izgledao urednije, malo bi bilo neugodnih mirisa. Ali vlasti su dobili veliki broj žalbi od stanovnika.

Građani su pisali da će ulične životinje teško dolaziti do hrane i da će biti u opasnosti, kako piše The Jerusalem Post. Nije se radilo samo o ljubipcima koji čuvaju mačke – radilo se o sistemu koji je funkcionisao godinama. Ulične mačke su gradski stanovnici. Oni koji su ih hranili su bili društveno odgovorni, brineći se o necenjenim bićima koja nemaju nikoga.

Kada je Moše Lion, gradonačelnik Jerusalima, shvatio da su građani u pravu i da opasnost zaista preti uličnim životinjama, rešio je da odmah deluje. “Odlučili smo da na nekoliko mesta u gradu postavimo hranilice za mačke i da se kupovina hrane finansira iz gradskog budžeta,” rekao je.

Finansiranje iz budžeta – Nova era odgovornosti

Grad će svake godine izdvajati oko 27.000 dolara za kupovinu hrane, a građanima koji i dalje budu hranili ulične životinje refundiraće novac. Ovo je značajna inovacija – ne samo što grad brinse o životinjama, već i o ljudima koji se brinu o njima.

Hranilice će biti postavljene na stratigičnim lokacijama po gradu – što znači da će mačke imati lakši pristup hrani, a vlasnici dokazane hranilice će znati da se opskrbljavaju redovno. Nema više nagađanja, nema više uputa – svaki dan će biti dovoljno hrane na istom mestu.

Kontrola populacije – “Uhvati, steriliši, pusti”

Inače, od 2004. godine, zbog sve veće populacije mačaka u gradu sprovodi se program “Uhvati – steriliši – pusti” koji se sprovodi i u drugim zemljama. Kako pokazuju podaci, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Izraela svake godine na sprovođenje ovog programa utroši nekoliko miliona dolara, a novčano pomaže i organizacijama za zaštitu životinja i pojedincima koji ulične životinje vode na sterilizaciju.

Sterilizacija je ključan korak ka kontroli populacije mačaka, sprečavanju neželjenih legla i smanjenju broja napuštenih životinja. Bez ovog programa, mačke bi se razmnožavale nekontrolisano, što bi dovelo do ekplozije populacije. Jedna nesterilisana mačka može biti odgovorna za dolazak na svet stotina novih mačaka tokom svog reproduktivnog veka.

Gradske vlasti Jerusalima sigurne su da će se programom “Uhvati – steriliši – pusti” populacija mačaka držati pod kontrolom i da neće dalje rasti, dok će dostupnost hrane uličnim mačkama poboljšati kvalitet njihovog života.

Holistički pristup – Hrana i zdravlje

Kombinacija financiranja hrane i sterilizacije predstavlja celosni pristup problemu. Sterilizacija je postupak koji ima širok spektar koristi za mačke, ali i za širu zajednicu. Ovaj hirurški zahvat nije samo akt odgovornog vlasništva, već i ključan korak ka kontroli populacije, sprečavanju neželjenih legla, i poboljšanju njihovog zdravlja.

Sa hranom i sterilizacijom, mačke mogu da žive duže, zdravije, i sa manje stresa. Dostupna hrana znači manje nasilja između mačaka pri izbijanju hrane. Sterilizacija znači manje hormonalne dizbalanse, manje agresije, manje dela okruženja sa markiranje teratolije.

Primer za druge gradove – Humanost kao politika

Jerusalim je sa ovom odlukom pokazao da je moguće drastično poboljšati kvalitet života napuštenih životinja kroz jasno, humano i progresivno zakonodavstvo. Ovo nije samo emociona mera – to je strateška odluka da se grad brine o svim svojim stanovnicima, bilo da imaju dokazanu kuću ili žive na ulici.

Drugi gradovi u regiji bi trebali ozbiljno razmotriti ovaj primer. Kada se grad brines o uličnim životinjama, to govori nešto o samoj građanskoj kulturi – govori da je grad spreman da je odgovoran čak i za životinje koje su na marginama.

Kada grad čini pravo delo

Jerusalim je proslavio ovu odluku kao dokaz da humanost može biti deo gradske politike. Dok je svet često fokusiran na velike, spektakularne probleme, Jerusalem je shvatio da mali čin – davanja hrane besplatno – može da transformiše živote hiljadu stvorenja.

Ulične mačke Jerusalima će sada spavati sa znanjem da će sutradan imati hranu. To je sve što im treba.