Kožna oboljenja kod mačaka su veoma česta i zauzimaju visoko mesto na listi učestalosti tegoba zbog kojih se vlasnici javljaju veterinaru

Tekst: dr vet. med. Srđan Obradović iz Veterinarske ambulante „Obivet” za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Koža je najveći organ kod sisara, i kod odraslih jedinki ona čini i do 12 odsto ukupne telesne mase (kod ljudi od pet do devet odsto). Kod novorođenih mačića koža čini čak 24 odsto telesne mase. Kožu definišemo kao spoljni omotač koji zapravo predstavlja barijeru između spoljašnje sredine i samog tela životinje.

Kožna oboljenja, koja su kod mačaka prilično česta, delimo na parazitska, bakterijska, gljivična i alergijska.

PARAZITSKA OBOLJENJA KOŽE

Najčešći uzročnici su buve, vaši, šugarci, demodeks.

Infestacija buvama jedan je od najčešćih uzroka problema s kožom zbog kojih se vlasnici javljaju veterinaru. Samo prisustvo buva na kožnom prekrivaču ljubimca može dovesti do gubitka dlake, pojave rana ili upaljenih mesta manjeg ili većeg obima koja nastaju češanjem, lizanjem i grickanjem. Naravno, trebalo bi napomenuti i alergijsku reakciju koja može nastati prilikom ujeda buva zbog alergijske reakcije na njenu pljuvačku. Svaki dobar dermatolog će najpre isključiti buve i ostala parazitska oboljenja, pa zatim pristupiti daljoj dijagnostici.

Šuga je parazitsko oboljenje koje uzrokuje šugarac Notoedres cati.Veoma se lako prenosi među mačkama, a čak može dovesti i do (prolaznih) oboljenja kod ljudi praćenih jakim svrabom. Šuga je i kod mačaka praćena jakim svrabom i za ovo oboljenje ne postoje predispozicije kad je reč o rasi, polu ili uzrastu. Glavne promene se javljaju na vratu, licu i na ušnim školjkama.

Demodikoza je kod mačaka veoma retko oboljenje, za razliku od pasa, kod kojih je dosta često. „Napada” ista mesta na glavi kao i šugarac. Demodikoza može biti veoma uporna.

Kada je reč o lečenju parazitskih oboljenja kože, na tržištu postoji veliki broj preparata u vidu šampona, krema, masti i spot-on preparata kojima možemo rešiti probleme na koži naših ljubimaca. Treba samo biti uporan i slušati savete veterinara.

BAKTERIJSKA OBOLJENJA KOŽE

Na samoj površini kože nalazi se veliki broj bakterija (najčešće Staphylococcus epidermidis, S. aureus, S. Intermidius), koje u određenim momentima mogu napraviti kožni problem koji zahteva lečenje, što često zavisi od imunog statusa jedinke.

Piodermije, ili bakterijska oboljenja kože, mogu biti površinske, koje ne pokazuju tendenciju generalizovanja procesa, i duboke piodermije, koje osim kože zahvataju i potkožno tkivo. Za njihov nastanak su potrebni predisponirajući faktori kao što su imunološka deficijencija, trauma, neadekvatno lečenje površinske piodermije.

U zavisnosti od težine problema, veterinar će dati preporuku za lečenje, koje može biti u vidu kupanja specijalnim šamponima, korišćenja krema, podizanja imunog statusa multivitaminskim preparatima ili upotrebom antibiotika.

Interdigitalnu piodermiju (pododermatitis) karakterišu promene između prstiju i retko se javlja kod mačaka (znatno je učestalija kod pasa). Pojava pododermatitisa u vezi je sa većim padom imuniteta, tako da bi uz terapiju za sam problem trebalo povesti računa i o podizanju imuniteta na viši nivo.

GLJIVIČNA OBOLJENJA KOŽE

Gljivična oboljenja se dele na superficijalne, intermedijalne (retko se javljaju) i duboke (sistemske) gljivične infekcije.

Superficijalne se opet dele na jednoćelijske kvaščeve gljivice, koje se najčešće javljaju u ušnim kanalima, u analnim vrećicama, rektumu. Najpoznatiji predstavnik je Malassezia pachudermatis, koja inače normalno naseljava kožu naših ljubimaca, a u određenim stresnim stanjima „podivlja” i pravi problem. U lečenju se koriste specijalno formulisane kapi i šamponi.

Druga grupa superficijalnih gljivica su prave gljivice ili dermatofite. Najvažniji prestavnici su Microsporum canis (rezervoar su mačke), Microsporum gipseum (rezervoar je zemljište) i Trichophyton (rezervoar su glodari). Trebalo bi znati i da se dermatofitoze mogu preneti na ljude. Obim promena na koži varira u zavisnosti od imunog statusa jedinke ‒ od slabo klinički vidljivih promena do manjih ili većih perutavih pečata po koži ili inflamiranih (upaljenih) otečenih crvenih područja na koži.

Terapija se sastoji u šišanju mesta s promenama na koži, lokalnom mazanju specijalnih krema svakodnevno tokom nekoliko nedelja, kupanju specijalno formulisanim šamponima dvaput nedeljno tokom dva meseca (nekad i duže), dezinfekciji prostora u kojem ljubimac živi, kao i njegovih činija, igračaka i ležaja.

U terapiji dermatofitoza retko se koriste oralni antimikotici (tablete). Samo ukoliko prethodno navedene metode ne dovode do poboljšanja. Upotreba tableta protiv gljivica zahteva povremenu kontrolu krvi, naročito parametara jetre, a ponekad čak i upotrebu medicinske hrane i korišćenje suplemenata za poboljšani rad jetre.

Sistemske gljivične infekcije – osim kože inficirani su i unutrašnji organi. Ukoliko nema promena na koži, utoliko je postavljanje dijagnoze teže. Takođe, obolevaju i ljudi. Samo lečenje podrazumeva upotrebu oralnih antimikotika i traje dugo, nekad i mesecima.

ALERGIJSKA OBOLJENJA KOŽE

Ovo polje dermatologije je nepravedno zapostavljeno, s obzirom na to koliko su alergijske manifestacije učestale kod mačaka.

Alergije se dele na: atopije, koje predstavlja alergije na inhalacione alergene, nutritivne alergije, reakcije na određene sastojke hrane, i na kontaktne alergije.

Atopija se najčešće javlja između prve i treće godine života. Najčešće ima sezonski karakter i zavisi od cvetanja određenih polena u tom momentu. Kod mačaka se ređe javlja nego kod pasa i ima drugačije simptome. Dok su kod pasa prisutni intenzivan svrab i respiratorne manifestacije, kod mačaka je svrab manjeg intenziteta, respiratorne manifestacije su na minimumu, a glavni klinički simptomi su gubitak dlake (najčešće na abdomenu) i zadebljala mesta bez dlake na različitim delovima tela (tzv. eozinofilni plakovi).

Dijagnoza se, pored anamneze kliničkih simptoma, definitivno postavlja uz pomoć kožnog testiranja na alergene. Ukoliko se utvrdi atopija, odnosno alergijska reakcija na inhalacione alergene, koristi se imunoterapija, koja predstavlja davanje malih doza alergena kako bi se organizam navikao. Naravno, tokom imunoterapije trebalo bi voditi računa o mogućoj infestaciji buvama i piodermiji, koje mogu uticati na procenu samog toka imunoterapije.

Nutritivne alergije (alergije na pojedine sastojke hrane) predstavljaju nesezonske, pruritične dermatoze. U odnosu na atopiju, ovde ne postoji genetska predispozicija i niti povezanost s polom ili uzrastom mačke. U kliničkoj slici dominira pruritis, odnosno jak svrab. Efekat kortikosteroida je loš, već se u terapiji koristi eliminaciona dijeta kako bi se ustanovio alergen namirnice koja pravi problem. Gastrointestinalni problemi (povraćanje i prolivi) javljaju se u svega 10% slučajeva, mada mogu biti jedini simptomi alergije na hranu.

Kontaktne alergije – najčešći uzroci su tekstil, deterdženti, insekticidi i možda na prvom mestu ‒ trava.

Promene na koži nam mogu ukazati i na određena autoimuna oboljenja i endokrine probleme, tako da možemo reći da su kvalitet dlačnog pokrivača i stanje kože svojevrsno ogledalo samog organizma.

Uloga kože

Koža ima nekoliko veoma važnih funkcija, i to su:

‒ predstavlja barijeru koja sprečava gubitak vode, elektrolita i makromolekula;

‒ kao zaštitna barijera sprečava prodor štetnih fizičkih, hemijskih i mikrobioloških agenasa;

‒ obavlja termoregulaciju;

‒ ima ulogu u održavanju oblika tela;

‒ vrši bakteriostatsku i fungistatsku funkciju, tačnije koža sprečava prodor bakterija i gljivica;

‒ stvara vitamin D.