Za mačke se kaže najpre da imaju “stav”, neki to zovu “ponos” a neki “integritet” * To se se uglavnom ogleda u tome da ne rade ništa što ne žele * Slične se osobine mogu naći i kod njihovih vlasnika, a koliko nam se slažu karakteri i šta nam je sve zajedničko, objašnjavaju naši sagovornici

Tekst: Biljana Stjelja

Mačka je sebična, ne mogu da joj verujem, ona gleda samo svoj interes, ne voli nas već hranu koju joj obezbeđujemo, ona je podmukla, dvolična… niz je predrasuda sa kojim se baš svaki mačkoljubac susretao u svom životu, i verovatno se isto toliko puta upirao iz petnih žila da ih otkloni iz uma onih koji ih plasiraju kao otrovne strelice.

Istovremeno, američki i evropski instituti i udruženja sprovodili su niz naučnih eksperimenata u kojima su dokazali da su mačke zapravo veoma privržene čoveku, da nema ni traga zlobe u njihovom karakteru (ili barem ne više nego kod psa ili, recimo, pingvina), kao i da imaju ozbiljan emotivni kapacitet, da vole društvo, i nisu egocentrične u meri u kojoj im se to veoma često pripisuje.

Nisu ova istraživanja potrebna nijednom vlasniku ove graciozne životinje, ali i ne škode. Zahvaljujući njima saznali smo mnogo toga što nam koristi u popravljanju mačjeg imidža. A i otvorila su neka nova polja koja su tek zagrebali naučnici. Jedno od njih je i karakter, odnosno ličnost mačke. Imaju li ga one uopšte i kako se može ustanoviti koji je mačka tip ličnosti?

Dr vet. medicine Dunja Kovač za naš magazin nudi odgovor:

Za mačke se kaže najpre da imaju “stav” , neki to zovu ponos a neki “integritet”. To se se uglavnom ogleda u tome da spavaju gde hoće i kad hoće, jedu kad hoće (uglavnom celi dan), ne dolaze na poziv, ne rade ništa što ne žele. Takođe, svaka mačka je individua za sebe. Postoje mačke koje su izrazito mazne, vole da sede u krilu vlasnika, spavaju uz vlasnika i svaki trenutak su uz njega. Onda imamo mačke koje skoro pa nikada ne prilaze vlasniku, ne vole fizički kontakt, spavaju uvek same negde. Sve ovo je navelo naučnike u Americi da definišu tri vrste temperamenta kod mačaka. Tako imamo introverte ( tzv. flegmatike), sangvinike (neki umereni temperament) i imamo ekstroverte (izuzetno energične mačke). Unutar svake od te tri grupe postoje još tri podele prema sredstvu motivacije – hrana, ljudski kontakt, predmeti.

Različita ispitivanja ponašanja mačaka otkrila su višedimenzionalnost u njihovim osobinama. Jedno od poslednjih, koje su završili američki bihejvioristi, otkrilo je da postoje podele po tipovima ličnosti, ali oni nisu tako jasno definisani i ograničeni kao kod čoveka i da se više može govoriti o osobinama, među kojima su neke dominantnije od ostalih, ali to ne znači da ostale ne postoje. Mačke bi se, dakle, na osnovu njihovih zaključaka, mogle opisati kao:

aktivne, pametne, radoznale i druželjubive mačke;

osećajne i zaštitnički nastrojene mačke;

agresivne i zlovoljne mačke;

 stidljive mačke

Ova podela ne odskače previše od ljudskih “tipova ličnosti”. Većina modernih psihologa se slaže da postoji pet glavnih tipova, poznatih kao Big five, a svaki od njih se iskazuje određenim stepenom, pa ovaj model predstavlja postojanje pet bazičnih dimenzija koje leže u osnovi osobina ličnosti. Suština bi, u najkraćem, bila da se ličnost ne menja drastično tokom vremena. Osobine koje imate kada upišete prvi razred osnovne škole verovatno ćete zadržati do kraja života. Jasno je da možete da donekle prilagođavate svoje ponašanje okolini i da umanjujete neke oštre crte koje posedujete, ali one vas u suštini određuju i trasiraju vaše reakcije. Ljude bismo, prema ovoj Big five metodologiji, mogli podeliti na:

1. Savesne: One koji su efikasni, dobro organizovani, pouzdani i dovoljni sami sebi. Oni više vole da unapred planiraju stvari i teže ka visokim dostignućima. Ljudi koji su slabije rangirani po savesnosti mogu gledati na one sa ovom osobinom ličnosti kao na tvrdoglave i opsesivne. 

2. Ekstrovertne: Pričljivi su, druželjubivi i vole da budu u centru pažnje. Drugi ih mogu smatrati dominantnim i željnim pažnje. Energiju dobijaju iz različitih društvenih aktivnosti.

3. Saradljive: Veoma su pouzdani i ljubazni. Poznati su po svojoj društvenosti i često su posvećeni volonterskom radu i altruističkim aktivnostima. Drugi ljudi mogu ih smatrati naivnim i preterano pasivnim.

 4. Otvorene za nova iskustva: Imaju širok spektar interesovanja i veoma su maštoviti. Radoznali su, kreativni i obično izbegavaju jednoličan život i ustaljene navike. Drugi ih mogu smatrati nepredvidivim i nefokusiranim.

  5. Neurotične: Emotivno su nestabilni. Verovatnije je da će biti reaktivni i uzbudljivi i često ih odlikuju anksioznost i razdražljivost. Drugi ljudi ih mogu smatrati nestabilnim i nesigurnim.  

Naša sagovornica, dr vet. medicine Dunja Kovač, dodaje, međutim, da su naučnici primetili da mačke kada žive sa svojim vlasnicima poprimaju i njihove navike:

Primera radi, mačke su nokturne životinje, one spavaju danju, a noću su aktivne za lov. To nama ljudima ne odgovara, jer mi noću spavamo i veoma je neugodno da slušamo mačje noćne aktivnosti. One mjauču, skaču, a umeju noću u krevetu da hvataju vlasnika za ruke, noge itd. Mače koje odrasta u “ljudskom domu” bez drugih mačaka, s druge strane, brzo poprimi ritam spavanja ljudi, i zapravo se bioritam mačke prilagodi bioritmu vlasnika. Sem ritma spavanja, često se poklopi i ritam jela, kada mi jedemo, jede i mačka. Slično je i s ritmom odmora: kada mi sednemo pred TV radi popodnevnog odmora, i mačka se tad namesti pored nas.

Naša sagovnornica kaže i da mačka ume da od ljudi usvoji i određena ponašanja privlačenja pažnje:

Ume da se javlja mjaukanjem, prktanjem i frtanjem, što izgleda kao razgovor mačke sa vlasnikom, a takođe ume šapama da dodiruje vlasnika ne bi li dobila ono šta želi. Sve su ovo neke ljudske navike, koje su mačke usvojile i vešto ih koriste za svoje sopstvene ciljeve.

Bilo bi, međutim, sasvim korektno da ovde ukažemo i na još jedan proces. Doduše, obrnut. I mi ljudi volimo da usvajamo neke osobine i navike svojstvene mačkama. Bilo da to radimo kako bismo se s njima dodatno identifikovali, ili to činimo nesvesno, na ovaj proces je malo koji mačkar imun.

Često se za neke ljude kaže da su kao mačke, ali to je više figurativno, a uglavnom se odnosi na ljude koji više vole da sbudu sami, tzv. osobenjaci, koji ne vole previše fizički kontakt, dugo spavaju itd. Nasuprot njima postoje “ljudi psi” koji su opet sušta suprotnost mačkama – primećuje dr Kovač, ali istovremeno ističe i da su mačke pripitomljene pre samo 8.000 godina i da su još poludivlje te, da proces njihovog prilagođavanja nama i dalje traje.

A i ova dosadašnja domestikacija im je omogućila da umeju da čitaju ljude i da nađu način da nas privole da dobiju ono što hoće. Tako mačka čita naše oči, to im je glavni znak da li ih gledamo i da li obraćamo pažnju na njih. Mačke takođe umeju da nam žmirkaju i namiguju, i to je znak ljubavi i privrženosti. Tako da ukoliko vam vaša mačka namiguje, namignite i vi njoj, jer ona verovatno već zna šta vi mislite.

Istraživači na Univerzitetu Notingem Trent otkrili su da su mačke i veoma sposobne za empatiju, a ne samo psi, za koje je ovakvo uverenje već decenijama ukorenjeno. I mačke, će, tvrde oni, pokušati da uteše svoje gazde ako primete da su tužni, melanholični ili se ne osećaju dobro.

Oni su u svojim istraživanjima proučavali 3.330 mačaka došli do zaključka da je i naša ličnost izuzetno važna u interakciji sa mačkama i da i te kako utiče na njihovu dobrobit.

Vrlo je važno da budemo svesni kako naše ponašanje utiče na mačke – rekla je direktorka istraživanja Loren Finka i dodala:

Na primer, veoma nervozni ljudi često imaju mačke koje imaju prekomernu težinu i imaju mnogo zdravstvenih problema jer su i njihovi vlasnici pod stresom, često iskazuju agresiju i preterani strah. S druge strane, mačke koje žive sa aktivnim ljudima imaju manje problema sa anksioznošću, imaju bolju fizičku pripremljenost, a takođe su i prijateljske. Otvoreni, društveni ljudi imaju mačke koje su veoma slične njima.

Svaka vrsta životinje ima svoju narav, odnosno karakter koji, manje ili više, pripada većini životinja te vrste. Dresurom se može uticati na određena ponašanja kod životinja, ali će, ako izuzmemo agresivnost, životinja ipak zadržati tu svoju narav, ocenila je i Ivana Belićević, psiholog, i pojasnila da su mačke poznate po tome da su tvrdoglave, svojeglave i da poseduju narav koju je teško preoblikovati. Istovremeno, ova psihološkinja podvlači još jednu sličnost izmenju “nas” i “njih”:

U zavisnosti od toga gde je mačka odrastala i na koji način, i njeno ponašanje će biti drugačije. Kao i kod ljudi. Ukoliko je majka mačka bila nepoverljiva prema ljudima dok je čuvala mladunce i ukoliko je reagovala iz straha, velika je verovatnoća da će i njen potomak imati takav odnos prema ljudima i narav sličnu njenoj. Iz majčine reakcije na ljude, mladunče shvata da je to određena vrsta opasnosti.

Kada je u pitanju kućna mačka, koja odrasta okružena ljudima, ti ljudi će neosporno imati neki uticaj na nju i njeno ponašanje.

Ivana Belićević smatra da ljudi teže da svoje kućne ljubimce oblikuju po sopstvenom modelu:

Nekada je to više uspešno, a nekada manje, jer zavisi i od posvećenosti i doslednosti ljudi koji ih vaspitavaju. S obzirom na to da se lakše uklapamo sa bićima s kojima imamo slične karakteristike, odnosno da se emocionalna veza lakše stvara ukoliko se s nekim identifikujemo, samim tim ćemo težiti i da tako oblikujemo ponašanje svojih ljubimaca, pa i mačaka. Nekada svesno, ali uglavnom nesvesno. Mačka će se ponašati onako kako joj je dozvoljeno. 

Dakle, kako podvlači psihološkinja, ukoliko smo mi po prirodi buntovni, onda će verovatno i mačka to biti, ali ne zato što je videla od nas, već zato što je naš pristup njenom buntovničkom ponašanju bio odobravajući:

Imamo više razumevanja za neke karakteristike koje i sami posedujemo i ne težimo da ih sankcionišemo. 

Da li bi se iz ovakvih studija mogao izvući zaključak da mi zapravo tražimo mačku koja je slična nama? Nauka je dala odgovor, doduše i u ovom slučaju samo delimičan, nakon što je završeno istraživanje na Univerzitetu u Liverpulu, u kojem je učestvovalo 126 mačaka i njihovi vlasnici. Podeljeni su na pet kategorija po ličnosti: ljubaznost, spontanost, dominantnost, neurotičnost i ekstravertnost. Vlasnici su odgovorili na upitnik u kojem su morali opisati svoju ličnost i ličnost svoje mačke. Rezultati su pokazali da su vlasnici kod koji su se mogli uočiti  narcizam i psihopatija imali dominantnije i impulsivnije mačke.

Dominantne mačke su pohlepne, buntovne, agresivne i uznemiravaju druge ljude i mačke, što izgleda kao atraktivno ponašanje za vlasnike koji se u interakciji s drugima ponašaju na sličan način – zaključili su istraživači i podvukli:

Impulsivne mačke su nepredvidive, što može biti poput impulsivnih ljudi.

Related Posts

• 
  PUTOVANJE BEZ STRESA
• 
  Umrla mačka Gli – simbol Istanbula