Uvek je prisutna neka debata između ljubitelja pasa i ljubitelja mačaka – ko je pametniji, ko brže uči, ko je odaniji, a ko ima veću sposobnost za vezivanje? Ova pitanja često izazivaju strastvene diskusije i ponekad dovode do nesuglasica između fanova oba tabora. Međutim, zahvaljujući ozbiljnom istraživanju dr Pola Zaka, neuropsihijatra i profesora na Univerzitetu u Klaremontu u Kaliforniji, sada imamo neka dodatna saznanja na temu: Ko nas zaista voli više? Da li su to naši verni psi, koji nas gledaju sa očima pune odanosti, ili naši mačji prijatelji, koji možda ne pokazuju ljubav na isti način, ali su jednako sposobni da je izraze? Ovo istraživanje, koje je postalo tema mnogih emisija i dokumentaraca, pruža nam uvid u to kako se ljubav manifestuje među životinjama sa kojima delimo svoj život.
Piše: Pet magazine
Dr Zak je u svom eksperimentu analizirao nivo oksitocina, hormona ljubavi, kod pasa i mačaka, kako bi utvrdio njihovu povezanost sa vlasnicima. Ispitanici su bili psi i mačke, a dr Zak je prikupljao uzorke krvi pre i posle interakcije s njihovim vlasnicima tokom igre. Cilj istraživanja bio je da se testira nivo oksitocina, hormona koji se proizvodi u trenutku kada smo u interakciji sa nekim koga volimo i do koga nam je stalo.
PROČITAJ JOŠ
Kod ljudi, proizvodnja oksitocina varira: 15 do 25% kada komuniciramo sa strancem, 25 do 50% kada je osoba koju poznajemo, a više od 50% kada je reč o nekome koga volimo, poput partnera ili deteta. Dr Zak je utvrdio da psi, u proseku, proizvode 57,2% oksitocina tokom interakcije sa svojim vlasnicima. Ovo pokazuje da nas psi obasipaju ljubavlju, i to u velikoj meri.
Za razliku od pasa, mačke su proizvele znatno manji nivo oksitocina, u proseku samo 12%. Dodatno, samo svaka druga maca je pokazala ikakav porast ovog hormona, dok kod drugih nije bio uočen nikakav značajan odgovor. Dr Zak, međutim, ističe da to ne znači da mačke nisu sposobne za ljubav. One su jednostavno manje sklone socijalnim interakcijama u poređenju sa psima, a takođe su i vrlo teritorijalne. Zbog toga je moguće da su uslovi istraživanja – posebno činjenica da su mačke bile u nepoznatom okruženju – uticali na rezultate. Da su bile u svom poznatom prostoru, rezultat bi verovatno bio drugačiji.
Ovi podaci naglašavaju koliko su psi verni svojim vlasnicima i koliko su spremni da nas vole, čak i ako nisu uvek u mogućnosti da to izraze na isti način kao ljudi. Ovi rezultati podsećaju nas na važnost uzvraćanja ljubavi prema našim četvoronožnim prijateljima, koji nas vide kao svoj svet i sve što im je potrebno za sreću.
Na posletku, biti ljubitelj pasa ili mačaka ne znači nužno voljeti samo jednog ljubimca – to je više o tome kako svaka od ovih životinja svojim jedinstvenim osobinama doprinosi našem životu. Razumevanje i poštovanje tih razlika pomaže nam da budemo bolji prijatelji i odgovorni vlasnici, koji znaju da je ljubav prema ljubimcima obostrana i važna.
