Nikola Tesla je bio poznat po tome što je izmislio mnoge stvari, ali uloga koju je njegova mačka odigrala u najpoznatijem doprinosu nauci – stvaranju električnog sistema naizmenične struje, koji je i danas glavni električni sistem u svetu je predivna

Piše: petmagazine

Jedan od najvažnijih događaja iz mladosti Nikole Tesle odnosi se na mačka po imenu Mačak. Kako Tesla piše u pismu kćerki prijatelja, u jednom trenutku tokom snežnog dana Tesla se “osetio prinuđen da pogladi Mačka po leđima“. On napominje da je ono što je video “bilo čudo koje me je ostavilo bez reči… Mačkova leđa bila su svetla, a moja ruka je proizvela “pljusak“ pucketanja varnica dovoljno glasnih da se čuju svuda”. Teslin otac je objasnio da to mora da bude uzrokovano strujom, poput munje, i ta pomisao je uverila Teslu da želi da postane “električar“.

Nikola Tesla je u pismu Pauli Fotić, kćerki jugoslavenskog veleposlanika u Sjedinjenim Američkim Državama, Konstatina Fotića, takođe, po prvi put je opisao svoju bliskost sa svojim mačkom koju je imao tokom svog odrastanja. Pročitajte delić iz pisma: “S tri godine izvor svih mojih uživanja bio je veličanstveni Mačak – najdivniji od svih mačaka. Voleo bi kad bi ti mogao opisati privlačnost koja je postojala među nama. Živeli smo jedan za drugoga. Kud god bi pošao, mačak bi me pratio, u prvom redu zbog naše uzajamne ljubavi, a zatim i iz želje da me zaštiti. Kad bi se za to ukazala potreba, on bi se uspravio, udvostručio svoju visinu, nakostrešio dlaku na leđima, pa bi, repa ukrućenog poput metalne šipke i brkova napetih kao žice, dao oduška svome besu praskavim frktanjem. “Ff, ffft“. Bio je to strašan prizor, i onaj ko bi ga izazvao, bilo to ljudsko biće ili životinja, odmah bi se povuklo. Svako večer kada bi trčali on bi jurio za mnom i hvatao me za hlače. Jako se trudio da me uveri kako će me ugristi, ali čim bi njegovi zubići probili odeću, pritisak bi nestao, a dodir njegovih zubića sa mojom kožom bi postao nežan i blag kao sletanje leptira na laticu. Obožavao se valjati u travi sa mnom. Dok smo to radili, on je grickao, čupkao i preo u užitku. Naprosto se nismo mogli zaustaviti. I tako bismo se valjali, valjali u groznici uživanja. Prepuštali smo se ovom očaravajućem sportu iz dana u dan, osim kada je kišilo“.

Pronalazač

Teslino iskustvo sa Mačkom nateralo ga je da se zapita kako da iskoristi neverovatnu električnu snagu prirode. Ali Tesla je prvo morao da prevaziđe tradiciju koja je zahtevala od njega da upiše kurs za sveštenstvo. Na kraju krajeva, njegov otac je bio duhovnik, a i to je bila “najdraža želja“ majke koju je obožavao. Ali Tesli se ta ideja nimalo nije dopadala. “Ova perspektiva mi je visila kao tamni oblak u umu“, napisao je kasnije. To ga jednostavno nije privlačilo. Njegov um je bio previše radoznao željan da istražuje razvoj novih ideja. Sveštenstvo definitivno nije bilo nešto čemu je Tesla težio.

Tih, 1800 tih godina kolera je bila smrtonosna bolest, posebno u selima poput onih u kojima je odrastao. Epidemija kolere je uzela maha u Teslinom rodnom kraju i ništa se nije moglo učiniti da se protiv nje izbori. “Ljudi nisu znali ništa o karakteru bolesti“, rekao je Tesla kasnije. Tesla se žalio na nerazumevanje uzroka epidemije. Građani su “zapalili ogromne gomile smrdljivog žbunja da bi pročistili vazduh“, misleći da će smrad nekako zaustaviti užasnu plimu smrti. Ili je to bilo samo da bi se prikrio smrad smrti. U svakom slučaju, pravi problem je bila voda, a ljudi su “slobodno pili zaraženu vodu i umirali u gomili kao ovce“, stoji u pismima koja su pronađena posle Tesline smrti.

Tesla je u to vreme bio daleko od kuće, završavajući škole. Međutim, kako stoji u zapisima, on jednostavno nije mogao da bude daleko od zavičaja dok kolera oduzima živote velikom brzinom. Odjurio je kući u Gospić. Oboren od kolere, skoro odmah po povratku, Tesla je proveo narednih devet meseci boreći se da ostane živ sa “jedva mogućnošću kretanja“ i iscrpljen od svake vitalnosti. Uprkos tome što su lokalni lekari bili ubeđeni da neće izdržati, Tesla je preživeo to iskustvo “zbog moje intenzivne želje da živim“. Njegov otac je i dalje želeo da se Nikola pridruži sveštenstvu, ali je u nastojanju da podstakne životne snage svog bolesnog sina, obećao da će ga pustiti da studira inženjerstvo ako se oporavi. Nakon što je ovo čuo, Teslin oporavak je bio čudesan. Njegova želja da živi obnovljena, Tesla je pokazao neverovatnu vitalnost za manje od nedelju dana. Možda kao rezultat toga što mu je teret sveštenstva skinut sa njegovih ramena, Tesla je brzo ozdravio. Njegovo detinjstvo je bilo gotovo. I njegov dug i bogat put ka tome da postane “pronalazač 20. veka“ uskoro je počeo.