Toxocara cati je najčešći i najuporniji crevni parazit kod mačaka. Dugo može ostat skriven, jer su simptomi retko uočljivi „na prvu loptu”
Tekst: magazin “Mačka”, Foto: Shutterstock
Od svih zdravstvenih problema kod mačaka, crevnim parazitima se pridaje najmanje pažnje, a paradoks je da su upravo ove bolesti među najučestalijima. Tek kad vlasnici mačaka primete da njihov mezimac često ima mekanu stolicu ili proliv, da je u lošoj kondiciji i ima manjak energije, a neretko i da mačje krzno gubi sjaj – upitaju se šta to nije u redu. Kod mačića su simptomi nešto učljiviji jer se paraziti u tom uzrastu „očekuju”, pa su i vlasnici budniji, i zato, čim primete naduveni loptasti mačji stomačić, “pali im se crvena lampica”.
PROČITAJ JOŠ
Lako se prenosi
Razvojni ciklus parazita Toxocara cati počinje od jajeta, kome su potrebni određeno vreme i posebni uslovi da bi sazrelo i postalo sposobno za infekciju. Zimi i u uslovima niske temperature, ovaj period iznosi nekoliko meseci, ali je u letnjem periodu potrebno najviše tri sedmice. Jaje je vidljivo jedino mikroskopom i veoma je otporno u spoljašnjoj sredini, tako da može preživeti nepovoljne uslove i do dve godine, a da u tom periodu uopšte ne izgubi sposobnost infekcije. Odrasli paraziti dugi su između pet i deset centimetara i bele su boje, pa podsećaju na tanke špagete. Vlasnici, međutim, ne moraju u svakom izmetu da ih uoče, pa mogu da prođu sasvim neopaženo.
Prelazni domaćini
Do infekcije pak dolazi veoma lako. Mačka se može zaraziti pri bilo kom izlasku napolje iz stana – u dvorište, na terasu, krov – jer tamo lako može doći do kontaminiranog sadržaja bilo direktnim unosom infektivih jaja ili ukoliko dođe u kontat s ptičjim ili izmetom glodara. Mogu se inficirati i tako što će pojesti crva, bubu, pa i manjeg glodara ili pticu koji se, inače, nazivaju „prelazni domaćini”. Mačići se najlakše mogu zaraziti putem mleka.
Larve
Od jaja se u probavnom sistemu mačke razvijaju larve, koje dalje putuju do jetre, a iz jetre delom u pluća, a delom u mišiće. Larve u plućima se prenose i iskašljavanjem, pa gutanjem ponovo dospevaju u digestivni trakt. U svom razvojnom ciklusu prouzrokuju razna oštećenja tkiva koja mogu biti pogubna i po život mačke ukoliko se ne tretiraju na vreme i adekvatnom terapijom. Paraziti ne vole čisto telo, te je stoga neophodno podići opšte stanje organizma, poraditi na imunitetu i poboljšati ishranu. Pravilna ishrana je ključni faktor u očuvanju zdravlja mačaka – a to posebno važi kada mačka boluje od parazita. Ishranu trebalo bi pojačati kvalitetnim, specifičnim hranama koje pomažu regeneraciji organizma.
Savet veterinara
Iz ovih razloga vlasnici životinja bi trebalo da se obrate svom veterinaru koji će im preporučiti adekvatan program protiv unutrašnjih parazita s obzirom na rizik od invazije i s obzirom na preciznu dijagnozu. Veterinari nemaju ni dileme u kom je dobu mačke najpoželjnije reagovati i primeniti terapiju. Tako se smatra da je mačiće potrebno tretirati u dobi do tri meseca starosti i to svake dve nedelje, počevši od 14. dana života, a zatim u dobi od trećeg do šestog meseca života – jednom mesečno. Životinje starije od šest meseci poželjno je tretirati svaka tri meseca ili češće ukoliko je rizik da će se inficirati veći. Takođe je potrebno tretirati i mačke tokom dojenja.
I ljudi su u opasnosti
I čovek veoma lako može „zaraditi” gliste. Maženjem mačke koja je obolela, čišćenjem posude s posipom, a da posle toga ruke nisu detaljno oprali, neopranim voćem i povrćem ili dolaskom u kontakt s bilo kojom površinom na kojoj se nalaze jaja parazita, ljudi postaju lake mete upornih veoma otpornih parazita. Najugroženija su deca, jer ona mnogo češće dolaze u kontakt s mačkama, a zaboravljaju da operu ruke koje pak često prinose licu i ustima. Ukoliko dođe do infekcije, larve koje nastaju u crevima prenose se putem krvi i limfe do unutrašnjih organa i dolaze najčešće do očne duplje gde se potom učaure. Tada čovek ili dete počinje da oseća poteškoće u vidu, a bolest se razvija postepeno. U ostalim delovima tela do kojih dopru larve, najčešće ne dolazi do većih komplikacija i nakon dve godine paraziti umiru.
Preventiva
Bez obzira o kojoj se rasi ili uzrastu mačaka radi, najbolji potez je da ih preventivno ili prilikom prve, i najmanje sumnje, odvedete odmah kod veterinara, jer u suprotnom rizikujete da se opšte zdravstveno stanje mačaka znatno pogorša. A pošto ni ljudi nisu imuni na ove parazite, koji se veoma lako prenose sa životinje na čoveka, rizikujete i svoje zdravlje i zdravlje svoje dece.
Veterinari stoga nemaju nikakvu dilemu šta vam je činiti. Preventiva je dakako najbolji način da vašeg ljubimca, a samim tim i sebe, zaštitite od ovih nepozvanih gostiju. Najčečće se preporučuju preparati širokog spektra delovanja protiv unutrašnjih parazita kao što su Drontal Cat, Advocate Cat i Profender.
Mere prevencije
- Redovno čistite izmet mačke jer time umanjujete mogućnost širenja zaraze
- Hranite mačku hranom za kućne ljubimce ili termički obrađenom hranom zbog prevencije prenosa invazije sirovim mesom
- Onemogućite mačkama kontakt s glodarima, ali i bilo kakvim otpacima životinjskog porekla
- Obezbedite mački redovan pristup svežoj pijaćoj vodi
- Kontrolišite redovno opšte zdravstveno stanje svoje mačke kod veterinara
Odgovornost prema sopstvenoj porodici
Gliste nisu samo problem za vašu mačku – one su problem za vašu celu porodicu. Toxocara cati je tiho biće koje radi iz senki, ali njene posledice mogu biti ozbiljne.
Preventivni tretmani, redovne veterinarske posete i higijenske mere su tri stupa zaštite vaše mačke i vaše dece. Ne čekajte da vidite simptome – reagujte preventivno.
Vaša mačka ne može da vas kaže da boli – ali vi možete da je zaštitite.
