Maženje mačke spada u najbolju antistres terapiju. Hiljade i hiljade godina širom sveta ljudi koriste “terapije zvukom” kao vid holističke medicine. Upravo to čine i mačke – leče nas i umiruju zvucima koje proizvode.

Piše: Djole dog

Ali ne samo to, naučne studije su potvrdile da predenje proizvodi frekvencije koje ubrzavaju proces zarastanja rana, povreda tetiva i zglobova, a pojedincima čak ublažavaju simptome migrene. Kada prede, maca oslobađa endorfin – hormon sreće, kao i dopamin. Tako prenosi svoje zadovoljstvo na čoveka i pomaže stabilizaciji rada imunog sistema.

Na koje to načine konkretno smanjuju stres?

Ona prede na frekvenciji od 25 do 150 herca, što je frekvencija na kojoj se najbolje regenerišu mačji mišići i kosti. Ujedno, ovi talasi su lekoviti i za ljude odnosno, sa medicinske tačke gledišta, nalaze se u “terapeutskom” opsegu, o čemu postoji više studija. Kada nam “dozvole” da ih mazimo i držimo u krilu, dok predu i pokazuju zadovoljstvo, kod nas, ljudi, bolje se kontroliše lučenje kortizola, hormona stresa.

Dr Patriša Pendrej sa Državnog univerziteta u Vašingtonu, koja se bavi proučavanjem veza između ljudi i životinja, objasnila je u jednom istraživanju otkud jaka veza između visoko senzitivnih ljudi i njihovih mačaka. Prema njenom tumačenju, mace kao specifična, nepredvidiva bića, ukazuju nam da smo “izabrani”, pa tako ljudi počinju da doživljavaju sebe kao “posebne”. Samim tim, raste im samopouzdanje, smanjuje se anksioznost i stres.

Analiza Univerziteta u Minesoti pokazala je, pak, da oni koji ne žive sa mačkom imaju 30 do 40 odsto više šansi da preminu od posledica kardiovaskularnih bolesti. Predenje utiče na regulaciju krvnog pritiska i boljeg opšteg mentalnog i fizičkog zdravlja. Osobe kojima su mace kućni ljubimci ređe doživljavaju moždani udar, jer igranje i razmena nežnosti sa malim, krznenim ukućanima smiruje čoveka.

Pored toga što umanjuju rizik od infarkta, mačke pospešuju lučenje oksitocina u mozgu. Ovaj hormon je značajan za organizam, jer izaziva zadovoljstvo, pa se još naziva i hormonom ljubavi i sreće. U istraživanju iz 2011. koje je sprovela dobrotvorna organizacija za zaštitu mačaka United Kingdom feline welfare charity Cats Protection, čak 93,7 odsto ispitanika je priznalo da je život sa mačkom pospešio njihovo mentalno zdravlje.

U pitanju je životinja visokog energetskog potencijala. Umiljavanjem oko našeg tela, simboličnim “udaranjem” glavom i već pominjanim predenjem, ona iskazuje snažne emocije, koje kod nas bude zadovoljstvo.

Maca često legne i na neko naše bolno mesto,
pa “izvlači” negativnu energiju, umirujući nas.

Jedan istraživački tim rešio je da okupi ljude određene struke, koja je svakodnevno izložena visokom nivou stresa. Odabrali su samostalne brokere. Istraživači su posmatrali tipične simptome stresa: povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca i znojenje, i to kada je ispitanik u društvu mačke i kada egzistira samostalno. Oni sa mačkama su u stresnim situacijama reagovali daleko opuštenije od “samaca”.

Istraživanja pokazuju i da su ljudi koji dele životni prostor sa macama u proseku manje anksiozni i pod stresom od npr. vlasnika pasa, koji su na drugom mestu. Najpodložniji stresu su ljudi bez kućnih ljubimaca.

Terapija sa mjau – lekarom i prijateljem

Terapija uz pomoć životinja pokazala se posebno korisnom kada je u pitanju oporavak od posttraumatskog stresnog sindroma i depresije. Zato su u svetu, u pojedinim ustanovama, mačke dragocena pomoć pacijentima da se fizički i psihički osnaže.

One su se pokazale i kao veoma blagorodne u kontroli autizma. Istraživanje objavljeno u časopisu “Journal of Pediatric Nursing” od pre neku godinu pokazuje da su deca sa poremećajem iz autističnog spektra posle udomljavanja mačaka ojačala socijalne veštine, empatiju i povećala pažnju. Terapija mačkama može pomoći i starijim ljudima s demencijom i deci s ADHD-om. One pružaju pacijentu osećaj sreće i deluju protiv usamljenosti. Mogu smanjiti i udaljenost između terapeuta i pacijenta.

Blizina mačke garantuje i da ćete lakše zaspati i ređe se buditi tokom noći.

Uprkos stereotipu da crne mačke donose nesreću, one imaju sposobnost da neutrališu negativnu energiju u domu u kom žive i umire ukućane koji su impulsivni i temperamentni. Kaže se da žute mačke šire pozitivnu energiju i pomažu “svojim ljudima” da se opuste i rasterete um, dok bele i sive pomažu kada nastupi manjak energije.

Baš kao i psi, konji ili delfini, i mace mogu da budu izuzetno važne u terapijama. Razlika između maca koje su emocionalna podrška i onih koje su terapijske jeste u tome što ove prve pomažu ljudima iz svoje okoline, dok druge dolaze na javna mesta i pomažu nepoznatim ljudima. Obično je njihovo prisustvo važno i dočekano raširenih ruku kod pacijenata koji se plaše pasa ili im iz nekog razloga nisu simpatični, kao i kod manje pokretnih. Naravno, važno je da maca bude smirena, fina, ljubazna, mazna, da nema strah od ljudi ili nezalečene traume, kao i da je zdrava. Terapeuti ih odvode u bolnice, prihvatilišta, domove za stare, škole, pa čak i na aerodrome…

Sve one na isti način – maženjem i predenjem, pomažu da se kod nas aktiviraju oni hormoni koji su važni za ljudsku dobrobit, koji nas smiruju i mame nam osmeh. Pioniri u ovom “poslu” bile su mačići Kseli, na međunarodnom aerodromu u Denveru, Stičis, na aerodromu Minesota – St. Pol i Djuk Elington, u Univerzitetskom centru UCSF u San Francusku. Za treniranje maca da budu terapijske postoje posebni programi, a neke od njih sertifikovale su međunarodne oragnizacije poput Pet Partners, Animals 4 Therapy, Love on a Leash, Wags for Hope…

Posebno je zanimljiv primer jednog utočišta za životinje u Minhenu. Ono je pokrenulo projekat “Deca čitaju mačkama”, pa mališani sa teškoćama u čitanju mogu redovno da čitaju priče i pesme macama, pošto su one “dobri slušaoci” i ne kritikuju ih ako pogreše. To deci daje sigurnost i pomaže im kod učenja i vežbanja.