Da li ste čuli za Tom i Džeri sindrom? - Pet Magazine
Od petmagazine.rs - 09/01/2023

Da li ste čuli za Tom i Džeri sindrom?

Najčešći tipovi zvukova koji izazivaju ovu vrstu napade uključivali su gužvanje folije, zveckanje metalne kašike o keramičku posudu i zveckanje stakla

Piše: petmagazine

Kada je dobrotvorna organizacija “International Cat Care“ zamolila veterinarske neurologe iz Velike Britanije za pomoć, u vezi sa nekoliko upita koje je dobila u vezi sa napadima koje su imale kućne mačke, i to navodno kao odgovor na određene visoke zvukove – odgovor je bio da problem nije dokumentovan i da nemaju zaključak.

Stručnjaci Mark Lovri i Laurent Garosi iz London, odlučili su da istraže ovu temu, te su počeli tako što su prvo sastavili upitnik koji su vlasnici morali da popune. Radeći sa “International Cat Care“, i koristeći interesovanje koje su izazvali mediji, priča se raširila širom sveta i nazvana je “Tom i Džerijev sindrom“ po crtanom liku Tomu koji ima snažan refleks trganja i često reaguje nevoljnim trzajima na zvučne stimuluse.

Tim koji je radio na ovom problemu, posle par nedelja je već dobio stotine odgovora iz celog sveta od ljudi koji su primetili isti problem kod svojih mačaka kao odgovor na određene vrste zvuka. Ovi vlasnici su takođe otkrili da njihovi lokalni veterinari nemaju nikakve informacije o tome, i često nisu verovali da je zvuk izazvao napad.

Ozbiljnost napada kretala se od kratkih trzaja mišića do ozbiljnijih epizoda u kojima je mačka gubila svest, te joj se telo kočilo uz trzaje od nekoliko minuta, objavili su istraživači. I mačke sa pedigreom i one koje nemaju pedigre bile su osetljive. Međutim, jedna rasa se posebno izdvajala – trideset od 96 mačaka bile su burmanske mačke. Ovi napada su se najčešće javljali kod starijih maca, te su istraživači mislili da su veterinari propustili ovaj poremećaj jer su se bavili drugim zdravstvenim problemima mačaka.

Uzroci

Nejasno je kako se ovo stanje razvija kod mačaka, iako se češće viđa kod starijih i kod određenih rasa, što ukazuje na to da može da postoji nasledna komponenta. Studija je otkrila da su mačke obično razvile sindrom u dobi između 13 i 15 godina. Utvrđeno je da je oko polovine mačaka kojima su se bavili u studiji FARS takođe gluvo (ili barem delimično). Gubitak čula sluha može biti deo starenja, a obično se prvo gubi sposobnost da se čuju niži tonovi, a to bi delimično moglo objasniti zašto im zvuci visokog tona mogu biti zapanjujući.

Veliki broj različitih zvukova identifikovan je kao okidači, a neki od najčešćih zvukova okidača su:

zvuk pritiskanja folije

metalna kašika koja zvecka u keramičkoj činiji za hranjenje

kuckanje po staklu

gužvanje papirnih ili plastičnih kesa

kuckanje po tastaturi računara ili kliktanje mišem

zveckanje novčića ili ključeva

zakucavanje eksera

Vrste napada

Postoje tri vrste napada: generalizovani toničko-klonički napadi, mioklonični napadi i napadi odsutnosti.

Generalizovani toničko-klonički napad je ono što većina ljudi smatra “klasičnim“ napadom. Mačka će izgubiti svest, pasti na zemlju i podrhtavaće joj telo. Moguće je da će joj usta biti puna pene, a može i da mokri. Napad obično ne traje duže od nekoliko minuta, ali mačka nakon toga može biti veoma dezorijentisana.

Mioklonični napadi su napadi koji često traju samo delić sekunde, a mnoge mačke će izgledati kao da ostaju svesne sve vreme. Napad se karakteriše kratkim nevoljnim trzajima mišića ili grčevima, a ovo je bio tip napada koji je primećen kod skoro 95% ispitanih FARS mačaka.

Treći tip napada se naziva napad odsutnosti (ponekad se naziva i sitni napad). Sa ovim napadom, mačke mogu jednostavno izgubiti svest o svom okruženju do 20 sekundi. Možda zure u prazno i ne reaguju. Napadi odsutnosti su samo povremeno viđeni u FARS studiji, ali ponekad ih je teško uočiti.

Tretman

Fenobarbiton je lek koji se najčešće koristi za lečenje različitih oblika epilepsije kod mačaka. Iako može pomoći nekim mačkama sa FARS-om, tim koji je istraživao ovo stanje otkrio je da je jedan drugi lek bio korisniji jer je uspeo da smanji broj miokloničnih napada kod mačaka za najmanje polovinu i poboljšao kvalitet života, a imao je i manje neželjenih efekata od fenobarbitona. U svakom slučaju, ako kod vaše starije ljubimice primetite neki od simptoma savet je da posetite veterinara koji će uraditi potrebne analize da bi se otkrilo koji problem ima vaša mačka.

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published.