Badža je još uvek mrvica, nema ni godinu dana, tako da ga sve zanima i ima energije za 13 pasa. Skroz je Dapčević. Pa ne kaže se slučajno da pas uvek liči na svog vlasnika – rekla je za naš magazin uvek nasmejana Tijana

Tekst: magazin Pas
Foto: Ivana Todorović

Po obrazovanju profesor violončela, a zahvaljujući glasu od kojeg vas podilaze žmarci i pesmama koje volimo i rado pevušimo, na prostoru cele bivše Jugoslavije postala je jedna od najpopularnijih i omiljenih pevačica pop muzike.
Prepoznatljiva i po beskrajnoj duhovitosti, uvek drugarskom pristupu i širokom osmehu, i nas je osvojila već na prvi pogled. Ekipa naše redakcije upoznala je Tijanu i njenog ljubimca Badžu, pudlu neodoljivih kovrdža i plišane dlake, jednog toplog i sunčanog avgustovskog dana u Bajfordovoj šumi.
Naravno, isprva mu uopšte nismo bile zanimljive, niti mu je padalo na pamet da pozira pred objektivom foto-aparata, već je, čim je zakoračio u travu, počeo radoznalo da njuška. A tek kada ga je Tijana pustila s povoca – sreći nije bilo kraja.

Dok smo Badžu mamile i pokušavale da ga poslasticama privolimo da bar malo pozira, njegova nasmejana vlasnica rado je odgovarala na sva naša pitanja, a prvo što nas je zanimalo bilo je da li je Badža njen prvi mezimac.
‒ Celog života smo i Tamara i ja htele da imamo psa, ali nam to nikad nije polazilo za rukom, jer svi znamo da je pas velika obaveza. To je još jedno živo biće u kući koje, onog momenta kad kroči u vaš dom, postaje ravnopravni član familije i potrebno je odgovorno brinuti o njemu. Niko od nas to, nažalost, nije mogao zbog mnogobrojnih obaveza. Od kada imam Vuka, sve je drugačije, jer je još dok je bio baš mali počeo da traži psa, tako da smo pre nekoliko godina takođe imali pudlicu. Kad jednom osetite tu bezuslovnu ljubav koju samo pas može da vam pruži ‒ ne postoji opcija da ga ne poželite zauvek pored sebe – rekla nam je Tijana.

Kako je Badža stigao u vaš dom?
– Moja dugogodišnja prijateljica Slađa se celog života bavi pudlicama, ima svoje leglo i u trenutku kada sam joj ispričala koliko Vuk želi psa i ne prestaje da ga traži, ona mi je ponudila i poklonila mužjaka pudle.

Kako ste se odlučili baš za ovu rasu, da li ste se najpre raspitivali, istraživali…?
– Želela sam baš pudlu zato što su mnogo slatki psi i izuzetno pametni. Osim toga, živimo u stanu i nemamo baš mnogo prostora, tako da za neku veliku rasu svakako ne bi bilo zgodno.

Da li je Badža prema temperamentu i ponašanju pravi predstavnik svoje rase?
– Mnogo je lud! Stvarno, mnogo je veseo, non-stop jurca i skače i vrlo često ne gleda šta radi, tako da moramo stalno da ga držimo na oku. Mrvica je još, nema ni godinu dana, tako da ga sve zanima i ima energije za 13 pasa. Skroz je Dapčević. Ne kaže se slučajno da pas uvek liči na svog vlasnika.

Šta je ono što kod njega najviše volite?
– Sve volim kod njega, počevši od onoga ujutro, čim vidi da si bar malo mrdnuo ruku i daješ prve znake buđenja – odmah donese svoju lopticu i čeka da mu baciš i započneš dan, pa sve ostalo. Psi definitivno obogaćuju svaki dom.

Ima li neke posebne prohteve kad je reč o ishrani, nezi dlake…?
– Nema nikakve posebne prohteve i jede apsolutno sve (osim hrane koju psi ne bi trebalo da jedu, naravno). Nemamo nikakav problem s njim što se toga tiče. Jede svoje granule, meso, povrće, ma sve… Što se tiče dlake, ide redovno na kupanje i šišanje, tako da je sve kako treba, hvala bogu.

Našle smo se u predivnoj Bajfordovoj šumi, koja je pravi raj i za ljude i za pse. Gde najviše volite da se šetate u Beogradu i koja je vaša dnevna ruta?
– Najčešće se šetamo ovde, u svom kraju, zato što smo blizu Bajfordove šume i mnogo je volimo. Neretko skoknemo i do parkića kod Hrama, pošto se tamo druži sa svojom mamom i bakom.

Koje su vam omiljene zajedničke aktivnosti – šetnja, maženje, igranje…?
– Trenutno je još u fazi kad ne možemo baš mnogo da ga mazimo jer zuji stalno – nema mira ni dve sekunde, ali uveče, kad legne, onda dođe da se mazi. On najviše voli da mu bacamo lopticu ili igračku, pa se toga najviše i igramo. Da se Badža pita, to bi se igralo satima i bilo bi uvršteno u olimpijske sportove.

Mnoge stvari se u Beogradu menjaju nabolje kad je reč o pet kulturi. Sve je više restorana, kafića, prodavnica… u koje je moguće ući sa psima. Da li koristite ove pogodnosti?
– Naravno da koristim i mnogo mi je drago što se konačno primećuje da se polako menja svest o tome. Kućni ljubimci su ravnopravni članovi porodice i ne vidim nijedan razlog da im bude zabranjen pristup u kafiće, restorane i slično. Ljudima je uvek najveći strah da će se upiškiti, ali gotovo svi psi koji idu sa svojim vlasnicima po gradu su već naučeni da to obavljaju gde treba. Na kraju krajeva, sve i da se to desi – to može da se obriše i sredi. Sve češće mi se događa da i ne idem na mesta za koja znam da nisu pet frendli jer ne volim da ga ostavljam samog kod kuće na duži period u toku dana. Niko ne voli da bude sam.

Često ste i u Skoplju. Da li Badža ide s vama na putovanja i godišnje odmore?
– Uglavnom ide, osim ako idem nakratko i procenim da će mu to više biti mučenje nego uživanje (snimanja, nepoznat prostor, vrućina i tome slično), pa tada ostane sa Milanom i Vukom. Nedavno sam snimala prvu sezonu svoje emisije „Veče sa Tijanom” i bio je sa mnom stalno – vodili smo zajedno emisiju.

Možete li napraviti paralelu između Skoplja i Beograda kada je reč o psima – pet frendli kulturi, odnosu prema životinjama…? Šta vam se dopada, šta vam smeta i gde vidite prostor za napredak?
– I u Skoplju i u Beogradu ima prostora za napredak jer i dalje ima mnogo ljudi koji ne počiste za svojim ljubimcima, a ima i mnogo onih koji se ponašaju kao da će ama baš svaki pas da ih rastrgne ili da piški i kaki svuda okolo. Jedno je imati strah od pasa, a drugo misliti da će pudlica ili maltezer da te ubiju. Što se Skoplja tiče, tamo recimo postoji i igraonica za pse, a gotovo svaki ugostiteljski objekat je pet frendli i još uvek mi se nije desilo da ne mogu da uđem negde s njim.

Stručnjaci kažu da je za mališane od neprocenjive važnosti da rastu uz pse. Kakav odnos imaju vaš sin i vaš pas, i šta je ono najlepše što dobijaju iz tog odnosa uzajamnog prijateljstva i brige jedan o drugom?
– Diiivan odnos imaju Vuk i Badža, mnogo se vole, što sam i očekivala jer je Vuk godinama insistirao na psu, stalno ga je tražio. Mislim da svako dete treba da odrasta uz nekog kućnog ljubimca, pre svega zbog beskonačno mnogo bezuslovne ljubavi, a onda i zbog toga što ih kućni ljubimci uče strpljenju, odgovornosti, brizi prema drugom biću…

Related Posts

• 
  Anđa je uvek budna s Ivon
• 
  Ljubomir Bulajić: Kum mi je ulepšao život