Gotovo pet decenija svog života Doris Dej je posvetila borbi za prava životinja. Poznata američka glumica i pevačica preminula je sredinom maja u 98. godini u svom domu u Kaliforniji usled komplikacija sa upalom pluća. Ostala je upamćena po osmehu, pesmi i izvrsnoj glumi, ali mali broj ljudi zna da je bila jedna od prvih poznatih aktivista koji su se borili za prava životinja – godinama pre nego što je to postalo mainstream i modno.

Izvor: magazin “Pas”

Od filmske zvezdе do aktivista

Doris Dej je bila više od hollywoodske lepoice. Društvenom aktivizmu posveti se 1971. godine, kao jedan od osnivača organizacije “Glumci i ostali za životinje.” To je bilo vreme kada su životinjska prava bila gotovo nevidljiva tema u javnom diskursu, a hollywoodske zvezde su se retko izjašnjavale o takvim pitanjima.

PROČITAJ JOŠ

Hordašenje – šta predstavlja i karakteristike osobe koja kompulzivno gomila životinje

Životinje kao „terapeuti“

Krajem sedamdesetih osnovala je sopstvenu “Doris Dej fondaciju za životinje,” a kasnije i “Doris Dej ligu za životinje.” Ove organizacije nisu bile samo simboličnog karaktera – to su bile funkcionalne institucije koje su zapravo radile na zaštiti i poboljšanju statusa životinja.

Život koji je vodio u svet životinja

Životinje je, kako je govorila u svojim intervjuima, zavolela još odmalena. To nije bila sentimentalna priča – to je bilo pravo shvatanje da životinje imaju vrednost i prava. Kada je postala hollywoodska zvezda, svoju slavu je koristila da pomogne onima u nevolji.

Jedan od njenih najpoznatijih poteza bio je poznat u filmskoj industriji: poznatom reditelju Alfredu Hičkoku zapretila je da neće nastaviti snimanje filma “Čovek koji je znao previše” ako se prema magarcima, konjima i psima na filmu svi ne budu ophodili s poštovanjem i ako oni ne budu propisno hranjeni. To je bio revolucionarni čin u to vreme – glumac koji je postavljao etičke zahteve prema tretmanu životinja na filmskom setu.

Bez dlake na jeziku: Njene poruke

Jedna od njenih najpoznatijih fotografija je ona na kojoj pozira sa svojim psom u majici na kojoj piše: “Budi dobar prema životinjama, inače ću te ubiti.” To nije bilo uljudno, to nije bilo prihvatljivo po standardima tog vremena – to je bila direktna, teška izjava. Ali to je bila izjava koja je trebalo da bude čuta.

Čuvena Dej izreka koju je često citirala bila je: “Nikada nisam srela životinju koja mi se nije dopala, a ne bih mogla to isto reći za ljude.” Ta rečenica je sadrži dubinu – ona priznaje da životinje imaju vrednost koja često nadmašuje vrijednost nekih ljudskih bića.

Borba za promene: Konkretne akcije

Svojim zalaganjem borila se za bolje uslove držanja životinja koje su se pojavljivale u holivudskim filmovima. Međutim, njena akcija nije bila ograničena na filmsku industriju. Kada to još niko nije činio, prva je ustala protiv nošenja krzna. Često je javno i putem svoje fondacije govorila o značaju sterilizacije kućnih ljubimaca – što je bio ozbiljan zdravstveni i društveni problem.

Bila je protiv hiperprodukcije pasa u odgajivačnicama, podržala je zakon koji se protivio ubijanju divljih konja i apelovala je na hotelijere da u svoje objekte puštaju pse i mačke. Ove kampanje nisu zvučale dramtično, ali su bili konkretne akcije koje su dovele do pravi promene.

Sterilizacija je bila posebno važna jer je sprečavala nepotrebnu reprodukciju i smanjila broj napuštenih pasa. Danas je to rutinska praksa, ali u to vreme bilo je kontroverza. Doris Dej je insistirala na tome jer je razumela da se problemi sa nasljeđem pasa – bolesti, psihološki problemi, prebroјnost – mogu izbjeći kroz odgovorno upravljanje reprodukcijom.

Uticaj na zakonodavstvo i društvenu svest

Iako se često govori o “modernim” pokretima za zaštitu životinja, Doris Dej je bila pionir kada je malo ko čuo za te pojmove. Njena aktivnost je direktno uticala na zakone i stavove. U našem vremenu, vidimo kako su te borbe rezultirale stvarnim zakonom – organizacije poput ORCA sada koriste numeričku snagu (30.000 potpisa) da protive povećanje kazni za zlostavljanje životinja sa jedne na dvije godine zatvora, što je direktna nasljeđina Dej-inog revolucionarnog rada.

Također, poznati psi omogućavaju ambasadore za zaštitu životinja u modernom dobu – dok Doris Dej nije imala društvene mreže, imala je hollywoodsku platformu i svjesno je koristila jer je znala da njezini glas može uticati na milione.

Karijera: Činjenice iza lepe slike

Za film “Šaputanje na jastuku” bila je nominovana za nagradu Oskar. Nastupila je u ukupno 39 filmova, a tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka glumila je uz najveće zvezde tog vremena – Roka Hadsona i Kerija Granta. Tokom dve decenije, od 1947. do 1967. godine, snimila je gotovo 700 pesama i tako postala jedna od najpopularnijih pevačica 20. veka.

Izdala je 31 album, a njene pesme su čak 460 nedelja bile na listi “Top 40”. Ipak, najviše ćemo je pamtiti po čuvenoj izvedbi kompozicije “Que Sera Sera.” Dobitnica je nagrade Gremi za životno delo. Godine 2004, tadašnji predsednik SAD Džordž Buš uručio joj je Predsedničku medalju slobode za izuzetan doprinos toj zemlji.

Nasljeđe koje živi dalje

Doris Dej je preminula kao legenda, ali njena nasleđina je opipljiva. Fondacije koje je osnovala nastavlje da rade. Zakoni koje je pomagala da se provedu su i dalje na snazi. Ali dublje nego to – ona je promenila perception o tome šta je moguće. Pokazala je da se čuvena osoba može koristiti za više nego za sliku – može se koristiti za pravi društvenu promenu.

U našem vremenu, kada vidimo da se životinjska prava bolje čuvaju kroz zakonodavstvo, kada vidimo da je zaštita životinja konačno na istoj razini kao zaštita ljudi, trebamo da se setimo da je to zbog žena kao što je bila Doris Dej. Ona je bila razumna, odlučna i ubeđena u svoje vrednosti.

Njena poruka, ispisana na majici sa psom, ostaje aktuelna: “Budi dobar prema životinjama.” To nije samo apel – to je ozbiljna naredba. I mi joj dugujem da sluško.