Naizgled jednostavno pitanje, ali odgovor nije nimalo lak. Kada govorimo o najboljem vidu u životinjskom svetu, to u velikoj meri zavisi od kriterijuma: da li se misli na oštrinu, spektar boja ili brzinu obrade vizuelnih informacija. Različite vrste razvile su izuzetne sposobnosti vida, prilagođene svom načinu života i okruženju.

Piše: Pet magazine

Ptice grabljivice, poput orlova, sokolova i jastrebova, poznate su po neverovatnoj sposobnosti da uoče plen sa velikih visina. Njihove oči su proporcionalno veće od očiju većine drugih životinja, a mrežnjača im sadrži znatno više fotoreceptora nego kod ljudi. Zahvaljujući tome, njihov vid je tri do pet puta oštriji od ljudskog, kao da stalno gledaju kroz dvogled visoke rezolucije, piše Live Science.

PROČITAJ JOŠ

Kako psi vide nas i svet oko sebe – Bolje love pokret nego boju

Psi su jedinstveni: O osobini koja ih izdvaja od svih drugih životinja

Kada je reč o raspoznavanju boja, mantis škamp zauzima prvo mesto. Ova morska životinja poseduje čak 12 tipova receptora za boje, dok ih ljudi imaju samo tri (za crvenu, plavu i zelenu svetlost). Mantis škamp može da vidi i u ultraljubičastom spektru, a sposoban je i da detektuje polarizaciju svetlosti, što mu omogućava vizuelno iskustvo koje je ljudima potpuno nezamislivo.

Ljudi vide otprilike 60 sličica (frejmova) u sekundi, ali kod insekata kao što su muve i ose vizuelni sistem funkcioniše mnogo brže. Njihove oči registruju stotine frejmova u sekundi, pa svet oko njih izgleda kao usporeni snimak. Zbog ovakve brzine percepcije, veoma je teško uhvatiti muvu, ona će vas uočiti i pre nego što vi i zamahnete rukom. Ova osobina proističe iz male fizičke udaljenosti između očiju i mozga, što omogućava bržu obradu vizuelnih informacija.

Iako su vidni sistemi kod ovih životinja impresivni, svaki ima i svoje nedostatke. Na primer, i mantis škamp i insekti imaju složene, takozvane kompaund oči, sastavljene od mnoštva malih jedinica. To im omogućava širu percepciju, ali znatno nižu rezoluciju, njihova slika sveta je “pikselizovana” u poređenju sa ljudskim vidom.

Ljudski vid predstavlja svojevrsni kompromis: ne vidimo najbrže, nemamo najširi spektar boja, niti najdalekosežniji vid, ali posedujemo veoma uravnotežen sistem. Naš mozak obrađuje vizuelne informacije na sofisticiran način, što nam omogućava dobru percepciju detalja, boja i dubine prostora. Ne postoji univerzalno najbolji vid u životinjskom carstvu. Svaka vrsta razvila je ono što joj je najpotrebnije za preživljavanje. Ptice grabljivice dominiraju u oštrini, mantis škamp u boji, insekti u brzini. A ljudi? Ljudi su negde između – i to sasvim solidno.