Mačji pečat ruske kulture

0
324

Trag šapa i njuški u pojedinim umetničkim delima toliko je snažan, da se često govori i o mačkama koje su menjale rusku kulturu

 

 

Izvor: magazin Mačka, Foto: Wikipedia

Raskoš ruske književnosti i slikarstva vekovima fascinira ljubitelje umetnosti širom sveta. Gotovo da se podrazumeva da važno mesto u njoj, na različite načine, imaju i mačke. Rusi su inače veliki ljubitelji ovih životinja i ne čudi zašto mace proviruju sa stranica romana, pripovedaka, slikarskih i bioskopskih tkanina.

Poznavaoci umetnosti povlače liniju između statusa mačke u ruskom društvu i njene uloge u ovoj velikoj kulturi. Ove životinje, osim što su oduvek bile omiljeni kućni ljubimci Rusa, bile su snažan motiv u umetničkim delima autora s ovog podneblja. Bez poznavanja karaktera i osobina mačaka, teško se mogu shvatiti motivi, metafore i poruke kreatora s ruskog Istoka.

Bajun

Deca od Urala do Kamčatke vekovima odrastaju uz priče o čudnovatom sibirskom mačku po imenu Bajun, koji u nepreglednim stepama gospodari vukovima i medvedima. Ovaj mačak sedi na visokom stubu, pevuši zavodljive melodije i magičnim glasom, poput Sfinge, pripoveda priče i postavlja zagonetke putnicima namernicima, polako ih uspavljuje, a zatim vodi kod zle veštice Baba Jage. Ova magična životinja, prema pričama iz davnina, često je na meti moćnih boljara, jer se veruje da će onaj ko uhvati čudnovatog mačka biti izlečen od svih bolesti. U borbi za večni život, međutim, junak mora da nosi kacigu sa čepovima za uši, kako bi se odupro njegovom zavodljivom glasu, ali i oklop kao jedinu zaštitu od njegovih oštrih kandži. Na uzbudljivim i poučnim bajkama o Bajunu odrastale su generacije malih Rusa, a ilustracije ove mačke srećemo u rukopisnim knjigama gotovo od srednjeg veka. Prema onome kako je Bajun prikazivan, nema sumnje da je reč o današnjem tipu sibirske mačke.

Mačak učenjak

Dalekog Bajunovog rođaka iz ruskog folklora srećemo i u poemi Aleksandra Puškina „Ruslan i Ljudmila“. Učeni mačor kreće se po zlatnom lancu omotanom oko ogromnog starog hrasta. Dok hoda udesno peva pesme, a u šetnji tokom koje ide kontra smerom, priča bajke. Najpoznatije njegove priče su o rusalkama i maloj kolibi na pilećim nogama.

Iako je o ovoj nadarenoj životinji Puškin ostavio svega nekoliko redaka, ovaj mačak duboko je utemeljen u ruskoj narodnoj tradiciji koja datira duboko u pagansko vreme. Ruski folklor veoma je koloritan i bajkovit, a ova mačja verzija Šeherezade preko čuvene poeme sačuvala se do današnjih dana. Za Učenog mačka u Rusiji zna svako dete, jer je Puškin najpoznatiji i najvoljeniji pesnik u ovoj zemlji.

Behemot

Mačak po imenu Behemot, koji se periodično pretvara u punačkog čoveka, svakako je najšarmantniji mačak u ruskoj književnosti. On je pomoćnik gospodara tamnih sila Volanda u mističkom romanu Mihaila Bulgakova „Majstor i Margarita”. Behemot je lakrdijaš i obešenjak. Prikazan je kao vrlo zabavan lik, „ogroman kao nerast, crn kao čađ ili gavran, s ogromnim konjaničkim brkovima”, koji se šetka unaokolo na zadnjim šapama. Taj komični junak čas leži na mekoj stolici komotno se izvalivši „sa čašicom votke u jednoj šapi, i viljuškom, na koju je uspeo da nabode mariniranu pečurku, u drugoj”, čas se ljulja na lusteru, držeći u šapama „Brauning” kad pokušavaju da ga uhapse. Đavoljski crni mačak, „mačkodlak“ iz Volandove svite, jedan je od najkarakterističnijih junaka čuvenog romana Mihaila Bulgakova. Tipičan trikster, mnogima je simpatičan zbog harizme, šaljivog raspoloženja i krilatica. Ako se nađete na ruskoj gozbi, lako se može desiti da čujete neku od Behemotovih replika poput ove: „Zar bih ja dozvolio sebi da dami natočim votku? Ovo je čist alkohol!“

Matroškin

„Da li vi takođe jedete sendvič sa kobasicom nadole, jer je jedan mačak rekao da je tako ukusnije?“ Mudri ljubitelj slasnog zalogaja jedan je od glavnih junaka crtanog serijala o selu Prostokvašinu, uz koji su odrastale generacije malih Rusa. Otud je Matroškin ne samo lik iz crtaća i sastavni deo ruske pop kulture novijeg doba, već i drugo ime za detinjstvo, spokoj i nostalgiju.

Mačak Matroškin je komično štedljiv i racionalan. On brine o domaćinstvu, a s vremena na vreme se pravi čak i da je glava porodice. Ume da veze, šije na šivaćoj mašini i da svira gitaru. Upravo savetom o tome kako se pravilno jede sendvič („kobasica treba da bude na jeziku, tako je ukusnije“) počinje prijateljstvo beskućnog mačka koji ume da govori i dečaka čiji je nadimak Čika Fjodor.

Leopold

Rusija ne bi bila Rusija, kada u njoj mnoge stvari ne bi bile postavljene potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli. Za razliku od uobičajenog obrasca u crtanim filmovima, gde je mačak zločest, incidentan i po pravilu trapav i baksuzan, a miš doboroćudan, naivan i miroljubiv, ruski pogled je potpuno drugačiji. Mačak Leopold, jedan od najpopularnijih junaka sovjetskih crtaća, tipičan je intelektualac. Nosi leptir-mašnu, ne pije, ne puši, ne podiže ton. Stalno ponavlja svoj životni moto: „Deco, hajde da se uvek slažemo!“ Uljudni mačak mirno bi živeo da ne postoje i dva miša. Oni su huligani i opsednuti su namerom da se osvete za sve miševe, tako da sirotom Leopoldu neprekidno prave neprijatnosti u kojima sami stradaju.

Gav

Prvi, doduše imaginarni kućni ljubimac malih Rusa svakako je mače Gav. Umiljato, pitomo i šarmantno mače dobrim delom je krivo što su mačke bile omiljeni kućni ljubimci u sovjetskoj eri. Trake crtaća s avanturama ove bistre i doboroćudne životinjice dobrano su se izlizale tokom decenija koje su za nama, a ruska državna televizija i danas podseti klince 21. veka na ljupkost ovog mačeta.

Mačke Petrograda

Žitelji Sankt Peterburga pomalo su opsednuti mačkama. U ovom gradu se prodaje bezbroj suvenira s likom mačaka – magneti, razglednice, majice, kišobrani… Mačke na njima navijaju za Zenit (peterburški fudbalski klub), sviraju gitaru, razgovaraju s Puškinom, mrežicom za leptire love anđele koji lete, i sve to s prikazom grada u pozadini. Nije čudno što Sankt Peterburg gaji poseban odnos prema mačkama. U vreme opsade Lenjingrada (1941-1944), kad je preko 600.000 ljudi umrlo od gladi, nije praktično ostalo živih mačaka tako da su grad preplavili pacovi. Posebnim ukazom je dovezeno 5.000 novih mačaka, i one su spasle grad od glodara. U ovom gradu postoji i muzej mačaka, u sklopu koga radi i kafe Republika mačaka. Ovaj popularni kafić ima čak i sopstvenu mačju valutu.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here