Maca Tama spasila železnicu

0
261
macka Tama

Tokom svog „upravljanja stanicom”, lokalnoj ekonomiji donela je zaradu od gotovo devet miliona evra, a broj putnika se povećao za gotovo 300.000

Tekst: magazin „Mačka“

Da su nam životinje neretko mnogo više od kućnih ljubimaca i „krznenih loptica” koje nam popravljaju raspoloženje, možda najbolje svedoči jedna trobojna maca iz Japana. Njeno ime je Tama i ona je najzaslužnija za opastanak železničke pruge „Kišigava” u prefekturi Vakajama. Svojim prisustvom u vozu doprinela je povećanju broja putnika i razvoju turizma ovog dela Japana.

Kako je sve počelo

Ova predivna priča počela je devedesetih godina prošlog veka. Tama je tada bila malo mače koje se, tražeći naklonost putnika i poneki zalogaj, često motalo oko stanice u Kišiju, inače poslednjoj od ukupno 14 stanica na pruzi dugačkoj 14,3 kilometra koja povezuje male opštine s gradom Vakajama. Kako to obično biva, sve više putnika i turista fotografisalo je maleno umiljato mače koje je postajalo sve popularnije, takoreći – nezvanična maskota ovog dela Zemlje izlazećeg sunca.

Problemi

Godine su prolazile i sredinom dvehiljaditih ovaj deo japanske železnice zapao je u ozbiljnu krizu zbog konstantnog pada broja putnika. Godine 2006. kriza je kulminirala i stanici je pretilo zatvaranje, a zaposlenima gubitak posla. Ne samo ovoj, već i preostalim stanicama na ovoj pruzi. Nažalost, to se i dogodilo. Svih 14 stanica je zatvoreno, ali žitelji ove oblasti nisu želeli da dopuste ovakav kraj. Obratili su se predsedniku železnice Micunobuu Kođimi da im kako zna i ume vrati prugu.

Obrt

Vlasnik lokalne prodavnice u blizini stanice „Kiši”, koji je brinuo o Tami, rešio je da zatvori svoj dućan i krene u potragu za boljim mestom za život i rad, ali je pre toga od kompanije u čijem je vlasništvu železnica tražio da zbrine macu koju je toliko voleo. Predsednik kompanije „Rjobi”, koja rukovodi železnicom, iako ljubitelj pasa, nije mogao da odbije ovakvu molbu i usvojio je trobojno mače. I ne samo to, naručio je da joj se sašije uniforma i u januaru 2007. godine proglasio ju je zvaničnom upravnicom stanice „Kiši”.

Sreća se osmehnula

Baš ovaj potez direktora kompanije doveo je do potpunog preokreta. Kao upravnik, Tama je bila zaštitno lice stanice i pojavljivala se u svim promotivnim materijalima i sve češće i u medijima. Kako japanskim tako i svetskim. Ponekad je dočekivala putnike sa stola pored ulaza u stanicu ili iza stakla svoje „kancelarije” – preuređenog kioska za prodaju karata, u kome su se nalazili njen krevet i kutija sa posipom.

Glavni upravnik

Malo pomalo, broj putnika se povećavao jer su svi želeli da fotografišu, upoznaju i pomaze ovog neobičnog mačjeg upravnika, koji je uživao u pažnji. Tama je bila toliko omiljena među putnicima i osobljem stanice da je ubrzo dobila portret, koji i danas visi na zidu prodavnice suvenira na stanici „Kiši”, pored njenih brojnih fotografija. I danas ovde posetioci mogu da kupe bedževe, priveske, pa čak i slatkiše uvijene u ambalažu s njenim likom. Godine 2008. Tama je unapređena i postala je „glavni upravnik stanice”, a guverner prefekture ju je proglasio vitezom. Tada je dobila i tamnoplavo ceremonijalno odelo s belim čipkastim karnerima.

Tama

Brojke

Istraživanje Kacura Mijamota, profesora Fakulteta za računovodstvo Univerziteta Kansaj, pokazuje da je zbog Taminog prisustva na pruzi „Kišigava” 2007. godine bilo oko 55.000 putnika više nego što su predviđale projekcije. Tokom svog „upravljanja stanicom” lokalnoj ekonomiji donela je zaradu od gotovo devet miliona evra. Zahvaljujući Tami, broj putnika na ovoj pruzi povećao se od 2006. godine za gotovo 300.000.

Tamaden

Na krilima neverovatne popularnosti, železnica je 2010. godine angažovala nagrađivanog industrijskog dizajnera Eliđija Mituku, poznatog po elegantnim japanskim brzim vozovima, da redizajnira spoljašnji i unutrašnji izgled voza i tako je rođena železnica „Tamaden”. Dva vagona su spolja ukrašena otiscima mačjih šapa i 101 stilizovanim Taminim crtežom, između ostalog kako se proteže, liže šapu, ili se sprema za skok.

Uvek u sećanju

Tama je uginula 2015. godine, u 16. godini. Pojavljivala se u TV emisijama, časopisima i novinama širom Japana i sveta. Hiljade ljudi prisustvovale su njenoj sahrani na stanici, i u znak zahvalnosti njen grob je obasut mnogobrojnim buketima cveća i konzervama tunjevine. Na peronu u Kišiju postoji oltar posvećen ovoj cica-maci, a skladu sa tradicijom ovog kraja, uzdignuta je u status božanstva električne železnice u Vakajami .

Naslednica

Jontama je poslednja u nizu upravnika stanice crno-belo-smeđeg krzna koji doprinose opstanku železnice „Kišigava” u Vakajami, planinskom i uglavnom ruralnom delu Japana, poznatom po hramovima i svetim mestima.

Zvezda

Guverner Vakajame Jošinobu Nisaka povodom Tamine smrti izjavio je za „Japan tajms”:

– Tama je bila turistički superstar naše železnice, a njena popularnost u Japanu, kao i u celom svetu najzaslužnija je za popularizaciju turizma u ovom delu naše zemlje. Skrhan sam bolom i obećavam da ćemo uvek čuvati uspomenu na Tamu, kojoj smo večno zahvalni za sve što je učinila za žitelje naše prefekture.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here