Ishrana starijih mačaka

0
150

Ishrana maca seniora podrazumeva povećan kalorijski unos, sa akcentom na povećanju količine proteina. Oni su ključni u obezbeđivanju energije i održavanju mišićne mase.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Najpre, važno je da znamo koliko to godina ima starija mačka. Smatra se da je maca „starija” kada ima oko deset godina. Danas sve veći broj mačaka doživi 15, 17, pa čak i 20. godinu.

Promene

U periodu između desete i 12. godine mačka postaje malo sporija, manje aktivna, malo opreznija, naročito kada su noviteti u pitanju, bilo da su posredi novi ljudi ili nova hrana. Često i više mjauče nego ranije. Mogu se pojaviti prvi znaci zdravstvenih problema karakterističnih za starije ljubimce ‒ artritis, dijabetes, problemi s funkcionisanjem tiroidne žlezde i bubrega. Tokom godina sva čula postepeno slabe i mačka postaje osetljiva na niže temperature.

Gerijatrijski period

Sa 15 godina mačka je u gerijatrijskom periodu života ‒ starački problemi koji su počeli da se pojavljuju oko desete godine postaju mnogo intenzivniji, a mačka postaje i „zaboravna” pa može da „promaši” kutiju za posip, ne čisti se, odnosno ne liže se dovoljno, dlaka joj ponekad izgleda neuredno i sve više traži mir. Koliko god da je u dobrom zdravstvenom stanju i odgovarajućoj kondiciji, neophodno ju je redovno voditi na veterinarske kontrole (dva puta godišnje).

Nutritivne potrebe starije mačke

Sastav mačje hrane u „prirodnim uslovima” je: 50‒60% proteina, 30‒50% masti i 5‒10% ugljenih hidrata. Starijoj mački bi ishrana trebalo da obezbedi održavanje dobrog zdravstvenog stanja i optimalnu telesnu težinu, kao i da prevenira ili uspori razvoj hroničnih bolesti. Energetske potrebe se progresivno povećavaju kad mačka navrši deset do 12 godina. Do tog perioda mačke koje su možda imale i nešto veću težinu od preporučljive počinju postepeno da mršave. Ovo može zabrinuti vlasnika, ali kod zdrave mačke to može biti promena koja nastaje sa starenjem. Dolazi do gubitka mišićne mase, odnosno sarkopenije starenja. Da bismo odreagovali na pravi način, a to je promena ishrane, moramo imati sliku zdravstvenog stanja mačke. Ako je ona zdrava, onda smanjenje težine, odnosno mišićne mase, rešavamo prilagođavanjem ishrane.

Promena ishrane

Promena ishrane podrazumeva veći kalorijski unos, sa akcentom na povećanju količine proteina. Zdravoj starijoj mački ne smemo smanjivati količinu proteina u hrani. To je jedno od prevaziđenih mišljenja ‒ da se starijim životinjama zbog potencijalne bubrežne insuficijencije redukuju proteini u ishrani. Zasto povećanje količine proteina? Zato što je mačka mesojed i njen metabolizam je skrojen za korišćenje proteina kao energetskog izvora, a sa starenjem određene promene u gastrointestinalnom traktu smanjuju mogućnost apsorpcije proteina, pa je neophodno povećati njihov unos. Studije pokazuju da većina mačaka starijih od 12 godina ima smanjenu sposobnost varenja masti, a oko 20 procenata mačaka starijih od 12 godina ima smanjenu sposobnost varenja proteina. Druge studije dokazuju primarnu potrebu mačaka za biološki vrednim proteinima radi održavanja odgovarajuće mišićne mase.

Studije

U prvoj studiji, mačkama su bile propisane tri dijete iste kalorijske vrednosti, ali s različitim procentom proteina u suvoj materiji hrane: 22%, 28% i 36%. Izvori proteina su bili živinsko meso, soja i riba. Samo mačke hranjene sa 36% proteina u suvoj materiji hrane su mogle da održe svoju mišićnu masu, dok su mačke kojima je davana hrana sa manjim procentom proteina (28% i 22%) gubile na mišićnoj masi.

U drugoj studiji ispitani su efekti dveju dijeta iste kalorijske vrednosti, ali drastično različitog sadržaja proteina. Tako su mačke hranjene sa 30% proteina gubile na telesnoj težini, dok su one hranjene sa 53% proteina povećale svoju telesnu masu.

Kalorije

Kako mačke stare i dostižu 11‒12 godina, potrebno je povećati unos kalorija i proteina za deset do 60 odsto (u odnosu na količinu koja je potrebna zdravoj, odrasloj i srednje aktivnoj mački), da bi se održala mišićna masa i sprečila sarkopenija starenja. Za mačke u gerijatrijskom dobu, povećana potreba za proteinima podrazumeva najmanje 6‒8,5 grama po kilogramu telesne mase na dan.

Bolesti

Ponašanje i izgled starije mačke trebalo bi stalno pratiti, jer je nedostatak apetita jedan od najčešćih znakova bolesti. Ali i dobar apetit ne isključuje bolest, jer kod određenih bolesti (hipertiroidizam, dijabetes melitus, neuhranjenost zbog nepravilnog varenja, paraziti i egzokrina pankreasna insuficijencija) apetit može biti normalan ili povećan.

Prvi korak kada se primeti promena u apetitu jeste poseta veterinarskoj ordinaciji. Nakon dijagnostikovanja zdravstvenog problema sledi odgovarajuća promena ishrane. Nekada je ona dovoljna kao terapija, a u određenim slučajevima je deo celokupnog tretmana. Modifikacija ishrane, bez obzira na to što je starije doba samo po sebi nutritivno specifično, trebalo bi da ide u pravcu rešavanja dijagnostikovanog zdravstvenog problema. Na primer, starijim mačkama s bubrežnim problemima odgovara hrana s visokosvarljivim proteinima, smanjenim unosom fosfora, a onim sa srčanim oboljenjima hrana s niskim sadržajem natrijuma.

Voda

Mačke inače mogu da budu „one koje ne piju vodu”, a kod starijih mačaka je to još češći slučaj, što u kombinaciji sa često prisutnim oštećenjem bubrega može dovesti do dehidratacije. Zato bi im trebalo nuditi vodu češće i na više mesta, a u ishrani povećati količinu vlažne hrane.

Zubi

Različiti problemi u usnoj duplji (kamenac, apces na korenu zuba, infekcija) jesu bolna stanja koja ne dozvoljavaju mački da jede. Ona pokazuje želju da jede, ali zbog bola odbija ili čak guta veće komade hrane. Rešenje je u odlasku kod veterinara i odgovarajućoj terapiji, a hrana se može menjati iz suve u vlažnu, koja nije gruba i neće izazivati bol.

Saveti

Hrana za stariju mačku trebalo bi da bude:                 

* Primamljivog ukusa i mirisa (koji stimulišu apetit)

* S većim procentom biološki vrednih proteina (više od 36% u suvoj materiji)

* Povećane kalorijske vrednosti

* S visokokvalitetnim sastojcima životinjskog porekla

* S dodatnim karnitinom za održavanje mišićne mase

* Sa omega 3 i 6 masnim kiselinama, kako bismo se nutritivno borili sa efektima starenja mozga i promenama na zglobovima

* S visokim nivoom antioksidanasa (vitamini E i C) za podršku imunom sistemu

Proteini

Osim odgovarajućeg procenta proteina, potrebno je da oni budu i biološki vredni i visokosvarljivi. Biološka vrednost proteina je pokazatelj sadržaja neophodnih aminokiselina, a najkompletniji sastav ovih aminokiselina sadrže meso, riba i jaja (animalni izvori proteina). Biljni izvori proteina su kukuruz, soja i njihovi izolati, koji imaju znatno nižu biološku vrednost. Osim biološke vrednosti, svarljivost proteina je ključna jer je crevni trakt mačke kratak, a promene koje se dešavaju sa starenjem smanjuju mogućnost apsorpcije. Proteini životinjskog porekla imaju znatno bolju svarljivost nego biljni, što je za starije mačke veoma važno.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here