Slovenija je u novu 2025. godinu ušla bremenita polemikama – treba li u zemlji uvesti “porez na pse” ili ne. Već za januar najavljena je javna rasprava o amandmanu na Zakon o zaštiti životinja, koji bi predviđao godišnja davanja državi od dvadesetak evra ukoliko domaćinstvo ima ovog četvoronožnog člana. Od tog novca, kako je najavljeno, finansiraće se skloništa za napuštene životinje. Uzor Slovencima je Austrija, koja naplaćuje 150 evra godišnje za prvog psa, odnosno 100 evra za drugog.

Piše: Djole dog
specijalno za portal Pet magazine

Najavljeni “porez” zapravo se zove “doprinos za brigu o napuštenim životinjama” i naplaćivaće ga opštine, a on će moći da se koristi i za druge mere vezane za dobrobit domaćih životinja. Pare bi, po rečima ministarke poljoprivrede, šumarstva i hrane Mateje Čalušić, mogle da budu preusmerene i za održavanje i uspostavljanje infrastrukture u opštinama, npr. za parkove ili kante za smeće, ali i za kastraciju, tj. sterilizaciju.

Iako na prvi pogled ova mera deluje humano, a planirani iznos mali, pokazalo se u startu da ni zemlja u kojoj se potencira dobrobit životinja i koja važi za veoma brižnu po tom pitanju, nije savladala osnovnu lekciju – da životinje nisu predmeti, odnosno imetak na koji se plaća porez, već živa bića, članovi porodice i najbolji prijatelji.

Osim toga, kako upozoravaju društva za zaštitu životinja i aktivisti, ova mera povećala bi broj napuštenih pasa, a i naopaka je – umesto da se radi na prevenciji da bi se smanjio broj ostavljenih ljubimaca (veći obuhvat sterilizacije), radi se na posledici i građenju novih azila.

Pobunili su se i sami građani. Dok jedni kažu da je nepravedno da porez plaćaju samo oni koji imaju pse, ali ne i oni koji žive sa mačkama, drugi misle da će dažbine opet izmirivati samo ljudi koji i inače poštuju propise i uredne su platiše. Ostali će se reštiti životinja.

Prema izmenjenom zakonu, izuzeti od plaćanja poreza biće oni koji usvoje životinje direktno iz skloništa. Oni neće imati teret doprinosa u prvih pet godina od usvajanja. Nova mera za rasterećenje skloništa, kako je ministarka najavila, jeste i mogućnost privremenog usvajanja u saradnji sa skloništem. Zakonskim izmenama uvodi se i zabrana posedovanja životinja u slučaju ozbiljnih kršenja propisa.

U Sloveniji trenutno, kako pišu mediji, postoji 16 azila i mnoga su prebukirana. U poslednje tri godine ona su primila oko 5.500 pasa i skoro 29.000 maca.

Stručnjaci za dobrobit životinja novu ideju slovenačke vlade doživljavaju kao kažnjavanje odgovornih vlasnika, koji su čipovali i sterilisali svoje pse. Umesto naplate godišnjeg poreza, oni predlažu da država pošalje inspektore na teren kako bi identifikovali one koji zanemaruju i ostavljaju životinje i takve kazne. Kažnjavanje neodgovornih vlasnika, pa i zlostavljača, dalo bi, smatraju, daleko više rezultata u smanjenju broja napuštenih jedinki, pa porez na pse da bi se pravila nova skloništa ne bi ni bio potreban.

“Predloženi sistem se nama ne čini u redu, iako suma koja je navedena nije velika. Zato što se ne može na taj način opteretiti i u suštini kazniti vlasnik psa, koji je odgovoran i ima čipovanog i vakcinisanog psa. Naše misljenje je da treba da plaćaju svi koji su u obavezi plaćati porez, kao što plaćamo svi za doprinos za decu iako neki decu nemaju, verske zajednice iako su ateisti, za nezaposlene iako imaš posao… itd. A što se tiče inspekcijskog nadzora – nemamo (dobar) komentar”, rekli su iz Udruženja za zaštitu i pomoć životinjama u nevolji “Lajka” iz Ljubljane za Djole dog, povodom pisanja ovog teksta.

I skloništa se bune i ističu da se predloženim propisima snižavaju standardi za udomljavanje, što je za njih neprihvatljivo. Objašnjavaju da su sve životinje koje poklanjaju već živele sa neodgovornim ljudima, zbog čega su i završile u skloništu. Zato nije cilj da opet budu date bilo kome i da nastave mučan život dok ne dospeju na ulicu, pa u azil, umesto da pronađu dom u kom će ih ukućani voleti. Takođe kažu da je aktuelni sistem finansiranja skloništa pun nedostataka, jer opštine pokrivaju troškove brige o napuštenim životinjama samo prvih mesec dana, posle čega ih preuzimaju skloništa i snalaze se zahvaljujući donacijama. Posle četvrtog meseca, ako životinje ne pronađu odgovarajući dom, troškove snosi država, a u 2024. je u tu svrhu izdvojila nešto više od 1,7 miliona evra.

I Srbija se srela sa sličnim predlogom, u proleće 2023, kada ga je izneo generalni sekretar Kinološkog saveza Mahmud al Dagistani, pozivajući se na to da je ovakav porez praksa u celoj Evropi. Spomninjalo se da će porez biti simboličan – do 1.000 dinara godišnje, kao i da će od toga Kinološki savez finansirati azile.

Ovaj predlog je i kod nas izazvao velike polemike, posebno s obzirom na činjenicu da je stanovništvo u Srbiji generalno siromašnije nego u Sloveniji. Udruženja za zaštitu iznela su identične argumente kao i slovenačke kolege – da bi davanjima bili kažnjeni prijavljeni vlasnici koji vode računa o dobrobiti pasa, kao i da bi takva mera dovela do povećanja broja ostavljenih. Neki su se pozvali i na zaključke Državne revizorske institucije da rastu ulične populacije pasa doprinose i neregistrovane odgajivačnice bez kontrole, kao i oni koji rade preko oglasa, bez ikakvih standarda. Naime, registrovanih odgajivačnica pri Upravi za veterinu u tom trenutku bilo je 88 (onih koje plaćaju porez), a neregistrovanih (koji ne plaćaju) više od 4.000 i njihov spisak vodi Kinološki savez. Sugestija DRI bila je da se ovo bolje uredi i da se uvedu u poreski sistem svi koji se bave trgovinom životinjama.

Poseban problem su oni koji preko oglasa prodaju nevakcinisane, nečipovane pse, s naslednim bolestima zbog srodničkog parenja, pa ovi, jadni, najčešće i završe na ulici. Aktivisti su takođe sugerisali da se, umesto poreza, inspekcija pozabavi eventualnim prekršiocima zakona. Naime, vlasnici imaju zakonsku obavezu da čipuju i vakcinišu svoje ljubimce, kao i da spreče neželjena legla. Neodgovorni, umesto toga, izbacuju odrasle pse i njihove potomke koje neće, kao i lovačke pse koji se nisu “dobro pokazali”. Sve to utiče na broj napuštenih životinja, a od takvih ljudi ne može se očekivati da će platiti novi porez.

Bura u Sloveniji povodom ovih pitanja nije se još uvek utišala. Brojne se reakcije još uvek ređaju, gotovo sve negativne, koje upozoravaju na nove probleme koji će se desiti ukoliko se porez na pse usvoji. Iz Istraživačkog instituta PAS pozdravljaju određene predloge izmena Zakona, kao što je zabrana držanja životinja osobama koje su počinile teške zloupotrebe kada je dobrobit u pitanju, ali se ne slažu sa idejom oporezivanja. Veruju da je to potpuno pogrešna odluka, pre svega jer se na ovaj način psi tretiraju kao vlasništvo, a ne kao čovekov najbolji prijatelj i verni drug.