Nutritivne potrebe mame mačke rastu jer je potrebno da obezbedi dodatnu energiju koja će omogućiti rast i razvoj plodova, a zatim i novorođenih mačića tokom prvih nedelja života.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazine “Mačka”, Foto: Shutterstock

Zdrava mačka, u odgovarajućoj reproduktivnoj kondiciji, lako će podneti graviditet i porođaj, a njeni mačići će biti zdravi, vitalni i odgovarajuće težine. Osim genetski dobrih zdravstvenih osobina i preventivne zdravstvene brige, važna je i odgovarajuća ishrana, koja se vidi pre svega u telesnom izgledu i težini mačke.

Neuhranjena, vrlo mršava mačka teže će ostati gravidna, moguća su uginuća fetusa, različiti poremećaji i mala težina mačića na porođaju. Dalji uticaj na rast i razvoj mačića je takođe prisutan – mačići imaju slab imunološki potencijal, a zbog smanjene laktacije nedovoljno napreduju i, uopšte, životna vitalnost im je niska. 

Mačke koje imaju prekomernu težinu često imaju manji broj mačića, sam kraj graviditeta, odnosno ishod može biti težak ili čak može nastupiti abnormalan porođaj. Takve mačke češće rađaju mrtve mačiće, nemaju dovoljno mleka i ne mogu da održe zdravo telesno stanje mačića.

Važnost kvalitetne ishrane

Važnost ishrane je velika u periodu pre i tokom graviditeta, kao i nadalje kada mačka postaje – „mačka mama”. Njene nutritivne potrebe rastu jer je potrebno da obezbedi dodatnu energiju koja će omogućiti rast i razvoj plodova, a zatim i novorođenih mačića tokom prvih nedelja života.

Razvoj plodova u telu mačke od momenta oplođenja do porođaja traje od 62 do 65 dana. Tokom ta dva meseca, mački se postepeno i relativno ravnomerno uvećava telesna težina. Ipak, postoje dva perioda kada se mački smanjuje apetit – manje jede, kratkotrajno joj i težina stagnira ili opada, i to je period dve nedelje nakon začeća, a drugi period je poslednja nedelja pred porođaj.

Kraj graviditeta

Na kraju graviditeta, prema jednoj od studija koje su se bavile ovim periodom i stanjem, mačka prosečno poveća svoju telesnu težinu do 38% u odnosu na period pred oplođenje (Root Kustritz 2006). Kada mačići ugledaju svet, njihova mama mačka ostane sa viškom od 19% do 26% telesne težine u odnosu na momenat pred oplođenje (Loveridge i Rivers 1989). Najveći deo „viška” telesne težine su masti, one se od početka graviditeta mačke skladište i predstavljaju izvor energije za budući, energetski vrlo zahtevan period dojenja. Nakon dolaska na svet prvo mleko kojim se mačići nahrane je kolostrum – značajno pre svega zbog imunološkog statusa mačića, a zatim mačka počinje sa proizvodnjom mleka koje će im omogućiti rast i razvoj.

Proizvodnja mleka

Najveća proizvodnja mleka je tokom treće i četvrte nedelje života mačića, pa su tada i najveće energetske potrebe mačke koja ih doji. To je period kada je potrebno znatno povećanje ukupnog unosa hrane kako bi se zadovoljile ovako visoke potrebe. U tom periodu mačići će početi da probaju čvrstu hranu, a s vremenom će početi i da je jedu, pa će polako, tokom narednih nedelja, opterećenje mačke kad je ishrana posredi početi da se smanjuje.  

Ishrana tokom graviditeta i laktacije 

Hranljivi sastojci o kojima se mora voditi računa pri sastavljanju obroka gravidne mačke, a i mace za vreme laktacije, jesu pre svega proteini i masti. Ugljeni hidrati gube na važnosti ako su masti i proteini obezbeđeni u pravoj meri, pa su time i zadovoljene energetske potrebe gravidne mačke.

Proteini

Mačkama je za održanje redovnih metaboličkih aktivnosti potreban visok nivo kvalitetnih proteina životinjskog porekla. S rastom i razvojem plodova potreba za proteinima dalje raste. Naročito bi trebalo obratiti pažnju na unos taurina – njegov značaj za metabolizam mačke je vitalan, pa tako u periodu graviditeta, u slučaju njegovog nedostatka, može doći do uginuća ploda, pobačaja ili deformiteta ploda. Ishrana koja sadrži dovoljno mesa i iznutrica će obezbediti sve esencijalne aminokiseline i taurin.

Masti

Količina i vrsta masti u ishrani su važne jer one nose veću kalorijsku vrednost od svih hranljivih sastojaka, omogućavaju resorpciju potrebnih vitamina, a određene masne kiseline su funkcionalno vrlo važne, naročito omega 3 masne kiseline. Studije u kojima su upoređivani sadržaji masti u ishrani tokom reproduktivnog perioda mačke u svojim zaključcima navele su da viši nivo masti povećava broj mačića po leglu, smanjuje smrtnost mačića i povećava laktaciju kod mačke. Prisustvo jaja, džigerice, drugih iznutrica, riba iz hladnih voda i ribljeg ulja u obroku obezbeđuje esencijalne masnih kiseline, a posebno DHA (omega 3).

Režim ishrane

Ishrana tokom graviditeta se menja u smislu količine i rasporeda hranjenja – okvirno mačka povećava unos hrane za 25% do 50% u odnosu na period pre graviditeta, a režim ishrane može se promeniti tako da joj hrana bude dostupna tokom celog dana ili da se uvedu dodatni mali obroci. Bez obzira na povećane potrebe za hranom, trebalo bi voditi računa o količini hrane i promeni telesne težine i izgleda mačke – ne bi joj trebalo dozvoliti da postane gojazna.

Nakon porođaja mačka će početi da troši rezerve masti kako bi zadovoljila rastuće potrebe mačića za mlekom. Njena ishrana mora da prati ove potrebe kako ne bi došlo do smanjenja laktacije, nenapredovanja mačića i mršavljenja mame mačke. U zavisnosti od broja mačića, količina hrane, odnosno količina potrebne energije raste. U prve dve nedelje ona bi trebalo da bude jedan i po do dva puta veća nego inače, a zatim raste na tri do četiri puta veću količinu nego pre graviditeta. Zato hrana koja se nudi mački koja doji mora biti energetski jača nego hrana kojom se mačka hranila pre ovog perioda. Osim odgovarajućeg obroka mami dojilji je potrebna stalno dostupna sveža voda. Ako se hrani vlažnom hranom, potrebno joj je manje vode, a ako se hrani suvom industrijskom hranom, onda bi joj trebalo obezbediti više vode, odnosno više posuda sa svežom vodom.

Suplementi

Viskokvalitetna hrana koja je namenjena stanju graviditeta i laktacije trebalo bi da zadovolji sve potrebe, što znači osim energetskih i potrebe za mikronutrijentima – mineralima i vitaminima. Dodaci ovakvoj hrani imaju ulogu da poboljšaju obrok, a ne da budu zamena za odgovarajući sastav hrane, odnosno da suplementima nadoknađujemo neodgovarajući sastav obroka.

Kada se dodaci ishrani razmatraju, onda bi trebalo obratiti pažnju na:

• Taurin – njegov nedostatak može dovesti do uginuća ploda pre 25. dana razvića. Viši nivo taurina u ishrani omogućiće normalnu reprodukciju. Osim kroz kvalitetnu komercijalnu hranu, taurin se može dodati kroz različite preparate u kojima se nalazi kao samostalni sastojak ili u različitim kombinacijama mikronutrijenata.

• Omega 3 masne kiseline – dodavanje tokom graviditeta i dojenja pokazalo se korisnim u razvoju mačjeg nervnog sistema, pre svega za sposobnost učenja i razvoj vida. Dodavanje ove kiseline u ishranu mačke je značajno jer je ovo jedini period kada mačići zaista imaju korist od unošenja ovih esencijalnih masnih kiselina u smislu njihovog delovanja na vid i um.

Preporuke

Kada je u pitanju ishrana komercijalnom hranom, preporuke Američke asocijacije za kontrolu ispravnosti hrane (AAFCO) za minimalne količine hranljivih sastojaka za mačke su: 30% proteina, 9% masti, 1% kalcijuma i 0,8% fosfora. Kada je mačka gravidna, povećanje energetskog unosa mora nastupiti na samom početku graviditeta, povećanjem količine hrane za oko 10% nedeljno, sa tendencijom smanjivanja tokom poslednje nedelje pred porođaj. Na kraju trudnoće, trebalo bi da mačka dobija od 25% do 50% više energije nego što joj je bilo potrebno u periodu pre graviditeta. Obično se preporučuje dijeta koja sadrži najmanje 4.000 kcal ME (metaboličke energije) / kg DM (suve materije) tokom celog perioda graviditeta.

Izvori: Food Intake and Nutrition During Pregnancy, Lactation and Weaning in the Damand Offspring Emmanuel Fontaine, Royal Canin Canada, Guelph, ON, Canada; Canine and Feline nutrition, Mosby