Rana (lat. vulnus) verovatno predstavlja prvi hirurški problem sa kojim se čovek susreo i koji je pokušao obraditi i sanirati u cilju spasavanja života ili pokušaja povratka funkcionalnosti. Tako da su arheološki nalazi pokazali da je pre 36 000 godine postojao primitivan koštani alat u vidu sečiva i igle sa ušicama koji je imao za cilj obradu i šivenje rane. Pokušaji obrade, kao i pravljenje arteficijalnog otvora u cilju smanjenja intrakranijalnog pritiska pronađeni su na lobanjama starim preko 4000 godina, a u Egiptu su pronađene mumije sa postavljenim šavovima na koži.

Piše: Dr sc.vet.med. Siniša Gatarić

Rana predstavlja povredu kod koje je došlo do prekida anatomskog kontinuiteta kože i sluzokože kod ljudi i životinja. Zavisno od intenziteta sile koja je prouzrokovala ranjavanje mogu biti povređene i dublje strukture kao što je potkožno tkivo, mišići, kosti i unutrašnji organi.

PROČITAJ JOŠ

Znakovi koji ukazuju da je vaš pas usamljen

Strano telo u digestivnom traktu pasa i mačaka

Podelu rane možemo izvršiti na osnovu  više kriterijuma:

– prema vrsti mehaničke sile koja ostavlja svoj trag (otisak) na tkivu na koje je izvršila dejstvo:

• Exoriatio (ogrebotine);
• Vulnus punctum (ubodne rane);
• Vulnus contusum (nagnječenja);
• Vulnus laceratum (razderotine);
• Vulnus lacerocontusum (razderano-nagnječene rane);
• Vulnus conquassatum (smrskotine);
• Vulnus scissum (posekotine);
• Vulnus morsum (ujedne rane);
• Vulnus sclopetarium (rane od vatrenog oružja)
• Traumatska amputacija.

– prema nameri nastanka:

• akcidentalne (zadesne);
• artificijalne (namerne ili hirurške rane);

– zavisno od prodora sile u telesnu šupljinu i lumena organa:

• penetrirajuće (sa prodorom u telesnu šupljinu);
• nepenetrirajuće (bez prodora u telesnu šupljinu);
• perforirajuće (sa prodorom u lumen organa);
• neperforirajuće (bez prodora u lumen organa);

– prema stepenu bakterijske kontaminacije:

• čiste (hirurške rane)
• čiste kontaminirane (hirurške kontaminirane rane)
• inficirane rane (sve akcidentalne rane )

– u odnosu na vreme koje je prošlo od nastanka rane:

• akutne (sveže rane);
• hronične (stare rane);

– u odnosu na način zarastanja rane:

• per primam intentionem (hirurški obrađene rane);
• pre secundam intentionem (dugotrajni proces zarastanja rane bez postavljanja šava);
• per tertiam intentionem (odloženo zarastanje primarno kontaminirane rane pokrivanjem defekta sa kožnim gtaftom).

Postupak zbrinjavanja rana

Postupak zbrinjavanja (lečenja) rana zahteva od veterinara praktičara značajno stručno znanje u vezi sa mehanizmom nastanka rane, procesom zarastanja rane, kao i iskustvo u obradi rane i primeni različitih sredstava koji pomažu pri čišćenju i procesu zarastanja. Sam postupak zbrinjavanja rane podrazumeva: pregled, čišćenje, obradu i prekrivanje sa previjanjem rane.

Prilikom pregleda rane neohodno je proceniti opšte stanje pacijenta te obim i vrstu oštećenja tkiva. Rana se pregleda u smislu definisanja njenih rubova, zidova, dubine, sadržaja (krv, koagulum, detritus, eksudat i fibrin, delovi kosti i strana tela) i postojanja sporednih  prostora  (“džepova”). Takav pregled se izvodi dugmastom sondom ili prstom, a po potrebi mogu da se koriste ultrazvučni i rentgen uređaji. Po završetku pregleda rane veterinar treba da ima jasnu sliku o rani, sa posebnim osvrtom na procenu stepena krvarenja, bola, infekcije i poremećaja funkcije.

Za vlasnika životinje najbitnije je da svojim postupcima ne oteža opšte stanje svog ljubimca, gde se primenjuje postulat: “prvo ne škoditi” (lat. primum non nocere), što se nažalost često sreće u praksi npr. pri vađenju stranog tela iz rane čime se može izazvati fatalno krvarenje iz krvnih sudova koji su oštećeni ali komprimirani stranim telom koje zaustavlja krvarenje, ili dodatna kontaminacija rane  neadekvatnim čišćenjem i ispiranjem rane.

Čišćenje rane podrazumeva uklanjanje stranih tela i ostalih spoljnih sadržaja i onečišćenja koja su pod dejstvom sile koja je dovela do nastanka rane dospeli u samu ranu. U tu svrhu može da se koristi mlaz čiste vode, sterilna redestilovana voda, fiziološki rastvor i antiseptička srestva (dezinficijensi).

Osnove obrade rane postavio je još u 19. veku Friedrich (“mehanička sterilizacija rane nožem”) što podrazumijeva isecanje rubova, zida i dna rane koji su devitalizovani do zdravog tkiva. Dok je u 20. veku Holsted uveo u postupak obrade rane princip asepse, hemostaze, otvaranje mrtvih prostora, čuvanje vitalnih rubova rane i izbegavanje preteranog zatezanja šavova pri šivenju rane. Ovi postupci obrade su do danas naučno priznati i primenjivi.

Dalja obrada rane zavisi od vrste rane na osnovu mehaničke sile koja ju je izazvala i proteklog vremena od nastanka rane.

Rane starosti do 12 sati koje nemaju nagnječene rubove i nisu nastali ujedom, ubodom ili vatrenim oružjem se ispiraju, vrši se debridman rane (isecanje devitalizovanog tkiva do zdravoga) i rana se zatvara primarnim šavom. Ubodna rana, rana nastala od vatrenog oružja i ujedna rana u principu se ne zatvaraju. Takve rane se po potrebi prošire, hirurški se obrade (hemostaza, vađenje stranog tela i debridman rane), ispiraju se antisepticima. Pacijent se tretira zavisno od opšteg stanja antišok terapijom, transfuzijom, infuzijom, antibioticima i analgeticima. Kod rana nastalih vatrenim oružjem ako je projektil ušao ili prošao kroz telesnu šupljinu (trbušna, grudna, zglobna kapsula) posle hirurške obrade, rana se zatvara. Takođe nakom hirurške obrade zatvaraju se i rane lumininoznih organa (jednjak, želudac, mokraćna bešika, creva).

Rane starije od 12 sati smatraju se inficiranim ranama i zbrinjavaju se na dva načina:

• Kod prvog načina područje oko i ispod rane se “ošiša” da bi se sprečilo nakupljanje fibrina i eksudata, rana se ispira asepticima i obezbjeđuje se drenaža rane. Rana se ne zatvara već se svakodnevno vrši “kozmetika rane” što podrazumeva evakuaciju sadržaja iz šupljine rane i mehaničko čišćenje fibrina i eksudata iz i oko rane. Obavezna je parenteralna primena antibiotika. Sa napred navedenim stvaraju se optimalni uslovi za sekundarno zarastanje rane.

• Drugi način je obrada rane uz izvođenje ekscizije koja se postavlja 1 cm od ruba rane i izvodi se od površine ka dnu rane. Na ovaj način se uklanja devitalizovano tkivo, rana se ispira i zatvara od dna ka površini postavljanjem adaptacionog šava u šupljini rane a potom i šava na koži (primarni odloženi šav). Potom sledi parenteralna primena antibiotika od 5 do 7 dana. Ovako tretirana rana mora biti pod stalnim nadzorom veterinara zbog mogućnosti nastanka infekcije.

Prekrivanje i previjanje rane vrši se sa ciljem obezbeđivanja uslova za mirno i brže zarastanje rane. Na očišćenu i obrađenu ranu stavlja se direktno sterilan, hipoalergeni, neiritirajući materijal koji ima dobru moć upijanja i malu sklonost lepljenja za ranu. Zavisno od procene veterinara na neke rane se stavljaju gaze ili materijali impregnirani raznim antisepticima, antibioticima, vazelinom koji obezbđuju optimalnu vlažnost, željeni pH, sprečava se razvoj bakterija i nastanak infekcije a sve to doprinosi pravilnom i bržem zarastanju rane.

Dr sc.vet.med. Siniša Gatarić Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu završio je 1994. godine. Na istom Fakultetu magistrirao je iz oblasti veterinarske hirurgije, a zatim odbranio i doktorsku tezu. Autor je nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Obavljao je funkciju predsednika Veterinarske komore RS, bio direktor DJP “Veterinarske stanice Prnjavor”, pomoćnik ministra za veterinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede RS, načelnik opštine Prnjavor, član Izvršnog komiteta UN u Ženeva za održivi razvoj u obrazovanju… Od 2021. godine radi u AD “Veterinarska stanica Prnjavor” kao stručni konsultant za hirurgiju. Stanica je osnovana 1952. godine i pune 73 godine bez prekida pruža usluge zdravstvene zaštite i terapije, a danas ima i gruming kabinet i pet šop sa apotekom.