Za razliku od mačaka koje žive u stanovima, mačke na ulici su izložene najrazličitijim opasnostima. Trauma je jedan od najčešćih razloga hitnog prijema mačaka u veterinarsku ambulantu

Za magazin MAČKA piše dr vet spec. Ana Vukićević

U pitanju su veoma ozbiljne povrede, od kojih su neke opasne po život pacijenta. Većina povreda nastaje tzv. tupom traumom odnosno udarom vozila ili padom sa visine. Mačke mogu dobiti i tzv. penetrirajuće povrede koje nastaju ranjavanjem vatrenim oružjem (često u ambulante stižu povređene mačke na koje je pucano iz vazdušne puške), ujedom psa ili slučajnim nabadanjem na oštre predmete. Većina mačaka koje su izložene tupoj traumi, usled delovanja jake sile, imaju ozbiljne povrede grudnog koša, lom rebara, kontuziju pluća, povrede abdominalnih organa (npr. pucanje slezine ili mokraćne bešike), prelom karlice, prednjih i zadnjih ekstremiteta, lom vilice, povrede mekih tkiva, itd.

Pri padu sa velike visine, bez obzira što se mačke spretno dočekuju na noge, najveći pritisak pri doskoku trpe zadnje noge, kada usled velike može doći do loma kostiju zadnjih nogu i karlice. Dalje pri dodiru sa tlom, udaraju grudnim košem i prednjim nogama, te može doći do traumatskog nagnječenja pluća, loma rebara i kostiju prednjih nogu. Na kraju udaraju glavom o tlo, zbog čega je relativno česta povreda lom donje vilice.

Ukoliko ih napadne pas, osim što nastaju ujedne rane, često zubi psa probijaju grudni koš mačke i nastaje pneumotoraks koji se hitno mora zbrinuti. Česte su i povrede kičme.

Upravo iz navedenih razloga veoma je bitno da pacijent sa takvim povredama što pre stigne kod veterinara.

Međutim, dok ne stigne kod veterinara, povređenoj životinji možete ukazati prvu pomoć. Cilj prve pomoći je da se sačuva život, smanji bol i nelagodnost, i minimizuje rizik od trajnog invaliditeta.

Šta treba prvo da uradite

Pre svega, 1. životinju staviti na tiho i mirno mesto; 2. utopliti je (osim u slučaju toplotnog udara) što pažljivije, uz minimalna pomeranja – prekriti je ćebencetom ili peškirom. 3. kontaktirati veterinara i bez panike objasniti u kakvom je stanju mačka; 4. transportovati povređenu mačku u kartonskoj kutiji ili u transporteru za mačke (najbolje skinuti gornji deo transportera radi lakšeg smeštanja životinje). Ako postoji sumnja na povredu kičme, treba je smestiti u veliku kartonsku kutiju uz veoma pažljivu manipulaciju. 5. odvesti kod veterinara što je pre moguće.

Većina životinja nakon doživljene traume menja ponašanje, dezorjentisane su, u panici, često veoma agresivne iako su u normalnim okolnostima druželjubive. Najčešće se povređena životinja smiri ako joj se obraćate nežnim glasom u tihom ambijentu  i vodite računa kako je uzimate pazeći da je dodatno ne povredite. Ako su izuzetno agresivne ili uplašene, treba ih umotati u ćebe ili veliki peškir, vodeći računa da se ne pritisne previše dušnik i disajni putevi.

Stanje šoka

Nakon doživljene traume, mačke se najčešće nalaze u stanju šoka. Šok je sistemski odgovor tela na brojne situacije poput ozbiljne traume, krvarenja i gubitka krvi, slabosti srca, dakle, kada je smanjena cirkulacija krvi u telu. Pad krvnog pritiska je opasni deo šoka i ako se ne tretira brzo i efikasno, sistemski šok dovodi do trajnog oštećenja ćelija i fatalnog ishoda. Znaci šoka se jasno prepoznaju – disanje je ubrzano, ponekad otežano ili bolno, srce radi ubrzano, puls se teško opipava, sluzokože su blede (normalno su ružičaste boje, a vide se zadizanjem usana ili spuštanjem kapka), životinja je depresivna, slabo reaguje na okolinu i ekstremiteti su joj hladni. Može se desiti i da povraća.

Pravovremena i pravilna pomoć, poznata i kao „zlatni sat“ (engl. Golden hour), određuje dalji razvoj događaja kod pacijenta sa traumatskim povredama. Svaka životinja kod veterinara se zbrinjava na sistematičan način – odmah se proverava prohodnost disajnih puteva, disanje, rad srca, jačina i brzina pulsa, boja sluzokoža, otvara se venski put plasiranjem intravenske kanile. Ukoliko je pacijent u kritičnom stanju, započinje se reanimacija. Bez obzira na uzrok nastanka povrede, pristupa se davanju lekova protiv bolova, infuzije, životinja se stavlja na kiseonik i monitoring i obrađuju specifične povrede. Potom se rade analize krvi da bi se otkrila eventualna unutrašnja krvarenja i pratilo opšte stanje pacijenta. Radiološki pregled pacijenta sa traumom se izvodi tek nakon stabilizacije pacijenta. Rendgenski pregled slomljene noge nije neophodan u prvih 12-24 časa. Povreda grudnog koša se dešava kod gotovo svakog traumatizovanog pacijenta, te je snimanje grudnog koša obavezan deo procedure. Dok je životinja na reanimaciji, može se izvesti i brzi ultrazvučni pregled, kako bi se otklonile sumnje da postoji krvarenje u abdomenu, pucanje slezine ili mokraćne bešike.

Nakon što je životinja stabilizovana, posle 12-24 časa se ponovo pregleda i ukoliko je potrebno vrše detaljniji pregledi i dalje pravi terapeutski plan za svaki od nastalih problema.