Nikada ne ostavljajte hranu na radnim površinama, ljubimcima nikada  ne dajte masnu i začinjenu hranu, a ostatke hrane i kese za smeće držite van njihovog domašaja.

Piše: dr vet. med. Mila Savić za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Upala pankreasa ili pankreatitis u novije doba uzima sve više maha u patologiji kućnih ljubimaca i stvara sve veće probleme njihovim vlasnicima. Bez intervencije veterinara akutni pankreatitis može biti fatalan, jer je reč o veoma ozbiljnom oboljenju. Zato je važno da vlasnik prepozna simptome i odvede ljubimca veterinaru.

Vlasnicima sugerišem da nikad ne ostavljaju hranu na radnim površinama koje psi mogu dohvatiti, da ljubimcima nikad (naročito tokom praznika) ne daju masnu ni začinjenu hranu, kao i da ostatke hrane i kese za smeće drže van domašaja krznenih prijatelja.

Pankreas kod pasa

Pankreas je žlezda koja je smeštena uz početni deo tankog creva. Igra veoma važnu ulogu jer je zadužena za lučenje hormona insulina i glukagona (endokrina uloga) koji su zaduženi za regulaciju šećera u krvi, kao i za lučenje probavnih enzima koji se izlučuju u tankom crevu (egzokrina uloga).

S izuzetkom amilaze i lipaze, koje se izlučuju u aktivnom obliku, svi ostali enzimi (tripsin, himotripsin, elastaza, kolipaza, karboksipeptidaza) aktiviraju se tek kad dođu u tanko crevo i učestvuju u razgradnji i probavi masti, belančevina i ugljenih hidrata.

Problem nastaje kad iz određenih razloga dođe do aktiviranja nekih probavnih enzima pre nego što se izluče u tanko crevo, odnosno dolazi do inatrapankreasne aktivacije enzima i autodigestije, s prelaskom enzima u cirkulaciju.

Drugu grupu oboljenja egzokrinog pankereasa čini insuficijencija egzokrine sekrecije, koja se prvenstveno manifestuje poremećajem varenja (maldigestijom).

Zapaljenski procesi pankreasa kod pasa

Mogu biti po toku akutni i hronični. Akutni pankreatitis razvija se brzo i može završiti fatalno, dok hronični oblik može da traje godinama, ostajući neprimetan, eventulno se može otkriti posebnim biohemijskim analizama ili u trenutku kad pređe u akutnu fazu. Akutni pankreatitis javlja se češće nego hronični oblik ove bolesti.

Uzrok pankreatitisa kod pasa

Primarni uzrok nastajanja akutnog pankreatitisa kod ljubimaca najčešće je nepoznat. Pretpostavlja se da postoji više faktora koji, delujući samostalno ili udruženo, dovode do pojave akutnog zapaljenja pankreasa.

Jedan od najčešćih uzroka nastajanja ove bolesti jeste gojaznost, zatim ishrana masnom hranom (poput svinjskog mesa), neuhranjenost, fizička trauma, upotreba određenih lekova (npr. glukokortikosteroidi, tetraciklini), različiti toksini, začepljenje izvodnih kanala pankreasa.

Neke pasmine, poput patuljastog šnaucera i jorkširskog terijera, imaju genetsku sklonost za nastanak oboljenja pankreasa.

U nastanku i razvoju bolesti pankreatitisa primarne promene nastaju kad dođe do aktivacije digestivnih enzima u samom tkivu žlezde. Osim aktiviranih enzima, ćelijske membrane direktno oštećuju i aktivirani slobodni radikali kiseonika.

Destruktivni proces zahvata dublje slojeve tkiva, aktivirani enzimi prelaze u cirkulaciju, što dovodi do daljih oštećenja drugih organskih sistema.

Simptomi pankreatitisa kod pasa

Tokom akutnog pankreatitisa simptomi su prilično nespecifični – povraćanje, dijareja, dehidratacija, bolovi u stomaku, povišena telesna temperature, gubitak apetita, apatija. Bolesni ljubimac je uznemiren, nemirno hoda, cvili.

Akutni pankreatitis je vrlo ozbiljno stanje, u vrlo kratkom periodu može doći do šoka. Pankreatitis najčešće viđamo kod pasa srednje životne dobi, i to nakon konzumacije masnog obroka. Bez intervencije veterinara može biti fatalan.

Dijagnostika pankreatitisa kod veterinara

Postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, biohemijskih analiza enzima pankreasa (amilaza i lipaza) u serumu, rendgenografskog i ultrazvučnog pregleda abdomena.

Dijagnostički trebalo bi isključiti bolesti kao što su crevna opstrukcija, mezenterijalna ishemija, renalna insuficijencija i druge.

Terapija pankreatitisa kod pasa

Sastoji se u nadoknadi izgubljene tečnosti i elektrolita, kao i preveniranju komplikacija kao što su šok, bol i sekundarne infekcije. Daljom terapijom određuje se strogi post, kako bi se pankreas „odmorio”. Uskraćivanje vode i hrane obično traje 24 do 72 sata.

Veštačka ishrana u vidu infuzionih rastvora neophodna je tokom oboljenja, u periodu oporavka i nekoliko dana posle povlačenja simptoma. Ukoliko ljubimac počne da pije vodu, postepeno se uvodi i hrana.

Za početak, to je kašasta hrana, bez masti ili posebni komercijalni proizvodi (Prescription Diet) koje preporuči veterinar.

Prognoza je uglavnom neizvesna, u nekim slučajevima ljubimci se brzo oporavljaju, dok se u drugim ne zapaža poboljšanje nekoliko dana. Neophodno je nastaviti s davanjem dijetalnih obroka i kod kuće, do ponovne laboratorijske analize 7–10 dana od početka oporavka.

Ljubimci koji su preboleli pankreatitis trebalo bi da, do kraja života, budu na posebnom režimu ishrane.

Ako se pas uspešno oporavlja, trebalo bi uvesti dijetnu hranu koja sadrži malo masti.