Temperatura u domu u kojem žive mačke tokom hladnih dana mora biti optimalna, a preventiva je ključna i kada je reč o respiratornim virusnim infekcijama.

Tekst: dr vet. med. Srđan Obradović iz Veterinarske ambulante “Obivet“

Mačke u odnosu na pse zimu ne osećaju u tolikoj meri jer ne izlaze napolje, a vreme najčešće provode šćućurene ispod mekanog i toplog ćebeta ili na radijatoru. Ipak, to ne znači da vlasnici ne bi trebalo da brinu o temperaturi u svom domu, jer i mačkama može da bude hladno.

Kada govorimo o kućnim macama, bilo da je reč o domaćoj mački ili o rasnim macama, naravno da može da im bude hladno i da ne vole baš sve zimu.

Temperatura

Kada je reč o domaćoj mački, postoje individualne razlike u optimalnoj temperaturi. Zimska optimalna temperatura stana bi bila oko 20 stepeni Celzijusa. S druge strane, rasne mačke drugačije podnose hladnoću i vrućinu. Rase kao što su sibirska, norveška šumska ili mejn kun bolje podnose hladnoću zbog dužine dlake. Čak se za kvalitet njihove dlake i preporučuje niža temperatura. S druge strane imamo i zimogrožljive rase kao što su sijamska, abisinska i naravno sfinks mačka ili sfinga, kako je mnogi zovu. Sfinks je mačka koja spada u bezdlake rase, tako da je razumljivo zašto ne voli zimu. Neki preporučuju da se mace ove rase oblače, a drugi ga pak to ne preporučuju jer utiče na njihovo raspoloženje. Optimalna zimska temperatura u domu u kojem žive ove cica-mace trebalo bi da bude oko 22 stepena Celzijusa, dok je neki održavaju i na 25.

Ulične mačke

Kada govorimo o uličnim macama, tu moramo umešati svoje prste kako bismo im olakšali zimu i ledene dane. Niko ne voli temperaturu oko nule i ispod nule, pa ni ulične mace. Veoma često primetimo kako se ulične mace greju na haubi tek ugašenog automobila, skupljaju se oko grejnih cevi ili se čak zavlače ispod haube automobila. Ovo može biti veoma opasno, a najčešće se mlade mačke i mačići zavlače ispod haube. Zato je preporuka da ako znate da se u vašem kraju nalazi ulična kolonija mačaka, uvek lupite malo po haubi ili lupnete cipelom o točak svog automobila kako biste im dali znak da se sklone. Dešava se da se one, kada već startujemo automobil, uplaše i ne izađu na vreme iz motora. Možete im pomoći i pravljenjem kućica, a postoji veliki broj društava za zaštitu životinja kod kojih se možete raspitati kako to možete da uradite na najbolji način. Takođe, možemo ih hraniti redovno, i najbolje uvek u isto vreme, jer će se tako navići da dolaze po hranu. Vodu zimi nije pametno ostavljati, jer će se zamrznuti, I posude bi trebalo uvek pokupiti zbog slučajnih psećih prolaznika. Naravno, i ulične kuce bi trebalo hraniti, ali na odvojenim punktovima kako bi se minimalizovala mogućnost sukoba.

Prehlade

I mačke mogu da se prehlade, i to ozbiljno, bez obzira na to da li je reč o uličnim ili kućnim mačkama. Simptomi prehlade u početnom stadijumu su bezazleni – mačka je mirnija, izbegava čvrstu hranu, traži više vlažne hrane, primetno je da otežano guta, manje je željna igre, staklastije su joj oči (mi veterinari kažemo da su oči suznije). Kod pojačanih simptoma, odnosno infekcija koje duže traju, stanje se komplikuje i tada se javljaju simptomi poput teške apatije, mačka prestaje da jede, oču su joj dosta suzne, kija, ima iscedak iz nosa koji nije providan, kašlje, povraća. Reč je o simptomima koji zahtevaju posetu veterinaru i eventualne pretrage. Prehlade mogu biti uporne i teške za lečenje, pa je pametno poslušati veterinara i terapiju sprovesti u celosti, onako kako je naložio. Potrebno je naglasiti da određeni plućni paraziti mogu imati kliničku sliku koja podseća na respiratorni disajni problem, tako da ukoliko vaš veterinar zatraži analizu stolice na parazite – poslušajte ga.

Bolesti respiratornih organa

Osim prehlade, mačke mogu da obole i od sledećih bolesti:

Mačji zarazni rinotraheitis (FVR – Feline Viral Rhinotracheitis) jeste virusna zarazna bolest. Karakterišu je promene na gornjim partijama disajnih puteva, ali često kao komplikacija dolazi do upale pluća. Može se javiti već sa tri nedelje, kod mačića koji su tek progledali. Bolest je veoma uporna i može se lečiti nedeljama. Simptomi su kijanje, suzne oči, konjuktivitis sa ulceracijama rožnjače, iscetkom iz nosa, najčešće zelene boje, a bolest može biti praćena i povišenom temperaturom. Mačići veoma slabo napreduju i smrtnost je visoka. Kod mačića koji su oboleli pre vakcinacije i revakcinacije, pogotovo u prve dve godine života, usled određenih stresora kao što su parazitoze, operacija, povreda, pa čak i promena staništa, može se ponovo aktivirati virus herpes

Mačji kalicivirus (Feline Calicivirus) i mačja respiratorna bolest (Feline Respiratory Disease) kao i herpesvirusno oboljenje veoma se često javljaju. Opet već kod mačića starih nekoliko nedelja. Klinička slika se razlikuje u odnosu na virus herpes. Kijanje nije karakteristično za ova oboljenja, iscedak je prisutan i iz očiju i iz nosa, bolest se retko spušta na pluća, karakteristični problemi u usnoj duplji su čirevi i hronični gingivitis, a prisutno je i otežano kretanje i hramanje. Lečenje takođe može trajati nekoliko nedelja. I ovde nam je veoma bitna profilaksa (preventiva), koja predstavlja vakcinaciju i revakcinaciju na vreme. Kao i herpes, i kalici ostavlja određene posledice u životu, čak i mnogo veće. Upalni procesi na gingivama sa otvorenim ranama se javljaju u kasnijem dobu života, u zavisnosti od imunog statusa jedinke.