Infestacija kod pasa nastaje kada pojedu iznutrice zaklanih ili uginulih životinja u kojima se nalaze ciste izazvane parazitom Echinococcus granulosus

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

U većem delu naše zemlje, u seoskim i prigradskim sredinama u kojima se kolju ovce i svinje, nije retkost da vlasnici svoje pse hrane iznutricama ubijenih životinja (najčešće delovima jetre i pluća). Nažalost, mnogi ne znaju koliko je ova praksa opasna, ne samo po zdravlje pasa već i drugih domaćih životinja i ljudi.

Parazitska bolest

Ehinokokoza je parazitska bolest mesojeda koju izazivaju pantljičare iz roda Echinococcus i spada u najčešće zoonoze (bolesti od koje mogu da obole i ljudi). Podaci pokazuju da je ehinokokoza rasprostranjena u celom svetu, a ustanovljena je i u svim delovima Srbije.

Procenat pasa inficiranih pantljičarama Echinococcus granulosus dostiže i do 70 odsto, a zavisi od toga da li životinja živi u ruralnoj (seoskoj) ili urbanoj (gradskoj) sredini, odnosno da li je reč o vlasničkim psima ili psima lutalicama. Osim pasa, nosioci i prenosioci ovih parazita su najčešće ovce, goveda i svinje.

Ehinokokoza

Echinococcus granulosus je parazit koji živi u tankom crevu pasa (i ostalih psolikih životinja poput vukova i šakala) i ređe mačaka. E. granulosus je najčešće stacioniran u jetri, plućima, bubrezima i drugim organima, a infestacija kod pasa nastaje kada pojedu iznutrice zaklanih ili uginulih životinja u kojima se nalaze ciste izazvane ovim parazitom.

Male pantljičare

Odrasli parazit živi u crevima psa, vuka i šakala. Dug je oko šest milimetara i ima svega tri članka. Za sluzokožu creva pričvršćuje se s dva reda kukica koje mu se nalaze na glavi.

Poslednji članak je pun jaja, koje zaražena životinja izbacuje izmetom u spoljašnju sredinu i tako zagađuje okolinu. Larva prodire kroz sluzokožu creva i putem krvi stiže najpre u jetru, gde se formira cista ehinokoka.

Ponekad se događa da ova jajašca prođu jetru i stignu do pluća, a odatle u bilo koji organ. Odrasle pantljičare žive od pet do sedam meseci, a jaja pantljičara mogu da ostanu vitalna i infektivna od 24 do čak 30 meseci u vlažnom okruženju, a opasno je to što ne postoji pouzdano dezinfekciono sredstvo.

Simptomi ehinokokoze kod pasa

Veoma je nezgodno to što kod životinja zaraženih ovim parazitom često uopšte nema kliničkih simptoma. Prema iskustvima veterinara, tegobe su izraženije kod mladih životinja (štenaca).

Tek kada bolest uznapreduje, odnosno u slučaju prisustva velikog broja pantljičara u unutrašnjim organima, može se javiti poremećaj funkcije digestivnog trakta, akutni bol, povraćanje, proliv i svrab u predelu anusa uz intenzivno češanje.

Takođe, može doći i do žutice, začepljenja žučovoda, a ako su pantljičare u plućima, i do upornog kašlja. Iako retko, ehinokokoza može napasti i srce, mozak i kosti.

Zaraza ehinokokozom

Jaja ehinokokusa preko izmeta pasa dospevaju u spoljašnju sredinu – na livade, pašnjake, u hranu za stoku, stajaću vodu, cisterne, bunare… Takođe, i vetar može da raznese jaja na veliku udaljenost.

Ljudi se inficiraju direktnim dodirom s nosiocima pantljičara, zagađenom hranom (neoprano voće i povrće) ili vodom. Ovaj parazit je veoma opasan za čoveka jer se neretko dešava da ciste koje on izaziva godinama ostanu neotkrivene (i bez simptoma), sve dok toliko ne narastu da počnu da otežavaju rad unutrašnjih organa.

Dijagnostika

Dijagnoza se kod mesojeda postavlja pregledom fecesa i utvrđivanjem antigena u njemu (ELISA test). Ako je kod psa dijagnostikovana ehinokokoza, on se mora podvrgnuti dehelmintizaciji (čišćenju od crevnih parazita), čija se uspešnost mora proveravati nekoliko puta. Izmet izbačen u roku od 24 časa posle tretmana mora da se skupi i zapali, a ukoliko je pas nuždu obavio u stanu (terasi, dvorištu) – pod mora da se opere vrelom vodom i da se dezinfikuje.

Prevencija ehinokokoze

Najbolji način da se spreči infestacija parazitom Echinococcus granulosus jeste da se psu ne daju sirovi otpaci mesa (iznutrice, džigerica), već da se oni prvo termički obrade (najbolje je da se skuvaju).

Nadalje, vlasnici moraju redovno (dvaput godišnje) sprovoditi „čišćenje” psa od crevnih parazita. Terapija podrazumeva „drontal”, jednu tabletu na deset kilograma telesne mase.

Preporuka je da se psi stariji od šest meseci „čiste” od parazita na svaka tri meseca, a oni mlađi i češće, što se svakako utvrđuje u konsultaciji s veterinarom.