Kod odraslih pasa endoparaziti mogu izazvati dijareju, dok kod štenaca dovode do pada imuniteta i povećavaju rizik od težih zaraznih bolesti

Tekst: dr vet. spec. Ana Vukićević za magazin “Pas”, Foto: Shutterstock

Crevni paraziti ili endoparaziti su veoma čest zdravstveni problem kod pasa. Kod odraslih pasa uglavnom ne izazivaju kliničke simptome ili su oni veoma blagi, mada mogu biti uzročnici povremene ili uporne, hronične dijareje.

S druge strane, štenci i mladi psi, ukoliko su infestirani, tj. zaraženi velikim brojem parazita, postaju neveseli, bezvoljni, mršavi, slabi im apetit, imaju bledu sluzokožu, zaostaju u rastu, imaju „pupav” odnosno tvrd i naduven stomak, krzno im je neuredno, a dlaka bez sjaja. Kod njih se smenjuju dijareja i zatvor, a neretko su u stolici ili u sadržaju koji su povratili iz želuca prisutni paraziti. Takvi štenci imaju oslabljen imunitet i veoma su podložni različitim zaraznim bolestima.

Dijagnostikovanje crevnih parazita obavlja se relativno lako – koprološkim pregledom stolice psa kod veterinara, koji na osnovu rezultata propisuje dalje lečenje.

Koje sve vrste parazita mogu „okupirati” vašeg ljubimca?

VALJKASTE GLISTE

Ascaridae – čiji su uzročnici Toxocara canis i Toxascaris leonina, veoma su česti paraziti kod pasa, naročito kod štenaca, koji se zaraze prenatalno, preko posteljice, majčinog mleka, ili peroralno, unošenjem infektivnih jaja iz okoline. Paraziti izgledaju kao klupko tankih, beličastih špageta i mogu se primetiti u izmetu ili sadržaju koji pas povrati. U telu psa, askaride migriraju kroz jetru, pluća, gastrointestinalni trakt i tkiva. U slučaju jake infestacije, kod odraslih pasa se može javiti kašalj i ubrzano disanje usled oštećenja pluća.

Zdravstveni značaj za ljude: Najčešće se deca zaraze unošenjem jaja iz spoljašnje sredine, kontaktom sa infestiranim kućnim ljubimcem ili igranjem u parku, gde je kontaminacija zemljišta ovim parazitima prilično česta. Larve se preko krvi rasejavaju po organizmu; obično naseljavaju jetru, ali mogu doći i do oka i izazvati teško oboljenje.

Terapija i preventivne mere: Odrasli paraziti se veoma efikasno eliminišu tabletama za dehelmintizaciju, kojih na tržištu ima dosta. Štenci se prvi put čiste od crevnih parazita sa dve nedelje, jer se većina rađa infestirana askaridama preko krvotoka majke. Ponavlja se čišćenje dve do tri nedelje kasnije, da bi se eliminisala prenatalna infekcija. Istovremeno se tretira i majka štenaca. Nakon toga se štenci do šestog ili sedmog meseca čiste jedanput mesečno, a potom na tri do šest meseci tokom celog života. Ukoliko pas provodi dosta vremena s detetom, preporuka je i da se dva puta godišnje vrši koprološka analiza stolice psa.

Ankilostomatide (Ancylostoma caninum) i uncinarije (Uncinaria stenocephala) jesu valjkaste gliste koje dovode do obolevanja uglavnom mladih pasa, najčešće u odgajivačnicama. Infekcija nastaje unošenjem larvi u digestivni trakt, prodorom kroz kožu ili preko mleka keruše. Ove vrste parazita mogu izazvati anemiju kod štenaca, zatim crevna i respiratorna oboljenja, kao i dermatitis u slučaju prodora kroz kožu. Zdravstveni značaj za ljude ogleda se u tome što larva ovog parazita može migrirati kroz kožu, dovesti do dermatitisa, kao i upale creva čoveka.

Iz klase valjkastih glista su i trihuride (Trichuris vulpis), parazit debelog creva psa. Pas se inficira jajima koja sadrže infektivnu larvicu, zatim se u debelom crevu razvijaju odrasli paraziti. Pri jakim infestacijama nastaju teška upala debelog creva, anemija i zaostajanje u rastu i razvoju štenaca.

U valjkaste gliste spada i tzv. francuski srčani crv (Angiostrongylus vasorum), sve više prisutan na našem podneblju. Pas se zarazi unošenjem prelaznog domaćina, puža (koji u sebi nosi infektivnu larvu), najčešće slučajno, kada pas „pase” travu, glođe igračke ili pije vodu iz posuda koje stoje napolju. Obično je u pitanju hronično oboljenje, koje se razvija mesecima i godinama. Paraziti dužine 2,5 cm napadaju srce i plućne arterije psa i, ukoliko su prisutni u velikom broju, izazivaju upalu krvnih sudova, brzo zamaranje, kašalj, srčane i respiratorne smetnje, gubitak telesne mase, poremećaj koagulacije. Dijagnostikovanje je moguće isključivo u veterinarskoj laboratoriji analizom stolice.

PANTLJIČARE

Cestodae ne dovode do većih zdravstvenih problema kod pasa, eventualno je moguća pojava dijareje slabijeg ili jačeg intenziteta.

Pseća pantljičara (Dipylidim caninum) veoma je čest parazit pasa kojeg prenose buve i koji izaziva jak svrab u predelu anusa psa, te se on liže i grize u tom predelu i „sanka se” na zadnjici.

Echinococcus spp. je pantljičara koja kod pasa uglavnom ne izaziva ozbiljnije simptome, međutim, kod ljudi dovodi do ehinokokoze, veoma teškog i ozbiljnog oboljenja. Psi se najčešće zaraze unošenjem larvi parazita iz sirovog, nedovoljno termički obrađenog mesa, a ovce, koze, goveda preko pašnjaka gde defeciraju psi. Ljudi se zaraze preko kontaminiranog povrća, deca kada se igraju sa psima ili ih miluju po dlaci, a zatim jedu neopranim rukama ili nesvesno stavljaju prste u usta.

Savet +

Da bi se sprečila kontaminacija okoline i dalje širenje parazita, neophodno je da vlasnici, osim redovne primene preparata za čišćenje parazita (dehelmintizacije), u toku šetnje parkovima i ulicama savesno uklanjaju stolicu svojih kućnih ljubimaca. Time će sprečiti „neprijatnost” na đonovima svojih sugrađana, sačuvati zdravlje dece, ljudi i svojih ljubimaca.