Najčešći simptom alergije kod životinja jeste svrab kože. Srećom, moguće je smanjiti izloženost alergenima i na taj način omogućiti maci da se uz terapiju brže i lakše oporavi.

Piše: dr vet. med. Mila Savić za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Naši ljubimci su podložni alergijama, baš kao i ljudi. Najčešći simptom alergije kod životinja jeste svrab kože, pa ukoliko primetite da se vaša mačka češće češe, liže ili grize, postoji šansa da pati od alergije i potrebno je da je odvedete veterinaru.

Opadanje dlake u pečatima, otvorene rane, upala kože i za mačke karakteristično teško disanje, takođe upućuju na mogućnost postojanja alergijske reakcije. Srećom, moguće je smanjiti izloženost alergenima i na taj način omogućiti maci da se, uz terapiju, brže i lakše oporavi.

Nајčеšćе аlеrgiје koje se kod mačaka javljaju jesu alergija na buve, atopije i аlеrgiје nа hrаnu.

Alergija na buve (i druge insekte)

Ovo je najčešći tip alergije koji se javlja kod mačaka, a uzrok je pljuvačka buve, tačnije antigeni pljuvačke buve koji, nakon što se vežu za kolagene subkutisa (najdubljeg sloja kože) dovode do nastanka alergijske reakcije. Prvi znak je najčešće na bazi repa, ali može se pojaviti i oko ušiju i na glavi, zatim u predelu abdomena i vrata.

Pojavljuje se gubitak dlake zbog preteranog grebanja, grizenja i lizanja određenih regija. Trebalo bi pripaziti da se ta područja kasnije ne inficiraju. Dijagnoza se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, nalaza parazita ili njihovih ekskremenata testom na belom papiru.

Terapija se bazira na uništavanju buva na životinji i u ambijentu, primeni glukokortikoida i antibiotika kad je to neophodno. Osim na pljuvačku buve, hipersenzitivna reakcija se može javiti i na ujed komarca, prisustvo šugarca, ubod krpelja. Insekti koji ne zavise od domaćina (pčele, ose, obadi) ubrizgavanjem otrova mogu da izazovu po život opasne reakcije, gde je neophodno da u što kraćem vremenskom roku interveniše veterinar.

Atopija (atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza)

Ove alergije su česte i uzrokovane su jakom reakcijom organizma na čestice vazduha poput plesni, polena, grinja, trave. Najznačajniji vidljivi simptom atopije je svrab, tj. češanje kao njegova manifestacija. Svrab je izražen po mačjem licu, grudima, stomaku, mada može biti i generalizovan. U ozbiljnijim slučajevima javljaju se otežano disanje i stalno kijanje.

Važno je u ovim slučajevima otkriti na koji alergen je alergična mačka, što je u slučaju inhalirajućih agenasa izazov. Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Intradermalni kožni test omogućava veterinaru da bliže otkrije uzrok alergije i propiše terapiju.

Terapija atopije može biti specifična ili simptomatska. Specifična se zasniva na izbegavanju inkriminisanog alergena i hiposenzibilizaciji, a simptomatska na primeni antihistaminika i glukokortikoida topikalno i sistemski.

Izloženost mačke inhalirajućim alergenima možete smanjiti tako što ćete u sezoni polena držati mačku u zatvorenom prostoru, uz zatvorene prozore, možete koristiti prečišćivače vazduha, češće brisati prašinu i usisavati. Atopija je često sezonska. Alergije izazvane ambrozijom preovlađuju u jesen, dok alergije prouzrokovane grinjama imaju tendenciju da budu učestalije tokom zime, kad životinje provode više vremena u zatvorenom prostoru.

Ipak, polen može predstavljati problem tokom cele godine, ali je najteže kad se drveće oprašuje u proleće. Koncentracija polena u vazduhu je najviša u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima, pa se uverite da je tada mačka u zatvorenom prostoru.

Nutritivna alergija

Nutritivna alergija je pruritična dermatoza mačaka, koja u osnovi ima hipersenzitivnu reakciju na alergene hrane. Takođe, nema dokaza da je ovaj tip alergije u vezi sa starošću, rasom ili polom. Svrab je najčešća manifestacija nutritivne alergije. Simptomi su svrab u području glave, koji može biti i generalizovan, gubitak dlake, proliv, nadutost.

Alergija se često javlja na govedinu, jaja, mlečne proizvode, piletinu, svinjetinu i pirinač. Dijagnoza nutritivne alergije se bazira na anamnezi, kliničkoj slici i eliminacionoj dijeti, odnosno obrocima sačinjenim od vrste hrane koju životinja ranije nije uzimala. Ova dijagnostička dijeta treba da traje najmanje dva meseca.

Ukoliko se simptomi alergijskog oboljenja tokom tog perioda povuku, može se postaviti dijagnoza alergije na hranu. Nakon postavljene dijagnoze, u ishranu se sistematski (na sedam dana) uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (junetina, piletina, riba) i prati reakcija. Pojava svraba ukazuje da određeni sastojak dovodi do pojave alergijske reakcije i da ga nije poželjno koristiti u ishrani ljubimca.

Jedina odgovarajuća terapija nutritivne alergije je izbegavanje hrane koja je izaziva. Karakteristično je i dijagnostički značajno da glukokortikoidi nisu od velike pomoći.

Neophodno je da svaki vlasnik mačke, čak i u slučaju sumnje na alergiju, potraži savet veterinara, jer pravovremenim angažovanjem može olakšati borbu s alergenima i obezbediti zdrav i srećan život svom ljubimcu.