Iako imaju maleno telo, psi malih rasa imaju izrazito velike energetske potrebe. Takođe, brzo odrastaju i veoma dugo žive.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Zbog svih ovih specifičnosti, vlasnici pasa malih rasa moraju znati kako da pravilno hrane svoje mezimce.

KARAKTERISTIKE PASA MALIH RASA

• Teže do deset kilograma kad odrastu

• Mnogi imaju još manju težinu – od dva do pet kilograma (minijaturni ili toy psi)

• Brzo odrastaju – sa osam do deset meseci završavaju svoj telesni razvoj i rast

• Životni vek im je dug – žive i do 16-17 godina

• Energetske potrebe za održavanje metaboličkih procesa su im veoma velike

STARENJE MALIH PASA

Starenje, odnosno dug životni vek podrazumeva između ostalog i nakupljanje štetnih produkata metabolizma, koji su odgovorni za promene u vezi sa starenjem. Njihovim blokiranjem, a to rade antioksidansi, omogućava se proces regeneracije i reparacije organizma, odnosno zdravije starenje.

• Antioksidansi neophodni u ishrani starijih malih pasa – vitamini A, C, E, beta-karoten, kao i likopen i cink

• Hrana koja sadrži antioksidanse: jabuke, crveno bobičasto voće, brokoli, šargarepa

MALI PSI – VELIKE POTREBE ZA ENERGIJOM

• Mali psi imaju brži metabolizam i brže sagorevaju energiju u odnosu na pse srednje veličine i velike pse. Potrebno im je više energije po kilogramu telesne težine nego srednje velikim i velikim psima.

• Mali želudac, naročito kod minijaturnih rasa, sprečava psa da u jednom dnevnom obroku zadovolji svoje nutritivne potrebe. Potrebnu količinu energije trebalo bi da unose u većem broju porcija hrane: ukupan dnevni obrok podeljen u dve ili tri porcije. 

• Temperament pasa iste veličine znatno utiče na broj potrebnih kalorija: džek rasel terijeru je potrebno i do 30 odsto više energije dnevno nego psu iste telesne težine ali mirnijeg temperamenta i ponašanja. 

• Hrana za male pse mora biti bogata visokokvalitetnim proteinima i mastima, odnosno visokosvarljivim hranljivim materijama životinjskog porekla. To su:

– meso: mišićno tkivo, unutrašnji organi i kostur;

– riba;

– jaja.

• Unos masti je važan kao izvor energije, izvor veoma važnih esencijalnih masnih kiselina: omega 3 i omega 6, i kao način unošenja vitamina A, D, E i K.

• Ugljeni hidrati su takođe izvor energije ako su rastvorljivi ugljeni hidrati, a ako su nerastvorljivi, pomažu u procesu varenja i borbi sa osećajem gladi. Trebalo bi da potiču iz:

– voća – uglavnom je izvor prostih šećera (glukoze i fruktoze);

– povrća – izvor prostih i složenih šećera: zeleno i žuto povrće, lisnato povrće, mahunarke.

• Odgovarajuće količine vitamina i minerala. Trebalo bi obratiti pažnju na:

– sadržaj vitamina B grupe – neophodni su zbog povećanog udela proteina u ishrani;

– formu minerala – trebalo bi da budu u helatnom obliku (organski vezani) radi dovoljne iskoristljivosti u organizmu.

ZDRAVSTVENI RIZICI KOD MALIH PASA

• Poznavanje mogućih zdravstvenih rizika kod malih i minijaturnih pasa je značajno zbog njihovog uticaja na izbor hrane i načina ishrane, kao i obrnuto – ishrana može biti način da se olakšaju određeni zdravstveni problemi.

• Smanjivanje malih pasa nosi povećan rizik od genetski prenosivih bolesti: bilo koji od načina na koji odgajivači rade na smanjivanju već malih rasa može dovesti do ispoljavanja određenih genetskih bolesti: degenerativnih promena zadnjih ekstremiteta, srčanog defekta i slično.

• Među malim psima veliki je broj brahiocefaličnih pasa, i njihovi zdravstveni problemi su specifični: opstrukcija disajnog puta, gastrointestinalni problemi, oftalmološki i ušni problemi.

• Oralni problemi

* Zadržavanje mlečnih zuba– često se javljaju dupli očnjaci, ali i svi sekutići mogu biti „u dva reda”

* Periodontalne bolesti

Istraživanja su u toku, ali smatra se da su razlozi:

* mala usta prenatrpana zubima;

* veoma mala vilica sa smanjenom koštanom masom – zubi se lako gube, lako ispadaju.

Prevencija

* Održavanje dentalne higijene:

– četkica i pasta za zube;

– odgovarajući oralni preparati;

– funkcionalne-dentalne poslastice, žvakalice i kosti date pod nadzorom.

Periodično se mora uvesti i kontrola stanja zuba i desni kod veterinara i uklanjanje kamenca.

MOGUĆI NUTRITIVNI PROBLEMI

1. HIPOGLIKEMIJA

Pre svega kod štenadi: nizak nivo šećera u krvi zbog velikih energetskih potreba, a malih rezervi ugljenih hidrata i masti. Najčešći simptomi su:

• slabost;

• letargija;

• podrhtavanje mišića;

• grčevi.

Odmah bi trebalo kontaktirati s veterinarom jer tako malo biće veoma brzo može ući u komatozno stanje.

Prevencija

– Više malih obroka: četiri do šest za štenad, a dva do tri za odrasle male pse

– Visokoenergetski izbalansirani obroci – sa odgovarajućim odnosom proteina i masti životinjskog porekla

2. GOJAZNOST

Taloži se veća količina masnog tkiva, što nosi opasnost od provokacije genetski predisponirajućih bolesti: luksacija patele, problema sa zadnjim udovima kao i ostalih bolesti u vezi sa gojaznošću: dijabetesa, osteoartritisa… Uzroci su pre svega povezani sa načinom života:

•  nedovoljno aktivnosti;

• velika količina poslastica; 

• hranjenje hranom sa stola.

Prevencija

– Izbalansirani obroci

– Količina poslastica koja ne prelazi deset odsto dnevnih kalorijskih potreba

– Redovne šetnje i igra

3. PROBIRLJIVOST

Često se mali psi karakterišu kao probirljivi u izboru hrane, odbijaju industrijsku suvu hranu, određene ukuse ili određenu teksturu vlažne hrane.

Prevencija

– Kvalitetna hrana sa visokim procentom mesa – svežeg mesa

– Odabir vlažne hrane

– Dodavanje veoma male količine tople vode u granule

– Smanjivanje ili potpuno izbacivanje poslastica

VODA

• Sveža voda uvek mora biti na raspolaganju. Koliko će pas vode piti, zavisi od vrste hrane kojom se hrani: suvom ili vlažnom industrijskom, sirovom ili pripremljenom kod kuće.

• Na osnovu nekih studija kod malih pasa, uočena je veća sklonost ka stvaranju kamenčića u mokraćnoj bešici.

• Patuljasti šnauceri su naročito skloni nakupljanju kamenca.

Prevencija

 Veći udeo vlažne hrane u obroku, što će razrediti mokraću i smanjiti rizik od stvaranja mokraćnih kamenčića.

POSLASTICE

Deset odsto dnevnog unosa kalorija – koliko je to u stvari za malog psa?

• Ako pas kao nagradu za poželjno ponašanje dobija poslastice ili vlasnik želi kao poslasticu da mu da komadić mesa ili nešto slično, trebalo bi da ima u vidu broj kalorija koji te namirnice imaju.

• Psu se može dati i do i 20% kalorija kroz zdrave poslastice (voće, povrće, meso).

• Veće količine „poslastica” mogu da prouzrokuju niz zdravstvenih problema – od problema u ponašanju, odbijanja hrane do gojaznosti.

• Za psa težine pet kilograma, mladog i aktivnog, potrebno je 435 kcal za zadovoljavanje dnevnih nutritivnih potreba. Deset odsto kalorija unetih kroz poslasticu iznosi 44 kcal. Neaktivnom psu je dnevno potrebno 318 kcal, od toga 10%  unetih kroz poslastice je 32 kcal, a ostalih 90% trebalo bi da bude uneto kroz odgovarajući izbalansiran obrok.