Psi su veoma osetljivi na emocije svojih vlasnika i reflektuju njihova duševna stanja – prevashodno ona negativna. Naučnici su ustanovili da oni ljudi koji su skloni neurotičnosti u najvećem broju slučajeva imaju neposlušne pse. Ova činjenica nije slučajna. Psi su uz ljude živeli više od 30.000 godina i tokom tog vremena su naučili da detektuju naše emocije s neverovatnom preciznošću. Naučno je dokazano da su psi ogledalo svojih vlasnika – oni ne samo što reflektuju naš stav prema životu, već i sve naše osobine koje nas definišu kao ličnosti. U tom smislu, izazivajuće pitanje postaje: Šta naš pas govori o nama?

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Psi reflektuju negativnost – Naučna potvrda

PROČITAJ JOŠ

Upoznajte govor tela svoje ptice: ključ za uspostavljanje veze i razumevanje

Naučite psa da pliva – mitovi, saveti i poziv na oprez

Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Beču iz 2017. godine potvrdilo je tezu da su psi ogledalo svojih vlasnika. Prevashodno, istraživači su dokazali da psi reflektuju anksioznost i negativne emocije ljudi. To znači da ako ste vi anksiozni, nervozan, ljut ili depresivan, vaš pas će to bez ikakve sumnje primetiti i usvojiti.

Međutim, ono što raduje jeste da su bečki naučnici dokazali i da veseo, prijateljski nastrojen pas te iste emocije prenosi na svog vlasnika. Time nam naši najbolji četvoronožni prijatelji mogu pomoći da se lakše nosimo sa stresom. Veza ide u oba smera – ako je vaš pas miran i siguran, to će vas umiriti i stabilizovati.

Testovi i merenja – Iza brojeva stoji istina

U bečkoj studiji učestvovalo je više od 100 pasa i njihovih vlasnika, a naučnici su ih podvrgli nizu testova koji su uključivali merenje otkucaja srca i reaktivnosti na pretnju. Pomoću pljuvačke pasa i vlasnika merili su nivo kortizola – poznatijeg kao hormon stresa. Vlasnici su potom radili test koji otkriva pet najčešćih karakteristika ličnosti: neurotičnost, ekstrovertnost, otvorenost za nova iskustva, prilagodljivost i savesnost. Paralelno su ispitivane i ličnosti pasa pomoću upitnika koje su popunjavali njihovi vlasnici.

Dr Iris Šoberl sa Univerziteta u Beču objasnila je rezultate:

“Rezultati našeg istraživanja u potpunosti se poklapaju sa našim iskustvom u praksi. Vlasnik i pas su grupa – takozvana socijalna dijada – i međusobno utiču jedan na drugoga u smislu načina na koji će reagovati na stres. Ipak, vlasnici znatno više utiču na svoje pse. Oni ljudi koji su skloni neurotičnosti u najvećem broju slučajeva imaju neposlušne pse. Psi su veoma osetljivi na emocije svojih vlasnika i reflektuju njihova duševna stanja – prevashodno ona negativna.”

Iskustvo stručnjaka – Što se vidi, to se može promeniti

Kada uzmemo u obzir ove naučne dokaze, da li je teza da je pas ogledalo vlasnika iskustveno potvrđena? Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti “Feniks” Beograd ima direktan odgovor kroz svoju praksu:

“Kako biramo psa? Da li je pas ogledalo vlasnika? Da li je pas naš svesni ili nesvesni izbor?… Samo su neka od pitanja koja nam se nameću kada vidimo velikog, robusnog psa i vitku vlasnicu. Ili pak malenog psa i vlasnika veličine trokrilnog ormana. Sve ovo govori o tome šta je motivisalo naš izbor ljubimca – ljubav ili mržnja.”

Nastavlja ona:

“Pas svakako jeste ogledalo vlasnika, njegovog bilo svesnog ili nesvesnog izbora. On dopunjava njegovu ličnost ili odslikava njegove komplekse i mane. On govori o njegovoj dobroti i humanosti ili je živi dokaz njegove agresije i surovosti. Zahvaljujući bezgraničnoj ljubavi koju pas ima za čoveka, čovek je od psa napravio spasioca iz ruševina i lavina, terapijskog psa i nezamenljivu emotivnu podršku. Ali je isto tako napravio i psa za borbe.”

Vaspitavanje – Ključna sila koja oblikuje ponašanje

Sa obzirom na to da nepogrešivo “upijamo” emocije i prenosimo ih jedni na druge, možemo li dovesti u vezu karakter vlasnika i metode vaspitavanja koje koristi? Rankovićeva objašnjava:

“Kako vaspitati psa? Isključivo putem pozitivne stimulacije onog ponašanja koje želimo da učvrstimo. Kažnjavanje je kontraproduktivno – dobićete plašljivog psa koji radi ono što mu kažete zato što vas se plaši, a ne zato što vas voli. Strah dovodi do agresije.”

Doslednost je najvažnije:

“Ukoliko smo dosledni, pas se oseća sigurno i opušteno i sa zadovoljstvom ispunjava naše zahteve. U suprotnom, nedosledan vlasnik napraviće nesigurnog i plašljivog psa koji ne zna šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Agresija dolazi iz osećaja nesigurnosti i straha.”

Kako biramo psa – Psi koji nam liče

Studija iz 2012. godine sa Univerziteta Bat Spa u Velikoj Britaniji dokazala je da ljude privlače oni psi koji liče na njih samih – sa kojima dele određene osobine. Ekstrovertne i otvorene osobe najčešće mogu kraj sebe da vode nemačke ovčare, kolije ili buldoge. Vlasnici hrtova i biglova su obično emocionalno stabilni, dok su obožavatelji čivava i pekinezera najotvoreniji za izazove i promene.

Istraživanje koje je obuhvatilo više od 1.000 vlasnika pasa u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazalo je da nije teško oceniti crte karaktera čoveka kada vidite kojeg je psa odabrao. Neki ljudi biraju psa na osnovu njegovog izgleda, a ne na osnovu njegovih osobina i temperamenta – što često dovodi do problema.

“Odgovorni i savesni ljudi će se prethodno informisati i odabraće kuče na osnovu svojih potreba i potreba budućeg ljubimca,” objašnjava Rankovićeva. “Da li će to biti pas mirnog temperamenta ili živahan pas – zavisiće od poznavanja sopstvenih potreba i temperamenta psa.”

Opasan vlasnik – Opasan pas

Iako bi svaku vrstu generalizacije valjalo izbeći, ne možemo da ne primetimo koliko je simptomatična veza između opasnih pasa i opasnih vlasnika. Kada dođe do nesrećne situacije da pas ujede dete ili odraslu osobu, u medijima najčešće čitamo da je vlasnik tog psa “osoba odranije poznata policiji” ili “sa krivičnim dosijeom”.

Kao biće koje u potpunosti zavisi od nas i koje nas bezuslovno voli – kako god se prema njemu ophodili – pas je slika našeg karaktera. Mi svojim ophođenjem formiramo njegovu ličnost i ponašanje. Ako ga volimo i poštujemo, on će se ponašati opušteno i sigurno. Ali ako ga zanemarimo i zlostavljamo, on će biti preplašen i agresivan.

Postoji izreka: “Ne postoje opasni psi, postoje samo opasni ljudi.”

Pas kao modni detalj – Greška sa posledicama

Nije retkost, naročito u proteklim dekadama, da određene rase postaju planetarno popularne jer ih ima neka poznata ličnost ili jer ih gledamo na filmskom platnu. Vrtoglava popularnost francuskih buldoga može se pripisati ovom trendu – jer ih imaju zvezde kao što su Madona i Ledi Gaga.

Često se biraju psi koji su “in”, pa su kao takvi statusni simbol i modni detalj. To nije dobro ni za pse ni za ljude:

• Za pse: došlo je do hiperprodukcije određenih rasa, što je dovelo do pada kvaliteta rase

• Za ljude: gubljenje iz vida činjenice da je pas živo biće koje oseća bol, patnju, strah i stres

“Pas nikako nije modni ukras,” naglašava Rankovićeva. “Sve ovo zajedno čini da čovek gubi sposobnost empatije – koja je izrazito važna za međuljudske odnose.”

Usklađivanje temperamenta – Ključ za harmonioznu zajedničku život

Kada temperament ljubimca i vlasnika nisu u skladu, njihov zajednički život nije baš naročito prijatan. Ljubimac pati i postaje neurotičan jer ne može da potroši energiju, a vlasnik je stalno umoran od sprečavanja ljubimca da radi ono što ne sme.

“Vlasnik koji nije očekivao toliko energije od svoga psa brže diže ruke i odustaje od vaspitavanja,” objašnjava Rankovićeva. “Tada pas postaje nevaspitan i nekontrolisan, što može dovesti do agresivnog ponašanja. Agresija se javlja i u slučajevima kada je pas zapostavljen – kada se njegove osobine i potrebe zanemaruju.”

Psi su naša ogledala

Psiholog Prvoslav S. Plavšić sažima ovu duboku vezu:

“Promena sredine, okolnosti i načina života zavise mahom od čoveka, a nimalo od naših ljubimaca, kojima ostaje da se prilagođavaju. Brojna zapažanja stručnjaka, ali i običnih građana, imaju određen stepen relevantnosti jer se potvrđuju u nizu situacija.”

“Voleti psa znači naučiti ga da i on voli ljude,” zaključuje. “Lakonski bi se moglo reći: kakav vlasnik, takav i pas!”