Istraživanja su potvrdila da nas psi doživljavaju kao svoje roditelje, odnosno, da u vlasnicima vide podršku, vodiča, učitelja, utehu. Međutim, da li bi naši mezimci prepoznali svoje roditelje, braću ili sestre kada bi se s njima kasnije susreli u parku – pitanje je koje intrigira jednako vlasnike i istraživače.

Piše: Pet magazine

Bihejvioralni biolozi s Kraljičinog univerziteta u Belfastu rukovodili su se tezom da, iako je daleko odmakao od svojih vučjih predaka, DNK pasa ipak nije mogao toliko da se izmeni. U vučjim zajednicama socijalna hijerarhija se uspostavlja i temelji na porodičnoj strukturi, pa se tako roditelji nalaze na vrhu hijerarhije i oni su vođe čopora.

PROČITAJ JOŠ

Radije fotografišu ljubimce nego partnere

Caci: Posle avlijanera nam stigao ovčar

Pravila ponašanja u parku za pse

Kad je reč o psima, to znači da su štenci nasledili sposobnost da uvek prepoznaju i da pamte svoje majke jer, da bi čopor funkcionisao, njen status mora biti neupitan, prepoznatljiv i majka mora da se sluša. S druge strane, smatra se da će i majka uvek prepoznati svoje štence, jer su tokom nekoliko nedelja ili nekoliko meseci, oni bili njen jedini fokus; hranila ih je, negovala i štitila.

Istraživači iz Belfasta rešili su pođu od ove pretpostavke, pa su posmatrali štence labradora, zlatnog retrivera i nemačkog ovčara i njihove majke. Štenci su u tom trenutku imali između četiri i pet i po nedelja. Prvo su smestili majke u prostoriju, pa su onda dovodili štence, posmatrajući kojoj će majci prići. Rezultati su bili više nego jasni – čak 84% štenaca bez zadrške je pohitalo ka svojoj majci. Isto su uradili i sa štencima i pokazali da štenci odlično znaju ko su im braća i sestre.

Miris porodice

“Najverovatnije je miris taj koji ih je vodio rođacima, pa smo sproveli još jedan test kako bismo potvrdili ovu pretpostavku. Umesto pasa, ovog puta smo stavili peškire, prostirke ili ćebad na kojima je spavala majka štenaca koji su učestvovali u studiji – i rezultati su bili gotovo identični. Štenci su u 82 odsto slučajeva prilazili mirisima majke i gotovo potpuno ignorisali onaj u kome su ćebenca drugih ženko. I kad je bila reči o prostirkama njihove braće i sestara, štenci su u 70% slučajeva bili privučeni baš njima, a ne onim od štenaca drugog legla”, objasnio je autor studije Piter Heper s Kraljičinog univerziteta u Belfastu.

Zaključak je jasan: štenci veoma dobro znaju ko im je majka i ko su im braća i sestre, i to zaključuju na osnovu mirisa. Ostalo je pitanje: da li odrasli psi tako jasno znali da prepoznaju svoju majku, brata ili sestru?

Odrasli psi vs. porodica

“Odlučili smo da u daljim analizama učestvuju psi stari dve godine koji su od svojih majki odvojeni s dva meseca starosti, i koje od tada nisu videli. Ponovili smo identične testove pitajući se da li je i u ovom uzrastu kod pasa miris presudan u prepoznavanju”, rekao je naučnik.

Najpre su na delu bile majke kojima je dato da ponjuše ćebence svog potomka s jedne, i psa istog uzrasta i rase s druge strane. Sve majke su znatno duže i upornije njuškale predmete koje pripadaju njihovim štencima, nego drugih pasa, pa je naučnicima bilo nedvosmisleno jasno da će majka uvek prepoznati svoje mladunče, ma koliko vremena da je prošlo. A onda su na red stigli i štenci, sada odrasli psi. Pokazalo se da i oni vrlo dobro znaju ko im je majka, čak i nakon gotovo dve godine razdvojenosti. Rezultati su pokazali da je 76% pasa studiozno njuškalo i zadržalo se kod ćebenceta svoje mame.

“Ovo je zaista revolucionarno otkriće, ali isto tako i tek jedan delić slagalice. Ovi rezultati ne mogu nam reći ništa o tome kako bi se ponašali pri ponovnom susretu, ali za sada nam je barem jasno da bi se sigurno prepoznali”, objašnjava Heper. Ne sumnjamo da će nas istraživači uskoro obradovati i odgovorom na ovo pitanje. Do tada, znamo da se porodica ni u psećem svetu – ne zaboravlja.