Hirurzi Veterine Beograd pre godinu dana uličnom psu iz Mirijeva koji je oboleo od kancera penisa uspešno su odstranili tumor i ujedno ga pretvorili u „ženku“. Žuća više nema polni organ, ali se brzo i lako privikao na ovu „promenu pola“.

Izvor: magazin Pas, Foto: Teodora Ćirić

U prvi mah vam ova priča može zazvučati kao idealni kandidat za rubriku Luda planeta, ali je zapravo reč o vrhunskom podvigu, predanosti i naporu da se jednom psu spase život.

Stanovnici beogradskog naselja Mirijevo Žuću veoma dobro poznaju i neizmerno vole. Svoj dom je pre nekoliko godina pronašao ispred malog Maksija u ulici Matice srpske, i mezimac je celog kraja. Redovno ga hrane i o njemu brinu komšije, zaposleni u prodavnici i zaštitnici nezbrinutih životinja.

Miljenik celog kraja

Iako ga život nije mazio, i na njegovom krznu ostavio ožiljke života na ulici, njegova priča nije tužna. Ljudi koji ga vole spasili su mu život kada su se obratili Veterini za pomoć, jer ovaj veliki pas više nije mogao da mokri zbog kancera.

• Operaciju smo uradili prošle godine. Usled tumora, Žućina uretra se već potpuno stopila s karcinoznim tkivom, i na molbu ljudi koji vode računa o njemu pristali smo da ga operišemo. Najčešće, nažalost, za ovakvu operaciju nema izgleda jer je reč o inoperabilnim kancerima, ali Žuća je imao sreće. Na nama je da učinimo sve da bar pokušamo, da probamo. I to smo i učinili. Ova debela životinjica, s velikom rupom u krznu na leđima, je danas zdrav. Vratio se ispred svog Maksija i živi uz jednu crnu kuju koja mu je najbolja drugarica. Odstranili smo mu penis, a jedina posledica ove intervencije je ta da, iako za tim više nema potrebe, Žuća i dalje diže nogu dok obavlja nuždu – kaže s osmehom dr vet. med. Budimir Grubić, direktor Veterine Beograd i jedan od tri hirurga koji su operisali Žuću.

Podvig

Operacija ovog divnog psa trajala je gotovo pet sati.

• Bilo je veoma stresno. Sreća je bila u tome da je uretra bila nezahvaćena tumorom. Uradili smo sledeće: pronašli smo izvodni kanal uretre, provukli sondu i počeli s reparacijom. Penis se odseca, a potom se deo uretre prebacuje unazad, ušiva se i pravi stoma, odnosno, izvodni kanal. Vrlo jednostavno zvuči, a traje četiri i po do pet sati. Kod kancera, pogotovo na ovakvom mestu, postoji veliki broj krvnih sudova, kao i nepredviđenih krvnih sudova karcinoma koji su proželi tkivo. Nije ih moguće ukloniti u masi već svaki pojedinačno, a kod Žuće ih je bilo gotovo dvadesetak. Koristili smo elektro nož i kauter. Ovu intervenciju predvodila je Bojana Simovska, a doktor Vukašin i ja smo asistirali. Moram priznati da sam jako ponosan, jer s kojim god mlađim kolegom da stanem za hirurški sto, nemam dilemu da će sve biti savršeno. I ne vidim ni gram sujete kod mladih kolega – naglašava dr Grubić.

Retka vrsta kancera

Kako objašnjava naš sagovornik, ova vrsta raka kod pasa veoma je retka. Ipak, kada se javi, najčešće pogađa starije pse.

• Mnogi vlasnici ni ne znaju da pas ima ovu opaku bolest, jer dugo može biti bez simptoma. Dešava se da pas ugine od srčanog udara ili drugog poremećaja metabolizma, od starosti. Uopšte ne dođe do tako uznapredovalog stadijuma. Ali Žuća nije imao izbora jer više nije mogao da mokri, i niko ga nije pitao za dozvolu. Morali smo da mu odstranimo penis inače bi uginuo u strašnim mukama i bolovima.

Ne kasnimo za svetom

Ovako složena, neuobičajena i veoma teška operacija još jedan je dokaz da kad je reč o veterini, naša zemlja ne kaska za svetom. Naprotiv.

• Ima puno različitih operacija koje se ne obavljaju toliko često u Srbiji, kao na primer u Evropi ili Americi, urbanijem svetu gde ima puno puno novca. Međutim, to ne znači da mi zaostajemo. Idemo u korak sa svim trendovima hirurgije. Na Fakultetu vetrinarske medicine imamo vrhunski slajs skener i magnetnu rezonancu. I nema greške kad je reč o dijagnozi. Takođe, i najveći broj naših kolega veterinara su vrsni stručnjaci. Znate, nekada su učitelj, pop i veterinar bili najcenjeniji ljudi u selu. Danas nije tako, ali možemo se pohvaliti fenomenalnim hirurzima, naročito kod nas u Veterini, u ambulantama u Direkciji, Resniku i Malom Mokrom Lugu.

Izazovna profesija

Mnogo ljudi nikada ne pomisli koliko je zapravo izazovan posao veterinara, jer njihovi pacijenti ne mogu da im kažu šta ih muči.

• U obavezi smo da saznamo u čemu je problem. Ali, navikne se čovek jako brzo da mu niko ništa ne govori, pa kliničku dijagnostiku, koja je zapravo osnov veterine, dobro savlada. Onda je s godinama savlada odlično, a na kraju toliko dobro da čak i telefonom kada nam se vlasnici jave znamo o čemu se radi i šta nije u redu s njihovim psom. Ali meni je uvek neozbiljno da dijagnozu postavljam telefonski, već uvek kažem vlasnicima da dovedu psa na pregled, dijagnostiku i analize – ističe dr Grubić.

Nema beznadežnih slučajeva

Odnosno, veterinari se svim silama trude da ih bude što manje.

• Mišljenja sam da sve vredi pokušati i uraditi, i nikada ne bi trebalo odustati, čak ni u situacijama kada sve deluje beznadežno – kaže naš sagovornik.