Zašto nas neke osobe ostavljaju sa psom, a druge ne?

Kako su neki vlasnici u stanju da bezdušno ostave psa na ulici? Zašto se žene više vezuju za ljubimce od muškaraca? Da li su ljubitelji pasa savesniji od drugih?

Psihologija ima odgovore na sva ova pitanja – i to kroz jednu fascinirajuću teoriju poznatu kao afektivno vezivanje, koja pokazuje da je naš odnos prema psima vrlo sličan odnosu između majke i deteta.

PROČITAJ JOŠ

“Pas je privržen čoveku, a mačka je nezavisna i samostalna” – Mit ili istina?

Tekst: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Afektivno vezivanje – Od bebe do psa

Psiholozi veruju da odnos čoveka i psa može biti toliko jak da ga možemo nazvati afektivnom vezanošću. Teorija o afektivnom vezivanju prvobitno se odnosila na odnos majke i deteta, koji se formira u najranijem detinjstvu.

Bebe imaju urođenu potrebu da budu u blizini staratelja i s njim razvijaju jaku povezanost. Ukoliko se majka odmakne od bebe, ona počinje dramatično da plače kao znak stresa. Čim se majka vrati, beba se oporavi i ponovo se povezuje s njom.

Staratelj koji je osetljiv i adekvatno odgovara na bebine potrebe, postaje sigurna baza koja pruža osećaj sigurnosti i samopouzdanja za istraživanje sveta oko sebe. Ukoliko ova povezanost izostane, socijalni i emocionalni razvoj može biti narušen.

Dve dimenzije afektivnog vezivanja

Ova teorija je kasnije proširena u model vezivanja koji počiva na dve dimenzije:

1. Dimenzija izbegavanja – Određuje koliko druge ljude procenjujemo kao iskrene, pouzdane i kao mogući izvor podrške

2. Dimenzija anksioznosti – Određuje kako vidimo sebe, odnosno da li verujemo da smo vredni ljubavi i podrške

U zavisnosti od toga da li se kotiramo nisko ili visoko na ovim dimenzijama, težimo da formiramo siguran, plašljiv, odbacujući ili preokupirani stil vezivanja.

Psi kao naša sigurna baza i utočište

Postoje dokazi da figure za koje se vezujemo mogu biti i naši ljubimci. Iako ih češće poredimo s detetom, nekad ispunjavaju određene emocionalne potrebe kao i roditelji.

Psi nam se svidaju jer su u blizini, veliki su izvor sigurnosti, i kad smo uznemireni ili uplašeni obratimo se psu. Radujemo se što će biti kod kuće da nas dočeka i pozdravi kad se vratimo.

Psi ispunjavaju sva četiri kriterijuma potrebna za formiranje afektivne vezanosti:

• Održavamo bliske odnose s njima i želimo da budu blizu posebno kad smo pod stresom

• Predstavljaju sigurno utočište jer u njima vidimo emocionalnu podršku, utehu i ohrabrenje

• Predstavljaju sigurnu bazu pružajući osećaj sigurnosti i samopouzdanja

• Anksiozni smo i tužni kad smo odvojeni od njih

Istraživanja potvrđuju – Pas kao sigurna baza

Kao potvrdu da pas može biti sigurna baza i utočište, jedno istraživanje je dokazalo da samo njegovo prisustvo, bilo u mislima ili fizički, povećava broj životnih ciljeva vlasnika i samopouzdanje da će ih dostići. Takođe se smanjuje krvni pritisak tokom obavljanja stresnih zadataka.

Važni nalazi:

• Dužina posedovanja psa utiče na jačinu povezanosti

• Žene se generalno više i lakše vezuju od muškaraca

• Nivo vezanosti se pojačava tokom “sindroma praznog gnezda” (kad deca napuste roditeljsku kuću)

• Vezanost se pojačava na samom početku braka

• Vezanost se smanjuje pri rođenju deteta

Pretpostavka je da oni vlasnici koji napuste psa, u stvari nikad nisu uspeli da ostvare ovakvu vrstu vezanosti za njega. Ali činjenica je i da se ljudi više vezuju za pse nego za bilo koje druge ljubimce.

Profile osobenosti vlasnika i stil vezivanja

U nekoliko novijih istraživanja pokušano je da se utvrdi povezanost crta ličnosti sa stilom afektivnog vezivanja. Korišćen je model “velikih pet crta ličnosti” koje čine:

• Ekstraverzija (društvenost)

• Savesnost (pouzdanost, tačnost, usmerenost ka cilju, samokontrola)

• Neuroticizam (sklonost doživljavanju negativnih osećanja kao što su ljutnja, depresivnost, anksioznost)

• Saradljivost (altruizam, empatičnost)

• Otvorenost (intelektualna radoznalost, maštovitost, potreba za promenom)

Istraživanja Rive i Delgada su pokazala:

• Ljubitelji pasa postižu visoke rezultate na saradljivosti i ekstravertnosti

• Ljubitelji mačaka su visoki na neuroticizmu

• Ljudi koji imaju ljubimce su savesniji od onih koji ih nemaju

• Profil ljudi koji jednako vole i pse i mačke – pored ekstraverzije i saradljivosti veoma su otvoreni ka novim iskustvima

Preokupirana vezanost – Najčešći stil

I ljubitelji pasa i ljubitelji mačaka većinom su pripadali preokupiranom stilu, što znači da su veoma zavisni od svojih ljubimaca i imaju potrebu da im stalno budu u blizini izražavajući pojačanu kontrolu i bespomoćnost u odnosu na njihovo ponašanje.

Pošto se za razliku od dece ljubimci nikad ne osamostale, preokupirana vezanost doprinosi da vlasnik bude brižan i osećajan i da im postane kao roditelj. Vlasnik brine o fizičkom i emocionalnom stanju ljubimca, a to mu ne naškodi.

Oni koji ne vole ni pse ni mačke većinom formiraju izbegavajući stil vezivanja – oslanjaju se samo na sebe, ne veruju drugima, povlače se i odustaju.

Crte ličnosti koje utiču na stil vezivanja:

• Neuroticizam je povezan s preokupiranim stilom

• Niska savesnost, niska otvorenost i niska ekstraverzija su povezani sa izbegavajućim stilom

• Savesnost je posebno značajna i korisna jer čini vlasnike uspešnijim, zdravijim i sa boljim odnosima sa okolinom

• U kombinaciji sa savesnošću, čak i neuroticizam koji ima negativan prizvuk može biti koristan za ljubimca

Da li smo vlasniku sigurna baza?

Ako za vlasnika možemo da kažemo da se afektivno vezuje za psa, da li važi i obrnuto? Da li smo vlasniku sigurna baza i utočište?

Istraživači su koristili prilagođenu verziju tehnike “strana situacija” koju je razvila Meri Ejnsvort kao način da se proceni stil afektivnog vezivanja dece za roditelja. Prema strogom protokolu, beba se izlaže kratkim stresnim epizodama tokom kojih se susreće sa strancem u prisustvu ili odsustvu roditelja.

Primena “strane situacije” na psima dokazala je da psi pokazuju vezanost za vlasnike kao i deca:

• Otkucaji srca im se povećavaju kad se približava preteće strano lice, posebno kad je vlasnik odsutan

• Stres je prisutan kad god je vlasnik napustio prostoriju

• Kad bi se vlasnik vratio, prema njemu su pokazivali pojačanu društvenost

• Više su se igrali i istraživali prostoriju u prisustvu vlasnika (siguran dokaz da ima efekat sigurne baze)

Vezanost vlasnika i psa je recipročna

Najzanimljiviji nalaz je da postoji povezanost stila vezivanja vlasnika i psa. Pošto smo utvrdili da se za naše najbolje prijatelje vezujemo preokupiranim stilom, dobro je znati da su ova osećanja uzvraćena.

Jedni drugima pružamo:

• Podršku u stresnim situacijama

• Utehu

• Razumevanje

• Pomoć i zaštitu

Samim tim se bolje i zdravije nosimo sa životom. Psi nikada ne gube potrebu da nam budu blizu, i ako nam je važno da od njih stvorimo društvena, hrabra i sigurna bića, jer oni su mera našeg karaktera, kao i u slučaju dece, moramo im obezbediti konstantnu ljubav, biti dostupni i osetljivi na njihove potrebe.