Da li se uopšte psima može pripisati nešto kao „glumački talenat“ ili je u pitanju samo veoma dobar trening? Najbolji holivudski treneri pasa odgovorili su na ovo pitanje i objasnili kako pripremaju pse za film.
Izvor: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock, Wikipedia
Pseće filmske zvezde kao što su Lesi, Toto i Rin Tin Tin, zaštitni su znak Holivuda koliko i Marlon Brando, Robert de Niro ili Meril Strip. Uopšte, životinje su uključene u filmsku industriju od samog početka, pre svega zbog lake dostupnosti i činjenice da im nije potrebno uplaćivati honorare.
Zauzvrat je njihovo prisustvo na ekranu, posebno kad su psi u pitanju, povećalo poštovanje i privrženost ljudi koji su počeli da ih izjednačavaju s heroizmom, lojalnošću, humorom i inteligencijom.
Iako neretko nose glavnu ulogu, do sada nijedna pseća filmska zvezda nije ponela nagradu Oskara u zubima. Zanimljiva je anegdota u vezi s prvom noći Oskara 1929. godine, kad je nemački ovčar Rin Tin Tin izglasan za najboljeg glumca, ali je Akademija odlučila da nagradu ipak uruči ljudskom glumcu Emilu Dženingsu.
Godine 2011, proslavljeni Ugi iz filma „Umetnik” dobio je nagradu Pseća palma na festivalu u Kanu, ali ga je Oskar zaobišao, zbog čega su verni fanovi neuspešno pokrenuli kampanju na društvenim mrežama tražeći od Akademije da prizna njegov glumački talenat.
Pročitajte još: Pas Agi iz filma „Umetnik“ posthumno dobio drugu statuu Palm Dog
Da li se uopšte psima može pripisati nešto kao „glumački talenat“ ili oznaka „dobar glumac“, ili je u pitanju samo veoma dobar trening? Suzan Orlean, koja se zalaže da Rin Tin Tin posthumno dobije Oskara, izjavila je da postoji mnogo životinja u Holivudu koje su samo dobro istrenirane i koje su odlične u ulagama koje zahtevaju da se jednostavno izvede određeni broj radnji.
Veteran među holivudskim trenerima – Šejn Ajon, takođe smatra da određeni psi glumci poseduju sposobnost da se unesu u ulogu i dodaju svoj lični pečat.
Kao na primer Higins, poznatiji kao Bendži, jedan od najplaćenijih psećih glumaca u istoriji. Njegov trener Frenk In izjavio je da je Bendži bio mnogo više od običnog dobro istreniranog psa iako je znao da uradi preko stotinu trikova. Na određeni signal mogao je da pokaže emocije – da izgleda uplašeno, zainteresovano, tužno, ali i da kine ili zeva.
Zbog svega ovoga, Suzan ističe da krzno ne treba da bude prepreka za osvajanje Oskara, posebno ako imamo u vidu da „postoji mnogo ljudskih glumaca koji ne rade ništa više od praćenja upustava.“
Bez obzira na talenat, kako uopšte izgleda treniranje psa za filmsku ulogu, objasnilo je nekoliko poznatih trenera. Karl Spicer, legenda među trenerima holivudskih pasa poput Tota iz filma „Čarobnjak iz Oza” (1939), kaže da treniranje za ulogu nije isto što i treniranje poslušnosti ili treniranje za život u kući.
Veliki je izazov naučiti ih da izvedu reakcije tako da deluju prirodno, i to baš u situacijama koje su za njih potpuno neprirodne. Recimo, u filmskoj sceni pas mora oduševljeno da pozdravi vlasnika koji je navodno dugo bio odsutan, dok u realnosti prvi put vidi glumca koji tumači ulogu vlasnika.
Pročitajte još: Keruša Brendi dobitnica nagrade “Palm Dog” u Kanu
Spicer opisuje filmski trening kao proces koji se oslanja na učenje reagovanja na „tihe“ signale. Sve počinje glasovnom komandom dok istovremeno daje i komandu rukom (trese levu ruku ili podiže desnu i slično). Malo po malo, glas izostaje, pa potpuno nestane onda kad je ruka dovoljan signal da pas posluša komandu. Najteže je upravo to – naučiti ih da laju, reže ili cvile, a da vlasnik ne progovori ni reč.
En Gordon je vlasnica Eninih životinjskih glumaca, agencije za talente kućnih ljubimaca, i već više od šest godina posreduje u angažovanju životinja za brojne filmove, televizijske emisije i PR industriju.
Kad je neko pozove da prijavi svog ljubimca, prvo se raspita o treningu poslušnosti, njegovim socijalnim veštinama, zdravlju i godinama. Zatim proverava kako se ponašaju u nepoznatoj sredini.
Gordonova tvrdi da nikad nije kasno za trening. Njen pas Bak je usvojen iz azila kad je imao pune tri godine, i nije znao ni da sedne na komandu. Uz napredan trening poslušnosti i agiliti časove, danas može da izvede 15 trikova.
Dalje, Gordonova naglašava da tipičan trening nije odgovarajući za filmsko snimanje jer na snimku postaje previše očigledno da pas reaguje na signale koji dolaze iza kamere. Zato se oslanja na slogove, gestove, govor tela, tako da i njihovo ponašanje deluje mnogo prirodnije i netrenirano.
Koliko god bili spremni, snimanje je često nepredvidivo i puno ometajućih faktora – od svetla do kamere, tako da se podrazumeva da ne prođe sve uvek onako kako je planirano.
Pre nekoliko meseci, u intervjuu za NPR, Tereza En Miler odogovorila je na nekoliko ključnih pitanja u vezi s holivudskim psima. U istom intervjuu promovisala je i novi mađarski film „Beli bog”, koji govori o mešancu Hagenu, napuštenom i ostavljenom pored puta. Hagen se udružuje s drugim napuštenim psima s planom da se osvete ljudima koji su ih loše tretirali. Milerova je učestvovala u kastingu i trenirala dva psa koji su delili ulogu Hagena: „Ovo nije bio film sa životinjama, već film koji vodi pas dok istovremeno priča priču.“
Tereza je ćerka još jednog poznatog holivudskog trenera – Karla Milera, koji je između ostalog radio s popularnim psom Betovenom iz istoimenog filma: „Rasti s tolikim brojem životinja bilo je neverovatno iskustvo. Jedan dan smo imali piliće, drugi rakune. Čak smo jednom imali foku u kadi preko noći, jer je otac sutradan radio s fokama.“
Njen stil treniranja je samim tim nasledstvo trenera veterana: „Sve što pas uradi odraz je govora mog tela ili mog glasa. Takođe, tokom treninga poslušnosti, dajete veoma direktne signale, jednu reč, jedan slog kao komandu. Dobijete brzu reakciju na ono što želite da uradi.“ Kad želi da pas postigne da izgleda tužno, Tereza počne da priča tiho i polako, i navodi ga da spusti glavu dole i gleda. Počinje da reaguje na njeno tiho obraćanje i govor tela, spušta glavu i uši, a moguće je da pas počne i da plače.
Doduše, za sve ovo je potreban talenat, pa i vreme. Potrebno je nekoliko meseci da se trener i životinja usklade tako da reakcija bude odgovarajuća. Svakako, sa psima je lakše raditi nego s drugim životinjama, jer su jedini koji zaista žele ljudsku pažnju, nežnost i pohvale. S ostalima se sve svodi na nagrađivanje hranom.
Zanimljivo je da najveće pseće holivudske zvezde nisu potekle iz uglednih porodica niti su bile čistokrvne rase. Prema nekim podacima, oko 80% psećih glumaca zapravo su treneri spasli s ulice ili usvojili iz azila.
Takav je slučaj s mešancem lutalicom koji je zaigrao uz Edija Marfija u filmu „Doktor Dulitl” i Fangom iz filma „Hari Poter i kamen mudrosti”.
Treneri redovno pretražuju azile u potrazi za psećim dublerima, a generalno važi stav da ulični psi imaju poseban karakter i da su neočekivano druželjubivi. Nakon što ih treneri usvoje, istovremeno postaju njihovi vlasnici. Dobijaju vreme za igru, treninge, a i svakodnevno ih vode na posao, što, priznaćete, znači da provode više vremena s vlasnicima nego prosečan ljubimac.
Korišćenje životinja na filmu uspelo je da edukuje javnost, izazove empatiju prema životinjama, pa i probudi aktiviste i motiviše ih na borbu za zaštitu životinja.