Uravnotežen i bezbrižan, ovaj pas je sposoban da se lako adaptira na različite uslove života. Veoma je umiljat i druželjubiv, odan, zaštitnički nastrojen i inteligentan. Važi za pravog porodičnog ljubimca.
Piše: Petmagazine.rs
Svi smo se nekad našli u situaciji da na ulici ugledamo nekog psa, da nas oduševi, ali da ne znamo o kojoj se tačno rasi radi. Neke rase je teže odrediti, liče na druge ili su toliko retke da nikada pre nismo ni čuli za njih, a kamoli ih videli. To nije slučaj sa staroengleskim ovčarom, odnosno s bobtejlom (bez repa). Sa njim nema greške. Obeležje ove rase je – divni „vuneni kaput”, a nazivaju ga i „medved koji hoda na četiri noge“ i „klovnom od ličnosti“.
Početkom 18. veka rasa je bila poznata kao „drover pas“. Droversi su psi koji su se koristili za vuču i u drvenim prikolicama prevozili velika stada životinja na pijace. I to sve na nepristupačnim terenima – teškim za hodanje a kamoli za tegljenje nekada i po tonu teškog tereta. Da bi mogli da obavljaju ovaj posao, morali su da budu inteligentni, okretni, žestoki po potrebi, i svakako da budu veoma izdržljivi. Osim toga, trgovci su u to vreme shvatili da njihov vodootporni kaput mogu da iskoriste za još mnoge praktične stvari, pa su vukli prtljag i preko reke. Kasnije je počeo da se koristi u poljoprivredi, kao radni pas. Farmeri su u ovom veku započeli praksu skraćivanja repa ovčarima kako bi obeležili svoje radne pse i tako na njih nisu morali da plaćaju porez. Tako je engleski očar i dobio nadimak bobtejl. Svakog proleća, kad su šišali ovce, farmeri su šišali i pse kako bi od njihove dlake pravili tople džempere i ćebad. Bobtejl je korišćen i za čuvanje irvasa jer lako podnosi hladnoću.
Danas, dok se neki poljoprivrednici i u Evropi i u SAD i dalje oslanjanju na usluge bobtejla, većina u engleskom ovčaru vidi porodičnog ljubimca. U 2014. godini ova rasa bila je na 73. mestu najpopularnijih. Ovaj pas je po prirodi – atletski pas. On pripada grupi velikih pasa koji svoj telesni razvoj završavaju sa oko 15 meseci starosti. Ishrana do tog uzrasta, odnosno hrana koju pas jede, trebalo bi da bude prilagođena potrebama štenaca velikih rasa.
Stari engleski ovčar će napredovati samo u okruženju koje zahteva trenažni proces. Vi svakako, nećete moći da koristite ovog psa za prevoz stada ovaca, ali ćete morati da mu pronađete neku vrstu moderne zamene za njegovu originalnu svrhu. Ovaj pas zahteva mentalni i fizički napor gotovo svakodnevno, pa ne bi bilo loše da mu osmislite neke igrice koje, usput, kad je o ovoj rasi reč, mogu da traju satima.
Imajte na umu da je staroengleski ovčar pas čopora koji intuitivno želi i da bude vođa. Kao i mnogi drugi ovčari, i ovaj pokazuje tenedecije za vladavinom nad ljudima i životinjama, i njegov urođeni osećaj za čopor pratiće ga celog života. Može li on da bude „samo“ ljubimac kao i većina drugih pasa? Naravno da može, ali je veoma bitno naučiti ga od malih nogu da ste vi alfa mužjak u čoporu (porodici) kojoj pripada. Rasa je poznata i po tome što je nežna i što voli decu, ali to je neće sprečiti da pokuša da bude lider i deci. Zapravo, njegov instinkt za stado je toliko jak da će nekad pokušati da pod svoju kontrolu stavi i automobil u pokretu za kojim će trčati u nadi da će moći da ga pripitomi i stavi pod svoje uzde. Zato je vrlo bitno ograđeno dvorište. Ono je od ključne važnosti za njegovu bezbednost.
Zasmejavaće vas svakodnevno. Ukoliko tražite psa oko čije dlake nećete morati mnogo da se bakćete, onda ovo svakako nije pas za vas. Ali, njegova dlaka, s druge strane, nije ništa zahtevnija nego kod većine drugih većih rasa. Neohodno je da ga četkate makar jednom nedeljno, s tim što se preporučuje da sa četkanjem ovog psa počnete dok je još štene. Trebalo bi da naviknete psa na četkanje dok je još mali i da ga za vreme te sesije naučite da ostane miran.