Kada posmatramo domaće mačke i afričke divlje mačke, na prvi pogled deluje da nemaju mnogo dodirnih tačaka, jer većina ljudi povezuje divlje mačke s lavovima ili gepardima, ali u stvarnosti postoje značajne sličnosti.
Piše: Pet magazine
Poreklo
Afrička divlja mačka (felis silvestris lybica) poreklom je sa Bliskog istoka, gde je prvi put pripitomljena pre oko 9.000 godina, prvenstveno u cilju suzbijanja glodara i lova na ribu i ptice u starom Egiptu. Kasnije su je preneli u Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, gde je postala deo ljudskog života. Selektivni odgoj mačaka relativno nov, od pre 150 godina ljudi su počeli da uparuju različite rase radi postizanja željenih osobina.
Izgled i ponašanje
Kada je reč o izgledu, afrička divlja mačka ima peščano smeđu do žuto-sivu boju, sa crnim prugama na repu, narandžastim ušima i stomakom, belim prstenovima oko očiju i crnim prstenovima oko repa i nogu, što joj omogućava kamuflažu u različitim životnim sredinama. U pogledu veličine, ona meri od 45 do 76 centimetara u dužinu, sa težinom od 2,8 do 6,2 kilograma, što je nešto više od prosečne domaće mačke i sličnije većim rasama poput abisinske ili bengalske. Ove životinje su vitke, snažne i često u vrhunskoj fizičkoj kondiciji, zahvaljujući aktivnom načinu života u divljini.
Afričke divlje mačke odlikuju se dugim nogama u odnosu na ostatak tela, što im pruža prednost pri trčanju, skakanju i penjanju na drveće, dok većina domaćih mačaka, iako sa kraćim nogama, ipak pokazuje slične aktivnosti poput jurenja insekata, skakanja i penjanja na visoke predmete. Zato je važno da podstičete vašu mačku kroz igre koje poboljšavaju njenu okretnost, jer to stimuliše njen um i telo, te jača njene prirodne instinkte.
Šape afričke divlje mačke imaju kandže koje koriste za penjanje i lov, a kod domaćih mačaka je preporučljivo obezbediti im grebalice i horizontalne površine za grebanje kako bi sačuvali nameštaj.
Zenice im se sužavaju ili šire u zavisnosti od doba dana ili uzbuđenja. Brkovi su im slični domaćim mačkama i koriste se za komunikaciju, procenu prostora i orijentaciju u okruženju. Uši, koje imaju narandžastu boju i karakterističan oblik, vrlo su osetljive i mogu se rotirati kako bi detektovale predatore i plen, pokazujući emocionalno stanje na osnovu položaja. Rep, koji je duži od repa domaće mačke, pomaže u održavanju ravnoteže tokom penjanja i lova, a njegovo kretanje i položaj takođe odaju raspoloženje životinje, baš kao i ostali izrazi lica i tela.
Još ponešto o njihovim razlikama
Pored već navedenih razlika, važno je napomenuti da afričke divlje mačke imaju snažniji i vitalniji genetski kod, što ih čini otpornijima na bolesti koje često pogađaju domaće mačke, poput babezioze i drugih parazitskih infekcija. Takođe, njihovo ponašanje je uglavnom usmereno na preživljavanje u divljini, što znači da su znatno opreznije i agresivnije u kontaktima s ljudima, dok su domaće mačke, posebno one koje su odgajane u zatvorenim prostorima, često znatno društvenije i manje sklone agresiji.
Afričke divlje mačke imaju jači instinkt za lov i suživot u složenim ekosistemima, što ih čini izuzetno prilagodljivim za preživljavanje u prirodi, dok su domaće mačke usavršile svoje osobine kroz selektivni odgoj, što ih čini manje samostalnim i više zavisnim od ljudske brige. Osim toga, njihova genetika je znatno raznovrsnija i složenija od one kod domaćih rasa, što se odražava i na njihov izgled, ponašanje i otpornost, dok su domaće mačke često rezultat ciljanog odabira i genetske homogenizacije.
