U svetu ljubitelja kućnih ljubimaca često se može čuti da su psi bezuslovno verni i zavisni od ljudi, dok su mačke distancirane, nezavisne i emotivno hladnije. Ali koliko je ta tvrdnja zaista utemeljena na činjenicama, a koliko je rezultat ukorenjenih stereotipa?
Piše: Pet magazine
Psi su kroz hiljade godina evolucije postali izrazito društvene životinje. Potomci vukova, koji žive i funkcionišu u čoporima, psi su razvili duboku emocionalnu vezu sa ljudima. Brojne studije potvrđuju da psi ne samo da prepoznaju emocije svojih vlasnika, već reaguju na njih – npr. mogu pokazivati stres kada je njihov vlasnik uznemiren.
PROČITAJ JOŠ
Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Science pokazalo je da kada psi i njihovi vlasnici uspostave kontakt pogledom, u telima i ljudi i pasa raste nivo oksitocina, hormona koji se vezuje za poverenje i bliskost. Ova “hemija privrženosti” vrlo je slična onoj koja se javlja između majke i deteta.
Za razliku od pasa, mačke su dugo smatrane samotnjacima. Ipak, savremena istraživanja sve više pokazuju da mačke nisu toliko emocionalno distancirane kako se verovalo. One samo drugačije izražavaju svoju naklonost.
Studija sprovedena na Oregon State University pokazala je da mačke formiraju snažne emotivne veze sa svojim vlasnicima, slične vezama koje formiraju psi ili čak mala deca sa roditeljima. U eksperimentu je čak 64% mačaka pokazalo tzv. “sigurni stil vezivanja”, što znači da su tražile utehu i sigurnost kod svog vlasnika u nepoznatim situacijama.
Mačke jednostavno nisu uvek otvoreno emotivne. Njihovo ponašanje može delovati povučeno, ali to ne znači da su hladne. Kada vam mačka prede u krilu, donosi “poklone” ili vas prati po kući, ona zapravo izražava duboku privrženost, samo na svoj, suptilniji način.
Poređenje koje nije crno-belo
Važno je razumeti da i psi i mačke imaju individualne razlike, baš kao i ljudi. Neki psi mogu biti manje vezani za vlasnika, dok neke mačke mogu biti izuzetno društvene. Genetika, rana socijalizacija i način na koji se ljudi ophode prema ljubimcima igraju ključnu ulogu. Zanimljivo je da su i psi i mačke razvili sposobnost da “čitaju” ljudsko ponašanje, psi to čine direktnije i otvorenije, dok mačke analiziraju tiše, ali često jednako pažljivo. Tvrdnja da su psi uvek privrženi, a mačke hladne i samostalne, pojednostavljuje složenu prirodu oba ljubimca. Psi jesu društveni po prirodi, ali to ne znači da mačke ne umeju da vole. Naprotiv, i one razvijaju duboke emotivne veze sa ljudima, samo ih drugačije iskazuju.
Dakle, mit ili istina? Više mit nego istina. Razlike između pasa i mačaka postoje, ali oba ljubimca mogu biti izuzetno privržena, lojalna i emocionalno povezana sa svojim ljudima, samo na svoj način.
