Mace nisu životinje čopora za razliku od pasa, ali nikako nisu ni autistične * Savršeno su sposobne za samostalno preživljavanje i čovek im nije neophodan, ali vole društvo u meri koja to njima prija * Da li će i koliko će biti društvena bića određuje se, baš kao i kod ljudi, u ranom “detinjstvu”

Piše: Dunja Božić

Znamo da tigrovi žive kao usamljeni lovci, lavovi u čoporima, a šta je sa našim domaćim mačkama – da li su usamljene poput tigrova ili društvene poput lavova? Pa, odgovor bi bio i da i ne, u zavisnosti od mačke i okruženja, objašnjavaju nam stručnjaci sa kojima smo razgovarali i ujedno pokušali da odgovorimo na toliko puta postavljana pitanja: Da li su mačke usamljene i da li su mačkama (uvek) potrebne druge mačke?

Ne samo iskustvo nego i nauka nam govore da su mačke savršeno srećna bića i kada su same. Pod uslovom, naravno, da imaju dovoljno obezbeđene hrane, krov nad repom, siguran kutak i gazdu koji je obožava. A ona će se za ostalo snaći. Spavaće dve trećine dana, ostatak će se negovati i igrati, i to isključivo kada ona bude raspoložena za to. Ovakava njena samostalnost i samodovoljnost je svakog mačakara bar jednom naterala da se upita da li smo joj mi uopšte neophodni.

Odgovor u najkraćem bi bio da – nismo. Ali ne bi bio sasvim potpun. Iako postoji (dovoljno opravdano) uverenje da su mačke samotna bića i da nisu društvene, jer nisu životinje čopora za razliku od pasa, one ipak nisu autistične. Koren njene samostalnosti leži u njenoj prirodi. Mačke su malene životinje i love malen plen, tako da sasvim ima smisla što to čine same. Pri tom je reč o predatorima koji napadaju iz zasede oslanjajući se na svoje veštine šunjanja. Dakle, one ne jure plen i “ne idu” na brzinu, već je reč o trkačima na duge staze. Zato im je isplativije da u lov pođu same i da same vrebaju svoj plen. I same ga i pojedu.

Poznate su i po tome što su veoma nezavisne, ali to ne mora nužno značiti da vole da ostanu same. Mačke su, naposletku, ipak društvena bića kojima je potrebno druženje. One, sigurno, s vremena na vreme žele da ostanu same, ali svakako ne na duži period.

Divlja u mini-pakovanju

Divlje mačke su poznate po tome što umeju da formiraju male kolonije koje suzasnovane na raspoloživim izvorima hrane. Međutim, to nije nešto što se neizbežno dešava, jer dosta njih će živeti izolovano. Iako mačke nisu životinje čopora, one imaju sposobnost formiranja socijalne grupe. Takođe, mačke mogu da stvore izuzetno snažne društvene odnose sa pojedinicima koji su im poznati. A, naše pripitomljavanje mačaka samo ih je delimično izdvojilo iz divljine.

– Generalno, mačke nisu pretrpele velike promene tokom pripitomljavanja i one su po izgledu i ponašanju ostale vrlo slične divljim. I dalje su savršeno sposobne za preživljavanje u divljini, i zaista se mnoge vraćaju životu na otvorenom, kaže Svetlana Lalović iz Felinološkog društva “Lepetit”. – Današnje domaće mace potiču od samotne, oprezne mačke, i imaju mnogo fizičkih i psihičkih sličnosti sa svojim precima. Njihovo ponašanje na sopstvenoj teritoriji otkriće nam mnoštvo uobičajenih detalja, koje možemo da prepoznamo i kod domaćih mačaka. Divlja afrička mačka kada se suoči sa stresnom situacijom, više voli da se povuče, pobegne, sakrije, jer će se na taj način zaštititi i jedino tako će joj se nivo hormona stresa vratiti u normalu.

Za razliku od divljih, kućne mačke imaju drugačije doživljeno iskustvo, pa otud i drugačije ponašanje.

– Moje iskustvo govori da su mace u suštini društvene i da umeju lepo da se naviknu na rutinu, te postaju privržene svojim porodicama, kaže za naš magazin veterinar Miloje Marković. – Međutim, njihovo ponašanje je visoko promenljivo, i dosta zavisi od genetike. Takođe, njihova društvenost može da proistekne iz onoga što iskuse u prvih osam nedelja života. Ukoliko imaju pozitivna iskustva u ranim fazama života, verovatno će voleti ljude i želeti da se druže sa njima. Ima primera, gde vidimo tu njenu divlju stranu – to su ljubimice koje ne dozvoljavaju da se maze, imaju određeni kutak u stanu u kojem borave, nisu društvene, itd. Međutim, kada govorimo o tome da li postoji naznake da su ponekad ili stalno usamljene, reći ću samo da sam primetio, iz ličnog iskustva, da umeju da se osame kada su razdvojene od njima bliske osobe, ili pak ako izgube voljenu osobu.

I mada većina vlasnika ovih gracija primećuje kako se češće mi prilagođavamo njima nego one nama, kako nam prilaze sama kada se to njima hoće, da nam upadaju u krilu kad je njima ćef, a ne kada mi to želimo, olako se može zaključiti da smo mi periferni akteri u njihovim životima. Ali onda nas one same dematuju. Bilo da nas razdragane dočekaju na vratima kad se vraćamo sa posla ili da nam se umiljavaju oko noge kada pokušavamo da nešto obavimo po kući. Njima, je dakle, društvo potrebno, iako možda nije neophodno. One će preživeti naše odustvo i po 12 sati bez neke veće traume (za razliku od psa) ali će nam se uvek obradovati, čak i ako to ne pokaže onako kako bismo mi to možda voleli.

Miloje Marković kaže vlasnici lako mogu da pročitaju svoju mačku, samo ako dovoljno obrate pažnju na njeno ponašanje, pa i da shvate da li je srećna ili pak usamljena.

– Ako je spokojna, ako se igra svojim igračkama i ne uništava nameštaj, ako je zainteresovana za zbivanja u kući, i ne liže svoju dlaku prekomerno, zdrava je i ima dobar san, onda je verujem veoma zadovoljna u svoja četiri zida i nema potrebe da se brinete, kaže naš sagovornik.

A da li će postati socijalna ili usamljena bića umnogome se određuje, baš kao i kod ljudi, u ranom “detinjstvu”. Istraživanja zaključuju da su mačke u stanju da prežive kao samostalna bića, a da se usamljenost vidi samo kod mačića. Jer, teritorijalna priroda obično počinje u odraslom dobu, a mačići žude za drugovima i igrom, a posebno se vezuju u leglu. Za većinu mačića način na koji uče socijalne veštine je interakcija i igranje jedni s drugima. Ipak, iako mačići imaju tendenciju da budu socijalno fleksibilniji, baš kao i kod bilo koje vrste, neke jedinke se rađaju s drugačijim potrebama.

Takođe, divlje mace, lutalice, umeju često da beže od ljudi, i samim tim ponašaju se kao njihovi preci.Ali, imamo u suprotan primer -kolonije “komunalnih divljih mačaka” u selima Mediterana ili u Japanu, koje su prijateljski nastrojene i žive zajedno sa ljudima.

Dakle, iako je jasno da bi ova divlja mačka u mini-pakovanju lako mogla da preživi sama, uvek je nekako lepše u dvoje. I nama, a i njima.

Sličnosti i razlike sa divljim mačkam

– Postoje samo dve vrste mačaka kod kojih ženke odgajaju mladunce zajedno, lavovi i domaće mačke. Lavovi žive u čoporima, gde ženke zajedno brinu o mladuncima. Slično tome, kad mačke žive napolju kao lutalice, tri do četiri ženke će staviti mačiće u jedno leglo koje će zajedno braniti.

– Kod lavova mužjaci takođe učestvuju u odgoju mladunaca. Praktično nije zabeleženo da mužjaci domaće mačke učestvuju u odgoju.

– Dok domaće mačke love same, lavovi love u društvu. Uglavnom to rade ženke. Mužjaci ih prate i uzmu najbolji deo plena kad ženke završe posao. Ova razlika u stilu lova povezana je s različitim vrstama plena koje domaće mačke i lavovi jedu.

– Pored očiglednih razlika u izgledu, zanimljivo je da domaće mačke mogu da predu, a ne mogu da riču, dok lavovi ne mogu da predu, a mogu da riču.

– Sličnost između ovih vrsta jeste i u tome što obe mogu da uvlače nokte. To nije slučaj sa svim vrstama divljih mačaka. Na primer gepardi uvek imaju izvučene kandže, što se najverovatnije može objasniti načinom na koji love. Zbog toga što se oslanjaju na trčanje, nokti im povećavaju prianjanje za tlo i zato nema potrebe da ih uvlače. S druge strane, mačke i lavovi love iz zasede i neophodno je da im nokti budu u dobrom stanju, pa ih uvlačenjem čuvaju od nepotrebnog habanja.

Related Posts

• 
  Dijareja nije bolest
• 
  Obrok kao terapija