Tokom vekova, mačka je ostala svoja, dok se čovek menjao i evoluirao. Od primitivizma do razumevanja sveta oko sebe, pa i životinjskog sveta , na jedan potpuno nov način

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin „Mačka“, Foto: Shutterstock

Neki istoričari tvrde da je sve počelo još u mlađem kamenom dobu. Čovek je želeo da umanji štetu na usevima i u kući koju su nanosili glodari i, gle čuda, pojavila se mačka kao idealni i veoma efikasni lovac. Naravno, obostrana ljubav se veoma brzo razvila i, mada je na početku to bila ljubav iz koristi, uskoro se pokazalo da ima i neke druge strane.

Umiljata savršenstva

Naime, pokazalo se da su mačke veoma umiljata stvorenja, i bez obzira na uvreženo mišljenje da su nezavisne i više vezane za prostor u kojem žive nego za čoveka, najnovija istraživanja njihovog ponašanja još jednom pokazuju da smo imali pogrešno mišljenje o ovim, gotovo savršenim životinjama.

Odnos sa čovekom

Za mačku se može reći da je imala veoma burnu istoriju kad je reč o razvoju odnosa sa čovekom, od obožavanja do upornog proganjanja. U tom odnosu mačka je ostala svoja dok se čovek menjao i evoluirao od primitivizma do razumevanja sveta oko sebe, pa i životinjskog sveta, na jedan potpuno nov način.

Stari Egipat

Od vremena obožavanja u civilizaciji starog Egipta, gde je mačka bila sveta životinja, pa preko stare indijske civilizacije, na čijem tlu su arheolozi našli tragove šapica u ciglama od blata, što direktno dokazuje da je mačka bila kućna životinja, pa preko srednjeg veka, kada je nepravedno bila optužena da ima veze sa đavolom, došlo se do današnjih dana, kada je mačka postala potpuno ravnopravna kao kućni ljubimac. Najstariji kostur mačke je pronađen u jednom grobu na Kipru i smatra se da je to prvi sahranjeni kućni ljubimac. Arheolozi su procenili da je grob star 9.500 godina. Još jedna istorijska zanimljivost: kada bi nečija mačka u starom Egiptu uginula, cela porodica bi obrijala obrve, a isto se činilo i u slučaju smrti faraona. Mačke su u to vreme nakon uginuća bile balsamovane i sahranjivane zajedno sa miševima i čančićima za mleko da bi imale hrane na putu u zagrobni život. Kao što znamo, isto se činilo i sa faraonima i drugim velikodstojnicima u starom Egiptu.

Kućni ljubimac

U novije vreme, psi su dugo bili najbrojniji kućni ljubimci da bi ih sredinom osamdesetih godina prošlog veka mačke polako počele da sustižu, a početkom novog milenijuma, mačka postaje najbrojniji kućni ljubimac u svetu. Samo u Americi ima više od 70 miliona registrovanih i čipovanih mačaka u gradskim sredinama, a smatra se da ih je bar još toliko po seoskim domaćinstvima.

Inteligencija

Često se postavlja pitanje šta je to što nas je privuklo ovim šarmantnim i snalažljivim životinjama. Nesporno, to je, na prvom mestu, njihova inteligencija. Ipak, ostaje realno pitanje šta mi znamo o njima, o tumačenju tananih znakova u njihovom ponašanju, a pogotovo o njihovim emocijama i o onome što se dešava unutar mačje duše.

Mačja duša i psiha

Možda je ovo i teško razumeti, ali u njihovim dušama se odvijaju isti procesi kao u našim. I one osećaju patnju, bol i strah, pa i strah za egzistenciju. Bezbroj puta smo mogli da vidimo njihovu sposobnost razmišljanja i donošenja zaključaka na osnovu zadatih parametara. Većina mačaka koje su neko vreme prepuštene sami sebi brzo nauči pravila ponašanja u novoj okolini. Lako prepoznaju ljude koji su im naklonjeni, vešto izbegavaju one koji nisu, nauče da bi ulicu trebalo prelaziti samo s ljudima. Razvijanje socijalne inteligencije im nije strano i imaju veoma izraženu sposobnost prilagođavanja. Živeći u okruženju ljudi, mačke su naučile da prepoznaju i naša raspoloženja koja, nažalost, često promaknu i našim najbližima.

Donose mir i stabilnost

Nikada neću moći da zaboravim devojčicu od deset ili jedanaest godina, u čiji dom sam došao jer je mačka bila bolesna. Kroz sve preglede i razgovore šta se desilo i kada je bolest nastupila, imao sam stalni osećaj da ona želi da mi kaže i nešto u tajnosti. Naravno, kad je taj trenutak nastupio, a roditelji na trenutak izašli iz sobe, prišla mi je i rekla: „Doktore, ova mačka mora da ozdravi i da živi.” Pogledao sam je i ona je na mom licu videla pitanje. Prošaputala je, verovatno da roditelji ne čuju: „Otkad je mačka ovde, mama i tata su prestali da se svađaju.”

Ovakvih primera sam imao mnogo. U mnoge živote ljudi mačke su donele željeni mir i stabilnost. Na nama ostaje da pokušamo da bar delimično odgonetnemo njihov uticaj na naše emocije.

Reči genija

Mislim da bi ovaj tekst trebalo završiti jednom rečenicom koju je izgovorio renesansni genije Leonardo da Vinči, koji je tvrdio da su – male feline (mačke) savršenstvo prirode. Mislim da je ovakvom misliocu i univerzalnom geniju, kako su ga tada nazivali, teško protivrečiti.

Sigurni smo da je bio u pravu.