Prvi par – Toma i Džerija – dobio je od svoje prve devojke ranih sedemdesetih, a pred kraj života imao ih je ukupno deset. Svaka je imala svoju sobu i punu pažnju cele svite. Poslednji album, spot i jedna posebna pesma posvećeni su baš ovim životinjama.
U svojoj 45. godini, 1991. godine, Fredi Merkjuri je snimio spot u crno-beloj tehnici za pesmu “These Are the Days of Our Lives”. Stajao je pod svetlima reflektora, vidno mršav, lica prekrivenog svetlim puderom kako bi se sakrili tragovi bolesti. Iza njega bend, uvežbani i spektakularni “Kvin”. Iz grla najpoznatijeg tenora na svetu izlazila su sećanja na prošlost i bezbrižnost. Bio je to svojevrsni omaž njegovom životu, ali i njegovim najvećim ljubavi – mačkama.
U tom poslednjem spotu, Fredi je nosio svileni prsluk na kojem je Donald Mekenzi ručno oslikao sve njegove mačke. Njima je posvećen i poslednji album “Innuendo”, a miljenicu Dilajlu je opevao u istoimenoj pesmi. Testamentom im je ostavio sigurnost i bogatstvo, tretirajući ih kao članove porodice do poslednjeg daha.
PROČITAJ JOŠ
Tekst: magazin Mačka, Foto: boredpanda.com
Mačke kao porodica
Fredi nije bio tipičan pevač, a još manje običan čovek. Rođen kao Faruk Bulsara na Zanzibaru, sa životnim putem koji ga je vodio preko Indije do Londona, bio je ekscentričan, talentovan i neizmerno emotivan. Voleo je muziku, scenu i – mačke. Baš kao što je Elizabet Tejlor obožavala je sijamke i tretirala ih kao kraljevske potomke, tako je i Fredi svojim ljubimcima pružio život iz snova.
Ta ljubav se rodila sedamdesetih godina, kada mu je Meri Ostin, žena koju je voleo celog života, poklonila Toma i Džerija. Kasnije su došli Tifani, Doroti, Dilajla, Golijat, Lili, Miko, Oskar i Romeo. Šest poslednjih nadživelo je svog vlasnika. U filmu “Boemska rapsodija” ovekovečena je scena gde Fredi s turneje telefonira svojim mačkama, tražeći da ih neko drži pored slušalice kako bi im čuo glas.
Dilajla: Princeza među jednakima
Iako je voleo sve svoje mačke, jedna je imala poseban status. Reč je o trobojnoj debeljuci Dilajli, koju je usvojio 1987. godine. Ona je bila “glavna” u kući, jedina koja je smela da spava u krevetu sa Fredijem i jedina koju je lično slikao na platnu pred smrt.
Posvetio joj je pesmu “Delilah” na poslednjem albumu grupe Queen. Na prvo slušanje, zvučala je kao ljubavna pesma ženi, sve dok stihovi o “piškenju na njegov čipendejl nameštaj” nisu otkrili pravu muzu. Bubnjar Rodžer Tejlor nije bio oduševljen:
– Mrzim tu pesmu. To jednostavno nisam ja – izjavio je tada.
Ali Fredija to nije zanimalo. Mačke su večita inspiracija umetnicima kroz vekove, a Dilajla je bila Fredijeva poslednja muza koja mu je i u najvećim patnjama izvlačila osmeh.
Život na visokoj nozi
Svih deset mačaka živelo je raskošno. Imale su pristup svakom kutku vile, ogromno dvorište u centru Londona i posebne sobe. Za Božić je svaka mačka imala svoju čarapu sa poklonima.
Fredijev lični asistent Piter Fristoun je to najbolje opisao:
– Njegove mačke su bile njegova porodica.
Čak i u ishrani, iako su jele kupovnu hranu, kuvarice su im često pripremale svežu piletinu i ribu. Fredi je 1985. godine svoj solo album “Mr. Bad Guy” posvetio upravo njima, sa posvetom: “Džeriju, Tomu, Oskaru i Tifani, kao i svim mačkoljupcima širom planete – ostali nek se j….”.
To je bio Fredi – iskren, direktan i beskrajno zaljubljen u svoja krznena bića koja su ga, za razliku od mnogih ljudi, volela bezuslovno.
