Od detinjstva je imao i kuce i mace, a iako je, kako kaže, po senzibilitetu „kučkar”, jedan crno-beli mačak osvojio je njegovo srce i uspeo je od njega da napravi i ljubitelja mačaka.  

Tekst: Ivana Labović (magazin „Mačka“), Fotografije: Ivana Todorović

Đorđe Stojković nas je na vratima svog doma dočekao sa prepoznatljivim širokim i prijateljskim osmehom. Već nekoliko sezona ga gledamo kao jednog od glavnih glumaca u veoma popularnoj seriji „Vojna akademija”, kao i u TV seriji „Žigosani u reketu”, koja takođe obara rekorde gledanosti. Upravo su ga role u ovim serijama proslavile, a mi smo presrećni što je između brojnih proba i snimanja pronašao vremena i za ekipu našeg magazina.

Imali smo tako čast da nas upozna sa svojim ljubimcima: crno-belim mačorom Dobrišom, koji je osvojio njegovo (a i naše) srce na prvi pogled i s neodoljivim mešancem žute dlake Lakijem (koji ne prestaje da maše repom). Ne samo da su nam odmah dozvolili da ih mazimo i gnjavimo, i „nameštamo” za fotografisanje, već su nam potvrdili i da je neprijateljstvo između pasa i mačaka samo mit. Ova dva četvoronožna mužjaka su pravi drugari.

Đorđe je s verenicom Ivanom tek stigao sa probe iz pozorišta „Madlenijanum” i zajedno smo kročili u njegovo dvorište, a potom i u stan, i ono što smo odmah primetili jeste da na svoje ljubimce deluje kao sedativ. Čim ih je dodirnuo, i Dobriša i Laki su legli i podigli sve četiri uvis. Mačor se smestio u njegovo krilo i momentalno zadremao, a Laki je legao kraj njegovih nogu i uživao u maženju, neprekidno mašući repom.

I ko onda kaže da se psi i mačke ne vole?

‒ Njih dvojica se od prvog trenutka odlično slažu, tu zaista nema nikakvih problema. Evo možete da vidite da živimo u harmoniji. Laki je uglavnom u dvorištu, tamo mu je najlepše, ali kada uđe u stan, sve je u savršenom redu i nema neprijateljstva – rekao nam je Đorđe sa osmehom.

Interesantno je da se Dobriša zapravo ne slaže baš najbolje sa mačkom tvoje mame, Katom?

‒ Tako je, odlično se slaže s Lakijem, a mamina maca Kata, koja živi iznad nas, ne miriše ga baš mnogo. Ja sam svestan da je on ušetao na njenu teritoriju, ali čini mi se da on nije. Ona ga udara šapama, pa se on malo povuče, ali se onda opet vrati. Trudi se da se sprijatelje. Ne odustaje.

Da li si i ranije imao kućne ljubimce?

‒ Da, oduvek. Imao sam uvek mačke u domu, od detinjstva, kao i pse. Mama sada ima mačku Katu, a pre nje smo između ostalih imali jednog Kolju, mačora crnog kao noć koji je imao rep nalik na veveričji. Mama ga je obožavala, i dan-danas ne može da ga prežali. Neko ga je ukrao, jednog dana je samo nestao. Imali smo i pse oduvek, i ja sam po senzibilitetu više ljubitelj pasa. To su uvek bili mešanci, jer ja nisam od onih koji bi kupili rasnog psa. Uvek se zadesi da naiđem na psa, ili on na mene, i da ga usvojim. I moj Laki je avlijaner. Ali s Dobrišom se dogodila ljubav na prvi pogled i rešio sam da ga zadržim.

Kako je Dobriša ušetao u tvoj život?

‒ Bilo je baš tako, Dobriša Stojković je ušetao u naše dvorište. Nema još godinu, u julu prošle godine je rođen, i bio je baš malo mače kada nam je ušetao u dvorište. Vrata su bila otvorena, bilo je leto i on je samo ušao u stan. Ličio mi je na Betmena zbog šara i bio mi je veoma zanimljiv. Veoma je lep mačor, mada ima devijaciju nosa pa ima baš smešan izraz lica. Jednostavno nisam mogao da ga pustim napolje. U naselju ima mnogo mačaka i pasa, i nisam imao srca da ga oteram, i tako je Dobriša ostao kod mene i postao moj ljubimac. To je bila ljubav na prvi pogled i rešio sam da ga zadržim.

Na koje je sve načine oplemenio tvoju svakodnevicu?

‒ Baš mi prija to da nas dvojica, dva muškarca, blejimo i gledamo televiziju. Mamina mačka Kata neće da se mazi, ali Dobriša hoće i uživa u maženju. Gledamo zajedno televiziju, obožava „Nacionalnu geografiju”, novog Lion King-a, emisije o životinjama. Voli da gleda lavove, pa ih vreba, gleda iza televizora gde su.

Rekao si mi da, kao i većina mačaka, Dobriša baš ne voli vodu?

‒ Okupao sam ga, odnosno prvo ga je sestra kupala dva puta i onda sam morao ja. Prva četiri puta se bunio, mjaukao, ali posle toga je video da nema kud i od tada štrajkuje ćutanjem. Sada zna da ide na kupanje, držim mu prednje noge da zna da mu glava neće biti pod vodom, i ćuti i izdrži to što mora, ali nakostrešen, da završimo što pre s tim. Ne voli tuš i vodu, pa ga kupam u lavoru.

Da li gospodin Dobriša ima neke posebne prohteve?

‒ Čistim ga od parazita redovno, a čekaju ga uskoro revakcina i sterilizacija. Ne želim da ga puštam napolje do sterilizacije, a i plašim se kola, da ne izađe na ulicu. Ali tokom leta bih voleo da malo uživa i u dvorištu, da ne bude samo zatvoren u stanu. Kada je reč o hrani, Dobriša ne voli salame za mačke, to mu se ne sviđa. Ni granulama nije oduševljen, ali često ih menjam, čuo sam da je tako dobro, da ne jede uvek iste. Mešam granule s mesom za mačke. Kupujem mu igračke, obožava gumene igračke, loptice, naročito one koje svetle. Veoma je borben. Kada ga uhvate pundravci, skače na nas kao da nas lovi, penje se, trči… Ma super je. Kupio sam mu čak i povodac, ali ga ne voli, samo je legao i kao da je poručio – „neću”, tako da sam odmah odustao. Dobrišu sam naučio da ne spava sa mnom u krevetu, već ima svoj lep krevet, udoban, sve sam mu namestio. Ali i dalje skače na sto, to ne uspevam da rešim.

Trenutno si dosta angažovan i veći deo dana si na probama u pozorištu i na snimanjima. Kako tvoji mezimci podnose tvoje odsustvo?

‒ Imam obaveze preko celog dana, da, ali srećom, živim u kolektivu pa mama redovno obilazi Dobrišu i Lakija, poigra se s njima, kao i moja sestra. Naravno, uvek imaju hrane, Dobriši u stanu razgrnem zavese da ima svetla i da može da gleda kroz prozor, sada zimi, kako ranije pada mrak, uvek mu je upaljeno svetlo. Kada je hladno, Laki vreme provodi u garaži, koja je topla i sređena.

Dok smo dolazili do tvog doma, primetili smo da sve tvoje komšije unaokolo imaju mačke i pse. I to je baš lepo videti. Postoji li pak nešto što ti smeta kao iskrenom i dugogodišnjem ljubitelju i vlasniku kućnih ljubimaca? Šta bi u odnosu ljudi prema životinjama promenio, da možeš?

‒ Najviše mi smeta i boli me kada ljudi uzmu ljubimca, a onda ga napuste. Ne možeš da izbaciš psa ili mačku napolje, kako to? Onda nemoj ni da ih uzimaš ako nisi spreman da brineš o njemu. Nisu mi jasni ni ljudi koji ne žele da sterilišu svoje ljubimce, a onda štence ili mačiće bace, ostave. Oni su živa bića i odnos s njima mora da se gradi. Pas je čovekov najbolji prijatelj, oni su najzahvalnija bića i taj odnos je nešto najbolje. S druge strane, mačke znaju kada nas nešto boli, kada smo ljuti, one žele da nam pomognu.

Koliko ti to što imaš kućne ljubimce pomaže nakon napornog dana, kada si umoran, pod stresom? 

‒ S njima nikada nisam sam. Kad sam umoran i legnem, Dobriša je uvek tu pored mene. Laki mi se obraduje čim otvorim kapiju. Lepo mi je. Zato i imam ljubimce, da ne budem sam.

Mešanac Laki

Kako je Laki postao tvoj mezimac?

‒ Laki ima pet godina, a kada je bio štene, kod nas ga je dovela moja snaja. On je jedan predobar pas, obožava decu i voli da čuva kuću. Tačnije, on misli da je čuva pošto je pomalo kukavica – kaže tiho Đorđe, da ga Laki ne čuje. ‒ Mnogo je smešan jer laje i opasan je samo kada je kapija zatvorena. Ako je odškrinuta, onda laje iz daljine. Pravi se opasan, ali zapravo je velika maza i obožava klince, mazi se sa svima, svakog dočeka mašući repom. A Dobriša mu je ortak! Čak ponekad i ukrade njegovu hranu.

Pune ruke posla

Trenutno se na malim ekranima u našoj zemlji emituje peta sezona „Vojne akademije” i njena popularnost ne jenjava, naprotiv.

‒ Petu sezonu smo snimili prošle godine i sada se emituje, i srećan sam što i dalje igram jednu od glavnih uloga. Takođe, uporedo snimam nove epizode serije „Žigosani u reketu”, dok se trenutno emituje druga sezona. Zahvaljujući ovim serijama sam i postao popularan, i mnogo mi je drago što se publici dopadaju. U „Madlenijanumu” imam novu predstavu, operetu „Vesele udovice”, u režiji Roberta Boškovića iz Zagreba, i igram lik Njegoša. Tu su i Žarko Stepanov, operski pevači Vasa Stajkić, Branislav Podrumac, Mirjana Matić, Dimitrije Cincar i drugi. Počeli smo da igramo predstavu „Novi početak” u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić”, a često sam angažovan i na sinhronizaciji crtanih filmova. Ima još planova za ovu godinu, ali to još uvek ne smem da otkrivam – rekao nam je Đorđe.